Vi odlično znate kao i ja da je najveći srpski neprijatelj promaja. Svugde je ima. U autobusu, tramvaju , na poslu. Koliko ste puta čuli:
- Molim Vas! zatvorite vrata, promaja ubi
- Boleće me glava, dobi ću upalu pluća i jajnika i ovako me muče sinusi"
Dokazano je da se promaja javlja kao uzročnik oboljenja samo kod Srba. Mi smo lepa nacija jer smo se na vreme sklonili od promaje. Ulazak svežeg i čistog vazduha, opasna je čak i kada ulazi kroz ključaonicu. Zato morate da čuvate stare novine i zapušite sve rupe u stanu. Zahvaljujući promaji svaki građanin naše zemlje zna sve lekove i poznaje celokupnu farmaceutsku industriju u zemlji i inostranstvu. Mene ostavlja bez teksta sa kakvom lakoćom izgovara nazive lekova u koje vreme i u kojoj količini se koristi.
...
Sa porodicom iz Holandije radila sam pešačku turu. Izgledali su jako interesantno. Gospođa je ličila na Vilu Raviojlu, duge plave kose, ležerna, opuštena, usporena, čovek bi pomisli "Da li se ova žena ikada ljuti"! Njen suprug je izgledao kao Rodžer Voters iz vremena pesme
"Hey! Teachers! Leave them kids alone".
Sve vreme je držao fotoaparat u ruci i fotografisao ljude u pokretu. Njihova ćerka je bila simpatična rođokosa devojčica i ličila je na Pipi dugu čarapu, a mlađi sin imao je izgled i ponašanje Denisa napasta. Da bi se uklopila u sve to morala sam da ličim na pevačicu Bebi Dol i da trepćem okicama.
Ali njihov izgled ne bi odudarao i ništa ne bi bilo čudno da cela porodica nije bila mokre kose. Gospođa mi je uz put objasnila da suši kosu prirodno jer fen oštećuje kosu. Temperatura toga dana bila je 15 stepeni . Gosti su došli u Srbiju gde ljudi imaju generacijski strah od promaje i sa takvim izgledom postali su turistička atrakcija za naše sugrađane. Ne daj Bože da kažem da su Holanđani, ima odmah da ih proglase za narkomane. Njihova deca su imala potpunu slobodu pokreta u prostoru. Majci su prilazili samo da bi popila vodu ili uzela keks. Kada smo došli do parka deca su skinula cipele i bosa trčala po travi. To je novi šok za naše sugrađane i srpske majke koje se ni dva metra ne odvajaju od svoje dece. Devojčica je pokazivala vežbe sa časova baleta , dok je dečak jurio sve pse i mačke lutalice na koje smo nailazili. Dok je majka ćaskala sa mnom, otac fotografisao, deca su počela da se valjaju po travi. Ja primećujem zaleđena lica prolaznika , koji klimaju glavom i u sebi misle "Danas svaka luda ima decu" Mislim u sebi: Hajde da bežimo odavde ima da zovu socijalnu službu da prijave da roditelji zapostavljaju decu na javnom mestu. Svi su se za nama okretali. Najzad da mi se ostvari želja iz školskih dana da se i za mnom ljudi okreću. Ja nisam ništa rekla, mada je bilo previše i za moj ukus. Sugrađani ovaj put bili su uzdržani nešto kao Evropska Unija između Amerike i Rusije. "Hoće piški, neće piški" Svi vide, ali se prave Toše.
Objasnili su mi da oni imaju potpunu slobodu u vaspitanju dece. Rekli su mi kako je potrebno duboko razumevanje za druge ljude. Mislila sam u sebi " Ja mislim da vi imate samo razumevanje za sebe i nikoga više"
Ja sam ćutala
- Baš su vam deca slatka
Naučila sam ja , gde da kažem nešto drugo pa da završim u Hagu, Šta mi to treba!?.
Sve je "COOL" i sve po Evropskim standardima. Jedva čekam da izvučem živu glavu.
Rastali smo se jer su oni morali da se vrate u hotel da deci operu kosu, jer su se valjala po travi kao što to kod kuće rade.
NEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE
- Molim Vas! zatvorite vrata, promaja ubi
- Boleće me glava, dobi ću upalu pluća i jajnika i ovako me muče sinusi"
Dokazano je da se promaja javlja kao uzročnik oboljenja samo kod Srba. Mi smo lepa nacija jer smo se na vreme sklonili od promaje. Ulazak svežeg i čistog vazduha, opasna je čak i kada ulazi kroz ključaonicu. Zato morate da čuvate stare novine i zapušite sve rupe u stanu. Zahvaljujući promaji svaki građanin naše zemlje zna sve lekove i poznaje celokupnu farmaceutsku industriju u zemlji i inostranstvu. Mene ostavlja bez teksta sa kakvom lakoćom izgovara nazive lekova u koje vreme i u kojoj količini se koristi.
...
Sa porodicom iz Holandije radila sam pešačku turu. Izgledali su jako interesantno. Gospođa je ličila na Vilu Raviojlu, duge plave kose, ležerna, opuštena, usporena, čovek bi pomisli "Da li se ova žena ikada ljuti"! Njen suprug je izgledao kao Rodžer Voters iz vremena pesme
"Hey! Teachers! Leave them kids alone".
Sve vreme je držao fotoaparat u ruci i fotografisao ljude u pokretu. Njihova ćerka je bila simpatična rođokosa devojčica i ličila je na Pipi dugu čarapu, a mlađi sin imao je izgled i ponašanje Denisa napasta. Da bi se uklopila u sve to morala sam da ličim na pevačicu Bebi Dol i da trepćem okicama.
Ali njihov izgled ne bi odudarao i ništa ne bi bilo čudno da cela porodica nije bila mokre kose. Gospođa mi je uz put objasnila da suši kosu prirodno jer fen oštećuje kosu. Temperatura toga dana bila je 15 stepeni . Gosti su došli u Srbiju gde ljudi imaju generacijski strah od promaje i sa takvim izgledom postali su turistička atrakcija za naše sugrađane. Ne daj Bože da kažem da su Holanđani, ima odmah da ih proglase za narkomane. Njihova deca su imala potpunu slobodu pokreta u prostoru. Majci su prilazili samo da bi popila vodu ili uzela keks. Kada smo došli do parka deca su skinula cipele i bosa trčala po travi. To je novi šok za naše sugrađane i srpske majke koje se ni dva metra ne odvajaju od svoje dece. Devojčica je pokazivala vežbe sa časova baleta , dok je dečak jurio sve pse i mačke lutalice na koje smo nailazili. Dok je majka ćaskala sa mnom, otac fotografisao, deca su počela da se valjaju po travi. Ja primećujem zaleđena lica prolaznika , koji klimaju glavom i u sebi misle "Danas svaka luda ima decu" Mislim u sebi: Hajde da bežimo odavde ima da zovu socijalnu službu da prijave da roditelji zapostavljaju decu na javnom mestu. Svi su se za nama okretali. Najzad da mi se ostvari želja iz školskih dana da se i za mnom ljudi okreću. Ja nisam ništa rekla, mada je bilo previše i za moj ukus. Sugrađani ovaj put bili su uzdržani nešto kao Evropska Unija između Amerike i Rusije. "Hoće piški, neće piški" Svi vide, ali se prave Toše.
Objasnili su mi da oni imaju potpunu slobodu u vaspitanju dece. Rekli su mi kako je potrebno duboko razumevanje za druge ljude. Mislila sam u sebi " Ja mislim da vi imate samo razumevanje za sebe i nikoga više"
Ja sam ćutala
- Baš su vam deca slatka
Naučila sam ja , gde da kažem nešto drugo pa da završim u Hagu, Šta mi to treba!?.
Sve je "COOL" i sve po Evropskim standardima. Jedva čekam da izvučem živu glavu.
Rastali smo se jer su oni morali da se vrate u hotel da deci operu kosu, jer su se valjala po travi kao što to kod kuće rade.
NEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE
Нема коментара:
Постави коментар