Glavni junak jedne knjige,
došao mi da se žali ,
divno beše glavni biti,...
dok me nisu pročitali.
Svetu je svega dosta,
ničeg željan nije,
osim glavnih junaka...
došao mi da se žali ,
divno beše glavni biti,...
dok me nisu pročitali.
Svetu je svega dosta,
ničeg željan nije,
osim glavnih junaka...
Ova pesma napisana je pre 40 godina. Aktuelna je kao da je danas pisana. Po definiciji pravo umetničko delo koje traje i u narednoj generaciji. Čista poezija koja sadrži poruku izražena kroz stihove uz rimu, metaforu i poređenje.
Toliko duše i triunfa u jednom čoveku kao što je Duško Trifunović. Vi ste odrasli na njegovim stihovima. On je najpevaniji pesnik koji je opismenjavao Jugoslavene, poput učitelja. Koliko nadahnuća koje nas prate kroz odrastanje. Naučio vas je da voda nije uvek vodoravna, a kamoli pametan čovek da je pametan svaki dan. Saznali ste da knjiga o bontonu nije knjiga o bombonama.
On je živeo sa milionima animirajući pesnički život kao da crta na platnu. Stvarao je bez ijedne zakomplikovane rečenice i reči, vodeći se idejom da ono što nije za odrasle, nije ni za decu.
Vaša glava luda kada se zaljubila shvatila je da ljubav nije uzvraćena i zbog toga osetili ste da ima nešto u tom što vas neće.
Vi ste u suštini bili u svemu naj, naj, naj.
Kada ste odrasli tragali ste za zlatnom ribicom , jer srce je čudna zverka stara. Kada ste se oženili pristali ste da budete sve šta hoće. Uspešni u onome šta radite, osetili ste zavist i pomislili "Šta bi dao da si na mom mestu".
Imali ste ludu sreću da ste bolji, zar još čekate da ste drugima po volji i zbog toga ne očekujte da vas iko razume.
Dok ste u auto malo pojačali radio, milicija je trenirala strogoću i počeli ste da svodite račune.
Tražili ste razloga za sve, tražili suštinu, a pronašli samo veliku prazninu.
Život je maskenbal, svako se krije, ako u sebe siguran nije.
Na kraju, grešili ste mnogo, a sad Vam je žao što niste još više i što niste luđe, jer samo će gresi kada budete pali, biti vaše delo, a sve drugo tuđe.
...
Grupa gostiju iz Poljske. U toku ture prolazimo pešačkom zonom u kojoj ulični svirač peva pesmu "Ima neka tajna veza". Cela grupa ga okružuje i počinje da peva i da ga prati bez greške. Ja ih pitam...
- Kako znate ovu pesmu?
- Plaćali smo bogatstvo "70-tih za ploče Bijelog dugmeta. Ovo je pesma Jugoslavenskog Garsije Markesa. Mi smo ovu pesmu prevodili na poljski. To je za nas bila najsvetlija tačka koja je dolazila iz inostranstva, to su tako lepa sećanja pre 40 godina.
- I kod nas je tako, ova muzika i Jugoslovenima izaziva lepa sećanja
Toliko duše i triunfa u jednom čoveku kao što je Duško Trifunović. Vi ste odrasli na njegovim stihovima. On je najpevaniji pesnik koji je opismenjavao Jugoslavene, poput učitelja. Koliko nadahnuća koje nas prate kroz odrastanje. Naučio vas je da voda nije uvek vodoravna, a kamoli pametan čovek da je pametan svaki dan. Saznali ste da knjiga o bontonu nije knjiga o bombonama.
On je živeo sa milionima animirajući pesnički život kao da crta na platnu. Stvarao je bez ijedne zakomplikovane rečenice i reči, vodeći se idejom da ono što nije za odrasle, nije ni za decu.
Vaša glava luda kada se zaljubila shvatila je da ljubav nije uzvraćena i zbog toga osetili ste da ima nešto u tom što vas neće.
Vi ste u suštini bili u svemu naj, naj, naj.
Kada ste odrasli tragali ste za zlatnom ribicom , jer srce je čudna zverka stara. Kada ste se oženili pristali ste da budete sve šta hoće. Uspešni u onome šta radite, osetili ste zavist i pomislili "Šta bi dao da si na mom mestu".
Imali ste ludu sreću da ste bolji, zar još čekate da ste drugima po volji i zbog toga ne očekujte da vas iko razume.
Dok ste u auto malo pojačali radio, milicija je trenirala strogoću i počeli ste da svodite račune.
Tražili ste razloga za sve, tražili suštinu, a pronašli samo veliku prazninu.
Život je maskenbal, svako se krije, ako u sebe siguran nije.
Na kraju, grešili ste mnogo, a sad Vam je žao što niste još više i što niste luđe, jer samo će gresi kada budete pali, biti vaše delo, a sve drugo tuđe.
...
Grupa gostiju iz Poljske. U toku ture prolazimo pešačkom zonom u kojoj ulični svirač peva pesmu "Ima neka tajna veza". Cela grupa ga okružuje i počinje da peva i da ga prati bez greške. Ja ih pitam...
- Kako znate ovu pesmu?
- Plaćali smo bogatstvo "70-tih za ploče Bijelog dugmeta. Ovo je pesma Jugoslavenskog Garsije Markesa. Mi smo ovu pesmu prevodili na poljski. To je za nas bila najsvetlija tačka koja je dolazila iz inostranstva, to su tako lepa sećanja pre 40 godina.
- I kod nas je tako, ova muzika i Jugoslovenima izaziva lepa sećanja
Нема коментара:
Постави коментар