...Očekujemo uključenje još jednog našeg slušaoca..
- Dobro veče!
- Ja sam srećan što sam vas konačno dobio, ovi mladi su brži od mene. Ja znam da je kod vas "ko pre devojci, njemu devojka". Ja sam Mirko, penzioner iz Beograda, radio slušam celi dan, ili slušam ploče. Imam ih preko pet stotina! Ne gledam televiziju, jer to me vezuje za kauč. Tamo se brzo menjaju slike i to mi smeta. Ja sam mlad, ali krštenica mi je stara. Imam 74 godine. Pohvalio bih vašu emisiju, nisam ja baksuz da pričam nešto loše. Zovem vas, jer sam hteo nešto da predložim.
- Izvolite!
- Lepo je što slušamo muziku na engleskom jeziku. Ja nemam ništa protiv jezika, mislim da svi treba u 21. veku da govore engleski. Ali, moramo da se upoznamo i sa ostalim evropskim kulturama. Gde je tu italijanska, španska, francuska, grčka, portugalska muzika? Na taj način smo deo evropske kulture. Kada sam ja bio mlad, slušao sam Iv Montana, terao sam kosu kao on. On je bio dasa sa svojim baršunastim glasom. Sve žene su bile lude za njim! Ja slušam Šarl Aznavura, Mirej Matje, Žaka Brela, onda Grke Demisa Rusosa i Nanu Moskuri, Italijane Andrijana Ćeletana, Luća Dala, Minu.
- Ta muzika se više ne sluša oni su zaboravljeni i u svojim zemljama,danas se uglavnom sluša muzika sa anglo-američkog područja!
- Ako drugi slušaju muziku samo na engleskom jeziku, to je njihov problem, ne možemo mi da ispravljamo njihove krive Drine! Mi smo mala zemlja, treba da insistiramo na svojoj kulturi i da znamo za druge. Nije stvar u tome da li nam se nešto sviđa ili ne, nego treba da poznajemo i druge.
- Engleski jezik je hladan za izražavanje ljubavi, nema deminutiva, ne može se čuti "Malecka tvoja suzica pecka". Druga stvar koju želim da naglasim je da su uz takvu muziku žene ženstvenije. Pogledajte današnje žene! Ja ih sve zovem Džon Vejn. Prvo pucaju, a posle pitaju ko ide. Kakvo je to ponašanje? Oterale su sve muškarce od sebe! Uz ovu muziku, ponašanje se menja. Ja znam da sam Don Kihot. Čujem da mi se vi sada smejete u studiju. Ali, na taj način, naši ljudi bi imali dodira i sa drugim evropskim kulturama, jer oni nemaju para da putuju...
- Hvala vam na javljaju i vašim predlozima, imamo sledećeg slušaoca na vezi.
...
Sedim u kafeteriji sa porodicom iz Portugalije. Jedan stariji par i njihova dva sina.
- Naš tata je stara garda. On još sluša ploče. Mi, u Portugaliji, imamo jako lepu fado muziku. Fado znači sudbina. To je mešavina portugalske muzike i ritmova robova iz Brazila. Najpoznatiji pevači su Amalija Rodrigez i Karlos Ramos, a danas Adelina Pedrosa i Teresa Salgueiro. Kroz nju se izražavaju tuga i sreća, i mislimo da samo mi to imamo, ali juče, dok smo slušali vašu muziku, imali smo osećaj tuge i sreće. Čovek ne mora da razume jezik, ali oseća emociju i ne može da pogreši.
- Zato ja slušam ploče, da bi bolje razumeo emociju!
- MI smo mala nacija, nas je samo deset miliona. Male države su slične, to je sada slučaj sa bivšim jugoslovenskim republikama. Malima treba mnogo više da bi pronašli svoje mesto pod suncem.
Mali se uvek prave da su nešto važni, jer se osećaju inferiorno. Što je manja država, kompleks je veći. Takav je naš odnos sa Špancima. Za sve što nam se dešava kažemo da su Španci krivi. Čak i kada je ružno vreme!
- Dobro veče!
- Ja sam srećan što sam vas konačno dobio, ovi mladi su brži od mene. Ja znam da je kod vas "ko pre devojci, njemu devojka". Ja sam Mirko, penzioner iz Beograda, radio slušam celi dan, ili slušam ploče. Imam ih preko pet stotina! Ne gledam televiziju, jer to me vezuje za kauč. Tamo se brzo menjaju slike i to mi smeta. Ja sam mlad, ali krštenica mi je stara. Imam 74 godine. Pohvalio bih vašu emisiju, nisam ja baksuz da pričam nešto loše. Zovem vas, jer sam hteo nešto da predložim.
- Izvolite!
- Lepo je što slušamo muziku na engleskom jeziku. Ja nemam ništa protiv jezika, mislim da svi treba u 21. veku da govore engleski. Ali, moramo da se upoznamo i sa ostalim evropskim kulturama. Gde je tu italijanska, španska, francuska, grčka, portugalska muzika? Na taj način smo deo evropske kulture. Kada sam ja bio mlad, slušao sam Iv Montana, terao sam kosu kao on. On je bio dasa sa svojim baršunastim glasom. Sve žene su bile lude za njim! Ja slušam Šarl Aznavura, Mirej Matje, Žaka Brela, onda Grke Demisa Rusosa i Nanu Moskuri, Italijane Andrijana Ćeletana, Luća Dala, Minu.
- Ta muzika se više ne sluša oni su zaboravljeni i u svojim zemljama,danas se uglavnom sluša muzika sa anglo-američkog područja!
- Ako drugi slušaju muziku samo na engleskom jeziku, to je njihov problem, ne možemo mi da ispravljamo njihove krive Drine! Mi smo mala zemlja, treba da insistiramo na svojoj kulturi i da znamo za druge. Nije stvar u tome da li nam se nešto sviđa ili ne, nego treba da poznajemo i druge.
- Engleski jezik je hladan za izražavanje ljubavi, nema deminutiva, ne može se čuti "Malecka tvoja suzica pecka". Druga stvar koju želim da naglasim je da su uz takvu muziku žene ženstvenije. Pogledajte današnje žene! Ja ih sve zovem Džon Vejn. Prvo pucaju, a posle pitaju ko ide. Kakvo je to ponašanje? Oterale su sve muškarce od sebe! Uz ovu muziku, ponašanje se menja. Ja znam da sam Don Kihot. Čujem da mi se vi sada smejete u studiju. Ali, na taj način, naši ljudi bi imali dodira i sa drugim evropskim kulturama, jer oni nemaju para da putuju...
- Hvala vam na javljaju i vašim predlozima, imamo sledećeg slušaoca na vezi.
...
Sedim u kafeteriji sa porodicom iz Portugalije. Jedan stariji par i njihova dva sina.
- Naš tata je stara garda. On još sluša ploče. Mi, u Portugaliji, imamo jako lepu fado muziku. Fado znači sudbina. To je mešavina portugalske muzike i ritmova robova iz Brazila. Najpoznatiji pevači su Amalija Rodrigez i Karlos Ramos, a danas Adelina Pedrosa i Teresa Salgueiro. Kroz nju se izražavaju tuga i sreća, i mislimo da samo mi to imamo, ali juče, dok smo slušali vašu muziku, imali smo osećaj tuge i sreće. Čovek ne mora da razume jezik, ali oseća emociju i ne može da pogreši.
- Zato ja slušam ploče, da bi bolje razumeo emociju!
- MI smo mala nacija, nas je samo deset miliona. Male države su slične, to je sada slučaj sa bivšim jugoslovenskim republikama. Malima treba mnogo više da bi pronašli svoje mesto pod suncem.
Mali se uvek prave da su nešto važni, jer se osećaju inferiorno. Što je manja država, kompleks je veći. Takav je naš odnos sa Špancima. Za sve što nam se dešava kažemo da su Španci krivi. Čak i kada je ružno vreme!
Нема коментара:
Постави коментар