Imate ideju za uređenje stana? Želite da pregradite sobe i da od dvosobnog napravite četvorosobni stan? Arhitekta vam je rekao da to ne preporučuje, jer tako gubite prirodnu svetlost, ali vi ste naumili da svako dobije svoj metar prostora i terate po svom?
Bili ste kod pedijatra, jer vašem detetu nije dobro već treći dan. Lekar vam nije preporučio antibiotik, ali vi ga, na svoju ruku, dajete detetu, jer vi poznajete vaše dete i znate šta je za njega najbolje "bolje od doktora". Do leka ste došli preko kumova, koji vas odvraćaju da to radite.
Smatrate da nastavnici u školi ne rade dobro svoj posao i da želite da se "obračunate" sa njima. Ćerka vam je rekla da nastavnicu francuskoj niko ne podnosi, jer daje teške pisane zadatke. Vi odlazite u školu sa stavom policijskog inspektora, jer želite da joj objasnite da ste i vi učili francuski i da su lekcije koje se danas uče u osnovnoj teške i da to treba da se uči u srednjoj školi. I to sve uz komentar: "Ko još uči francuski"?! Dolazite kući i kažete ženi:
- Ona me sluša, izbečila oči, zinula u mene, kao tele u šarena vrata, ništa ne govori. Samo mi je nešto na francuskom rekla na kraju.
Vi uopšte ne shvatate da je njen stav "pametniji popušta", jer je to naučila boraveći godinu dana u Francuskoj, i da ne ide "šut sa rogatima". Dok vas je gledala, setila se završnog ispita iz francuskog, u kome je čitala misli francuskog matematičara i filozofa Rene Dekarta, gde on kaže: "Ništa ne svetu nije tako rasprostranjeno, kao pamet. Svako misli da je ima dovoljno!" Upravo ste tu rečenicu, na francuskom, rekli roditelju koji je došao da vam iznese svoj stav.
Isto tako, mislite da je vaše poznavanje Srbije i Beograda najbolje i da vaše turističko iskustvo prevazilazi znanje ljudi u vašem okruženju. Braćo Srbi, šta je vama? Da li je moguće da vi sve najbolje znate? Na kraju krajeva, da li vi volite da vam se neko meša u posao? Ne. Onda nemojte ni vi drugima.
...
Srpski domaćini, javili su mi da imaju goste iz Francuske i da im je važno da predstavim našu istoriju i kulturu. Pohvalili su mi se svojim iskustvom u putovanjima. Ali nažalost, ja to nikada unapred ne uzimam za ozbiljno, jer kako se kaže, ''od hvalospeva do anateme, kratak je put". Insistirali su da će oni snositi troškove turističke ture za osam osoba.
Dragi moji, vaše gostoprimstvo je velikodušno, ali često prevazilazi granice pristojnosti. Lepo je što imate goste u vašem domu, ali vaše trošenje novca na goste iz inostranstva van kuće, ostavlja loš utisak na njih. Od sebe pravite budalu. Molim vas, nemojte to više da radite, jer gosti su još od malena naučeni da svako snosi svoje troškove na javnim mestima. Hvala!
...
U ovom slučaju, radi se o privatnoj turi i moja priča je prilagođena tome, bazira se na odnosima između Francuske i Srbije.
Počinjem sa Francuskom princezom Jelenom Anžujskom, ženom kralja Uroša, koja je bila osnivač prve škole za žene u Srbiji. Pominjem Viktora Igoa, koji se zalagao za pomoć srpskom življu protiv Turaka, nastavljam sa Lamartinovim putopisom kroz Srbiju, o savezništvu u toku Prvog svetskog rata i brizi za bolesne i ranjene ... značaju Generala Franšea D"Eperea, koji je Beogradu uručio orden "Legije časti". Potom nastavljam o marsejskom atentatu na kralja Aleksandra Karađorđevića i francuskog ministra spoljnih poslova, Luja Bartua... Onda spominjem Šarla de Gola, a na kraju Fransoa Miterana, koji se zajedno sa francuskom Akademijom nauka, protivio raspadu Jugoslavije, upozoravajući Evropljane na mogućnost građanskog rata. Ali "tvrđa" evropska strana je prevagnula.
Govorim o kulturnom uticaju u drugoj polovini 19. veka, kada su Francuzi izgubili rat protiv Nemaca. Tada su imali dovoljno snage i duha da šire francusku kulturu van svojih granica. Posle Berlinskog kongresa, u Srbiji smo čuli zvuke francuske šansone, upoznali smo lepotu impresionizma i počeli da pratimo modu, maštajući o Mulen Ružu. Ali, najvažnije što je tada došlo iz Francuske je film koji je danas najpopularnija umetnost.
Na kraju ture, prilazi mi domaćin i kaže mi:
- Bilo je lepo, ali niste nam rekli o sukobu Obrenovića i Karađorđevića, o tome kako su ubijeni Aleksandar Obrenović i Draga Mašin i da je izvršen atentat na kneza Mihajla.
Dok to slušam, osećam se kao da sam progutala koštice od višanja i ne mogu da verujem. Prilazi nam gost iz Francuske i pita o čemu pričamo. Ja kažem:
- Pričamo o Luju XVI , Mariji Antoaneti i njihovom stradanju na giljotini. On mi kaže:
- Mi ne iznosimo naš prljav veš pred drugima!
A ja se pitam, zar je to potrebno Francuz da nas uči?!!
Bili ste kod pedijatra, jer vašem detetu nije dobro već treći dan. Lekar vam nije preporučio antibiotik, ali vi ga, na svoju ruku, dajete detetu, jer vi poznajete vaše dete i znate šta je za njega najbolje "bolje od doktora". Do leka ste došli preko kumova, koji vas odvraćaju da to radite.
Smatrate da nastavnici u školi ne rade dobro svoj posao i da želite da se "obračunate" sa njima. Ćerka vam je rekla da nastavnicu francuskoj niko ne podnosi, jer daje teške pisane zadatke. Vi odlazite u školu sa stavom policijskog inspektora, jer želite da joj objasnite da ste i vi učili francuski i da su lekcije koje se danas uče u osnovnoj teške i da to treba da se uči u srednjoj školi. I to sve uz komentar: "Ko još uči francuski"?! Dolazite kući i kažete ženi:
- Ona me sluša, izbečila oči, zinula u mene, kao tele u šarena vrata, ništa ne govori. Samo mi je nešto na francuskom rekla na kraju.
Vi uopšte ne shvatate da je njen stav "pametniji popušta", jer je to naučila boraveći godinu dana u Francuskoj, i da ne ide "šut sa rogatima". Dok vas je gledala, setila se završnog ispita iz francuskog, u kome je čitala misli francuskog matematičara i filozofa Rene Dekarta, gde on kaže: "Ništa ne svetu nije tako rasprostranjeno, kao pamet. Svako misli da je ima dovoljno!" Upravo ste tu rečenicu, na francuskom, rekli roditelju koji je došao da vam iznese svoj stav.
Isto tako, mislite da je vaše poznavanje Srbije i Beograda najbolje i da vaše turističko iskustvo prevazilazi znanje ljudi u vašem okruženju. Braćo Srbi, šta je vama? Da li je moguće da vi sve najbolje znate? Na kraju krajeva, da li vi volite da vam se neko meša u posao? Ne. Onda nemojte ni vi drugima.
...
Srpski domaćini, javili su mi da imaju goste iz Francuske i da im je važno da predstavim našu istoriju i kulturu. Pohvalili su mi se svojim iskustvom u putovanjima. Ali nažalost, ja to nikada unapred ne uzimam za ozbiljno, jer kako se kaže, ''od hvalospeva do anateme, kratak je put". Insistirali su da će oni snositi troškove turističke ture za osam osoba.
Dragi moji, vaše gostoprimstvo je velikodušno, ali često prevazilazi granice pristojnosti. Lepo je što imate goste u vašem domu, ali vaše trošenje novca na goste iz inostranstva van kuće, ostavlja loš utisak na njih. Od sebe pravite budalu. Molim vas, nemojte to više da radite, jer gosti su još od malena naučeni da svako snosi svoje troškove na javnim mestima. Hvala!
...
U ovom slučaju, radi se o privatnoj turi i moja priča je prilagođena tome, bazira se na odnosima između Francuske i Srbije.
Počinjem sa Francuskom princezom Jelenom Anžujskom, ženom kralja Uroša, koja je bila osnivač prve škole za žene u Srbiji. Pominjem Viktora Igoa, koji se zalagao za pomoć srpskom življu protiv Turaka, nastavljam sa Lamartinovim putopisom kroz Srbiju, o savezništvu u toku Prvog svetskog rata i brizi za bolesne i ranjene ... značaju Generala Franšea D"Eperea, koji je Beogradu uručio orden "Legije časti". Potom nastavljam o marsejskom atentatu na kralja Aleksandra Karađorđevića i francuskog ministra spoljnih poslova, Luja Bartua... Onda spominjem Šarla de Gola, a na kraju Fransoa Miterana, koji se zajedno sa francuskom Akademijom nauka, protivio raspadu Jugoslavije, upozoravajući Evropljane na mogućnost građanskog rata. Ali "tvrđa" evropska strana je prevagnula.
Govorim o kulturnom uticaju u drugoj polovini 19. veka, kada su Francuzi izgubili rat protiv Nemaca. Tada su imali dovoljno snage i duha da šire francusku kulturu van svojih granica. Posle Berlinskog kongresa, u Srbiji smo čuli zvuke francuske šansone, upoznali smo lepotu impresionizma i počeli da pratimo modu, maštajući o Mulen Ružu. Ali, najvažnije što je tada došlo iz Francuske je film koji je danas najpopularnija umetnost.
Na kraju ture, prilazi mi domaćin i kaže mi:
- Bilo je lepo, ali niste nam rekli o sukobu Obrenovića i Karađorđevića, o tome kako su ubijeni Aleksandar Obrenović i Draga Mašin i da je izvršen atentat na kneza Mihajla.
Dok to slušam, osećam se kao da sam progutala koštice od višanja i ne mogu da verujem. Prilazi nam gost iz Francuske i pita o čemu pričamo. Ja kažem:
- Pričamo o Luju XVI , Mariji Antoaneti i njihovom stradanju na giljotini. On mi kaže:
- Mi ne iznosimo naš prljav veš pred drugima!
A ja se pitam, zar je to potrebno Francuz da nas uči?!!
Нема коментара:
Постави коментар