четвртак, 16. јул 2015.

KAKO SU OVDE LJUDI SREĆNI

Kada bi pitali jednog prosečnog Srbina šta je za tebe najveći uspeh u Srbiji (osim ličnog) sigurno bi rekao da je to uspeh naših sportista.
On bi sigurno voleo da Srbija pobedi SAD na svetskom prvenstvu u košarci, u novinama bi bio naslov "Amerika na kolenima" ili da pobedi Nemce u fudbalu, naslov bi bio "Nemačka je poražena" Na dnevniku javljaju "Navijačima su se priključili i vozači gradskog prevoza, koji sirenama podržavaju automobile u prolazu" "Slavilo se i u Herceg Novom, Nišu, Jagodini, Novom Sadu do kasno u noć". Srbi koji žive u Beču proslavili su pobedu nacionalne selekcije. Austrijska policija, poučena iz prošlosti, očekivala je slavlje posle ove važne utakmice"
Ili pobeda naših odbojkaša nad Brazilom . Naslov bi bio "Igrači kola su pobedili igrače Sambe" "Zbog poraza 191 milion Brazilaca tuguje" ili da pobedimo Mađare u vaterpolu, već zamišljam policiju i službenike na graničnom prelazu Horgoš i Kelebija koju mašu Mađarskim kolegama, jer znaju da zbog poraza oni plaćaju piće.
Već sutradan na autobuskoj stanici čujem poznati glagol "sjebali smo ih" Izvinjavam se zbog ovoga.
U periodu osnovne škole sećam dominacije DDR-a i SSSR-a na Olimpijskim igrama. Mislim da su svi znali zvuke njihovih himni. U to vreme bili su oni protiv ostatka sveta. Danas se sve promenilo. Danas je vreme dominacije SAD i Kine u sportu. Sada je ovaj dvojac protiv svih ostalih.
...
Tura je bila zakazana u popodnevnim satima. Avgust mesec. Očekivala sam grupu gostiju iz SAD koji su na Evropskom proputovanju. To je bilo njihovo jedino popodne u Beogradu, jer su sutradan imali let za Grčku. U isto vreme je trajao svečani doček naših Olimpijaca iz Londona. Ulice su bile blokirane i ceo dan je bio tome posvećen. Bilo je nemoguće uraditi klasičan sightseeing.
- Moram da vas obavestim da danas zbog poznatih okolnosti moramo da promenimo plan razgledanja
Imamo pešačku turu u centru grada i posle po želji odlazak na doček ispred gradske Skupštine
- MI smo se nagledali puno tvrđava i bilo bi dobro da vidimo istorijske momente. Ovo sam čekao celoga života. Mi smo na pravom mestu u pravo vreme.
- Koja sreća i ja se slažem. Ovo je naš srećan dan
- Fenomenalno, idemo na doček . Nismo ovo očekivali. Kod nas nema dočeka.
...
- Ovde ima puno dece
- Slikaj ove roditelje sa decom na ramenima
- Kako su ovde ljudi srećni
- Kakva osećaj
- Kakva sreća na licima!
- Svi se smeju
- Vidi ovi ljudi plaču
- Oni plaču od sreće. Daj ovo da slikamo!
- Slikaj ovu grupu u ovim nacionalnim nošnjama
- Vidi ovog momka na drvetu. To je opasno!
- Ovaj čovek je na krovu!
- Ovde se i policija zabavlja
- Ovo je nešto najbolje u mom životu!
- Hoćemo da kupimo majice sa likom vaših Olimpijaca
- Nemamo majice sa njihovim likom, kažem ja
- To bi bio dobar biznis za trgovce
- Mi imamo bilborde
- To nije zarada, to je samo trošak
Ovi ljudi sa zapada imaju drugačiju logiku od naše.
- Hoću da kupim zastavu da se osećam kao lokalni momak.
Moji gosti su kupili dres Srbije i zastavu su dobili na poklon što je bilo veliko iznenađenje za njih. Navijali sa masom, Srbija, Srbija. Sa svima su se slikali.
- Ovo je ludo, kakva sreća, osećam se posebno
- Zašto u guidebook-u o Srbiji nema informacije o ovakvim događajima? Ovo je najbolje. Neprocenjivo.
- Ovo večeras stavljam na internet kao vrhunac zadovoljstva
- Zavidim vam na ovoj radosti, sreći, nacionalnom ponosu. Ja bih voleo da sam danas Srbin.
Ko nas ne zna skupo bi nas platio.

NAŠA CRKVA ZOVE SE IKEA


Nikada mi neće biti jasno zašto se Švedski sto kod nas tako zove. Šveđani kada planiraju ovu vrstu posluženja uzimaju u obzir 350 g hrane po čoveku. To podrazumeva salatu, glavno jelo, sos, kolače, voće i peciva. Evo ja predlažem u Srbiji da se promeni naziv i da se zove npr. Zlatiborski sto. Tu se servira pršuta, slanina, sir, kajmak, jagnjeće i praseće pečenje, turšija, ajvar i sl. To bi bilo adekvatno. Molim da se moj predlog usvoji! Muškarci iz Skandinavije uglavnom izgledaju sportski i vidi se da ne znaju šta je proja, pasulj prebranac, čvarci i sl. Žene imaju lep ten, ali više se trude da budu feministkinje nego feminizirane. Videti ženu sa severa u štiklama je retkost, zbog većeg broja hladnih dana u godini. Nije ni čudo što je Anders Celzijus bio Švedski astronom iz XVIII veka koji je izumeo temperaturnu skalu.
Oni polako (usporeno) hodaju, jedu, tiho pričaju i kao da se u nekom usporenom filmu. Ali kada popiju počinju glasno da pričaju i smeju se, grle me i ljube. Tako da u toku dana i preko noći liče na Dr Jekyll i Mr Hyde-a. Sutra ujutru sve po starom. Ne sećaju se ni gde su bili, ni do koliko su ostali. Kažu mi "opustili smo se". Žale mi se da je njihov život dosadan. Putuju da bi "razbili" i osvežili svoju životnu svakodnevicu.
"Nama svaki dan liči jedan na drugi" "Blago Vama, ovde je pun grad ljudi posle 20 sati"
Oni istini za volju ni ne znaju šta su ozbiljni životni problemi. Oni su toliko zaštićeni da sami za sebe kažu da su razmaženi. Komunikacija je strogo racionalna i po neki put se osećam kao broker na berzi. Utisak mi je da ne razumeju dvosmislenost u igri reči.
"Mi smo neobični par, u braku smo već 12 godina i još se nismo razveli"
"Imamo troje dece i to su naša zajednička" "Neke žene u Švedskoj imaju troje dece sa tri različita muškarca. Ona nije udata, slobodna je i to je način da ima veću alimentaciju i da ostane sa decom kod kuće" To su znači Švedske sponzoruše.
Nikada ne postavljaju privatna pitanja i to smatraju neukusnim. Kada nekom gostu ja uputim kompliment na njegovom licu se vidi skriven osmeh i crvenilo. Gost prošaputa "Hvala vam".
...

Tur lider gostiju iz Švedske drži itinerer i pita me:
- Koliko nam treba od Terazija do Skadarlije?
- 15 minuta pešice
- Ja procenjujem da nam treba 18 minuta zbog čekanja na pešačkom prelazu.
Naravno kao svaki prosečni Balkanski čovek(žena) pitam se da li me ovaj čovek zeza, ne bi da koristim neku grublju reč. Da li je to neki Švedski štos? To bi mi rekli cepidlačenje sa severa Evrope.
- Imamo klasično razgledanje grada koje traje 2 sata, sa gradskom gužvom 15 minuta duže, ali ne možemo više da tolerišemo od toga. Idemo da vidimo znamenitosti grada i u programu je poseta Hramu Svetog Save. Žao mi je, ali moja grupa nije zainteresovana za sakralne objekte. Ja znam da je to običaj ovde, ne želimo da vas povredimo, ali moram da poštujem želju grupe.
- Molim vas da ovaj odlazak u crkvu zamenimo odlaskom u prirodu. Šveđani više vole da su u srodstvu sa prirodom nego sa drugim ljudima. Kako prepoznati goste iz Skandinavije u beogradskom parku? Niko ne koristi klupe, svi sede i leže na travi i sunčaju se.
Kada bolje razmislim ovaj tur lider je u potpunosti u pravu. Znajući ranije grupe gostiju iz Švedske njihov ulazak u crkvu najčešće je sa rukama u džepovima poput glavnih junaka vestern filmova, obavezno sa žvakaćom gumom u ustima.
- Morate da nas razumete, mi smo jako pobožni ljudi, svake nedelje idemo u crkvu.
Ime naše crkve je IKEA.

петак, 10. јул 2015.

BELLA CIAO

Kada su Emira Kusturicu pitali zašto su u njegovim filmovima Romi glavni junaci i zašto baš oni a ne neko drugi? On je odgovorio: Cigani su jedini narod koji nema svoju državu, živi u celoj Evropi. Oni su jedinstveni po tome što ne nose masku preko lica za razliku od svih ostalih koji imaju svoje države. Drugi to rade svesno i namerno jer "skrivaju" svoje unutrašnje JA. A kada dođu kući, obavezno zaključaju vrata duplom bravom, skidaju maske i ponašaju se isto kao Cigani. Ujutru kada krenu na posao ponovo stavljaju te "maske" . Svi manje više žive na taj način kod svojih kuća među četiri zida, a prave se da nije tako. Cigani su metafora za takav život.
Legenda kaže da su Cigani izlili eksere na kojima je Hrist razapet i da su mu ti ekseri naneli najveću patnju i bol i da su zbog toga prokleti da lutaju svetom i žive skromno. Na Romskoj zastavi koju zovu Jago u gornjem polju je plava boja koja simbolizuje boju neba ,a donjem delu je zelena boja koji simbolizuje život. Crveni točak na sredini je simbol selidbe i nomadskog života.
Danas Rome srećemo na ulici kako prodaju stare (polovne ) stvari, rade kao čistači cipela. Ciganke se bave vračanjem, prodavanjem amajlija. Često vas prate uz put dok šetate ponavljajući. "Daj da ti gatam"
"Ti imaš, oca, majku, brata" "Imaš puno drugova" "Muž ti je plav"
- Nije mi muž plav
- Bio je plav kad je bio mali deca
Romi rade kao perači automobilskog stakla na prometnim raskrsnicama
"Mala ličiš na Cecu" "Što si šaramantna"
U stvari oni reč namerno izgovaraju pogrešno, jer znaju da to izaziva smeh kom potencijalnih mušterija.
Rome srećemo oko ponoći kada radnici gradske čistoće kupe smeće ih kontejnera. Uvek je tu Ciganin koji sa slušalicama u ušima peva poznate hitove kao što su: "Glavobolja od vina a nigde aspirina, sinoć bila sam sa tobom pijana". Dok ga gledam izgleda mi srećno u svom svetu igra u ritmu muzike.
Romi su ipak najpoznatiji kao muzičari.
...
Radim sa gostima iz Italije ispred Hrama Svetog Save. Prilazi nam Ciganin sa malom harmonikom koja mi se učinila da je više tu radi šminke nego radi nekog valjanog zvuka.
- Lepa, lepa . odakle su ovi?
- Iz Italije
- ooooooo Bella ciao, sada ću da vam otpevam jednu veselu pesmu
Mi ga slušamo dok peva. Glas mu je bolji od zvuka na rasklimanoj šarenoj harmonici. Na kraju pesme u očekivanju napojnice prilazi jednom od gostiju.
- Ne, ne nemoj od mene da tražiš novac. Ja sam iz Đenove. Mi smo najveće cicije u Italiji. Traži od ovog Gospodina on je iz Milana. Oni uvek imaju pare.
- Ne ne ne, pesma je za crvene, traži novac od Marka, on je iz Bolonje. Tamo komunisti pobeđuju na izborima. Oni slušaju takvu muziku.
- Bella ciao nije vesela pesma, hajde da čujemo jednu veselu
- Evo majstore, jedna Napolitanska , znam Sole mio
Na kraju pesme gosti aplaudiraju.
- Nažalost ovde nema Napolitanaca, žao mi je. Napolitanci ne putuju, Njih može samo erupcija Vezuva da istera. Sada prave probne dolaske u Milano. Kada udahnu vazduh padaju u nesvest na ulici. Hitna služba im pruža pomoć, ali ništa ne vredi. Onda se neko pametan seti da skine cipelu i stavi Napolitancu na nos. On ustaje sav srećan i kaže: Mamma mia, ovo je miris Napulja.
- Vi ste muzičar kao Goran Bregović?
- Kakav crni Goran Bregović, ja sam bolji od njega i jači sam. On je prcoljak. Kost i koža. Sa prvim vetrom ima da odleti.
- Prevedite nam Maja šta Gospodin kaže
- Kaže da mu se sviđa muzika Gorana Bregovića
- Evo za goste pevam Đurđevdan
- Molim vas bez harmonike, imate lep glas, kažem ja
- Ti lepa, nemoj da mi kvariš biznis, kako da pevam bez muzike
- Izvini, molim te
Moji Italijani su nagradili njegov trud i rastali smo se u smehu ponavljajući Đurđevdan sa italijanskim akcentom.
Mojim vernim čitaocima poklanjam prevod pesme Bella ciao
Jednog jutra probudio sam se Bella ciao
okupator je bio tu
Partizani vodite me Bella ciao
osećam da umreću
Ako umrem kao partizan Bella ciao
ti me moraš sahraniti
Sahrani me gore u gorama Bella ciao
pod senkom lepog cveta
Ljudi koji prolaze reći će Bella ciao
Kako lep cvet
Ovo je cvet partizana Bella ciao
koji je umro za slobodu

среда, 08. јул 2015.

ČIJA FRULA OVIM ŠOROM SVIRA

Talenti se rađaju. Sklop srećnih okolnosti od njih napravi genija. Silna ljubav i rad uz podrška stručnjaka taj put olakšava. Posle se putevi utiru prema širenju znanja, sposobnosti, novcu, političkoj situaciji, moralnim skrupulama. Ponekad to dovede do slave i uspeha. Sa milion muka suočiće se jedan entuzijasta i preko hiljadu prepreka moraće da pređe da bi nešto korisno i dobro uradio. I tako je u svim čovekovim delatnostima od tehničkih nauka do rafiniranih umetničkih dela.
Često me pitaju sa kojim turistima (misleći odakle) volim da radim. Ko je kakav? Kakvu ima narav? Karakter?
Teško je dati određen odgovor. Neki put se stereotip o gostima iz određene zemlje ponavlja, a onda vam se desi da jedan gost iz iste te zemlje sve to pobije. Ono što mogu da kažem je da gosti koji imaju internacionalno iskustvo, koji su živeli van granica svoje zemlje ili se školovali u inostranstvu imali su priliku i mogućnosti da upoznaju različite kulture i pre nego što su počeli da putuju iz hobija i zadovoljstva ili kada su već otišli u penziju. Takvi turisti po svojoj prirodi su interesantniji i razlikuju se od drugih. Gosti često želeći da ostave utisak na sagovornike pominju da je ovo njihova 24 ili 37 ili 54 ili 68 zemalja koju posećuju. Ja se uvek tada setim viceva o mačo tipovima. "Važan je broj" Ja to "interno" zovem zadovoljavanje statističkih principa. Ipak, različiti su motivi putovanja .
Moj zaključak je da ljudi iste profesije bez obzira iz kod kraja sveta dolaze liče jedni na druge. Još ako imaju istu klimu ili isti broj sunčanih dana u godini, njihovoj sličnosti nema kraja. Molim da ovu moju teoriju stavite u turističke udžbenike емотикон smile hahah
Ono što najviše volim to je da saznam i naučim nešto novo od mojih turista. Gosti koji to pružaju najčešće su profesori po struci i oni u toku turističke ture svesno ili nesvesno uvek drže čas.
Profesori su zaista posebne "zverke" Kako prepoznati profesora? Oni vas uvek gledaju pravo u oči, klimaju glavom (nesvesno), izgledaju rasejani, uvek doterani, zaboravni su, hemijske olovke se nalaze u svim džepovima, imaju strpljenje više od bilo koga drugog turiste, prema drugima u grupi se ponašaju kao prema đacima, skloni su ispravljanju kao i ponavljanju istih stvari želeći da budu sigurni da su ih svi čuli i uvek posle pitanja očekujem i potpitanje.
Radeći na svojoj doktorskoj disertaciji profesorka muzičke umetnosti iz Brazila je doputovala u Srbiju.
Razlog za posetu i je bilo istorijsko izučavanje frule kod nas.
Od nje sam saznala da frula spada u aerofone instrumente sa jezičkom.
Srbi su ga usvojili kao nacionalni instrument, jer to je bilo iskonsko sredstvo koje su pastiri koristili da bi dozvali dragu , vratili stado ili da muzikom iskažu emociju. Ne zna se tačno da li su Sloveni dolaskom na Balkansko poluostrvo doneli sa sobom ili su je tu zatekli. Verovatno i jedno i drugo.
Frula je instrument koji pripada svim narodima: ima je u Južnoj Americi, Kini, Japanu, Africi. Različitog je oblika, a princip sviranja je uvek isti. Zvuk se dobija kada se kroz nju duva kroz jezičak. Sledeći genije je bio onaj ko je izbušio rupicu u parčetu drveta i otkrio da se pomeranjem prstiju takođe proizvodi zvuk.
Drvo od koga se prave frule je najrazličitije. Na prvom mestu šljiva, dren, šimšir, jorgovan.
Legenda o nastanku frule kaže da je pastirsko božanstvo Pan trčao za nimfom Siringom koja je bežeći skočila u reku i pretvorila se u trsku i od te trske Pan je napravio prvu frulu koju je svirao žaleći za njenom nedostižnom lepotom.
Frula je danas nešto drugo od onoga što je bila pre nekoliko vekova ili pre nekoliko hiljada godina.
Jedan od najboljih talenata koji svira ovaj instrument božanskog porekla je upravo čovek iz Srbije. Njegovo ima je Bora Dugić.

недеља, 05. јул 2015.

SPLITSKI ĐIR

Dobar dan, dobrodošli, odakle ste?
- Mi smo iz centra svijeta, najvažnija točka na Zemlji, sve se oko nas okreće, tamo gdje živi najveći broj glazbenika na jednom mjestu po glavi stanovnika. Ovi sa Brača love ribu i šalju nam u Split da ne krepamo od gladi.
- Znači svi ste iz Splita?
- Nismo svi, ovdje ima Splićana koji su na privremenom radu u Zagrebu. To su domaći izdajnici. Odrekli se mora i sve ljepote i otišli da žive u Zagreb. Kad telefoniraju doma žale se da žive u stresu. Tako im i treba! Što su očekivali?
- Znači u Zagrebu se puno radi?
- Ko puno radi? ONI, ma nemojte mi pričati, samo to nemojte. U Zagrebu je sve ozbiljno. Kao da si doša" na sprovod. Meni dođe da im izjavim sućut. A kad čuju da je neko iz Splita odma" kolutaju očima, ovako da vam pokažem.
- Ne daj Bože da je neki Dalmatinac menadžer, ta je naje..
- Ja ne razumim da netko iz Splita ode u Zagreb. Ja da živim u Zagrebu, ja bi se ubija.
- U Zagrebu kažu da su samo Hercegovci gori od nas. Radi toga nek Bog poživi Hercegovce!
- Ovi iz Zagreba nam sole pamet da mi ništa ne radimo, a oni bi radili na 40 stupnjeva u hladu. Kad Zagreb dođe u Split svi se sunčaju, jedu i seru.
- Sada ćemo vam mi objasnit" zašto smo mi došli. Ovdje žene mnogo lipo pričaju. Volimo slušat" ovo "cvrkutanje" . To je nešto najlipše na svitu. One pričaju "leepo vreeme" Onako rastežu. To nam je gušt slušat".
- Da mi je to slušat" i gledat" cili dan. To je Beograd.
- Žene u Splitu su lepe! kažem ja
- Je , je , je, ali ti je sve slađe kad dođeš u drugi grad, posebno ovdje.
- Evo ova naša Severina nije uspjela pronaći čovika u Splitu i pronašla ga je ovdje u Srbiju.
- Poslije će te pričat" da je to neka Hrvatska urota protiv Srba.
- U stvari mi smo vam podvalili
- Njen čovik da je mene pitao za nju, ja bi mu reka" ko čoviku , bježi od nje, bježi i to da ti pete udaraju u guicu dok trčiš
- Ne razumem guicu? šta znači?
- To vam znači guzica. Nemojte tražit" od nas da pričamo Zagrebački, sve ćemo vam prevest".
- Tako mu i treba kad ne pita.
- Ja mislim da niko nije prorok u svom selu, tako ni Severina.
- To je točno, svi van Splita slušaju Magazin i onog Tončija. Koja je to budala!
- Vi da živite u Splitu Vi bi ga viđali svaki dan i razumili bi šta mi parlamo
- Da li gledate kviz Milijunaš?
- Da, gledam vodi Tarik Filipović
- Mora se priznat" da su Splićani najpametniji u kvizu idu do kraja. Sve ili ništa. Ma mi smo vam malo ludi
- Najluđi u Hrvatskoj, točnije u Jugoslaviji.
- Najpoznatiji ljudi u Jugoslaviji su iz Splita. Kad" bi počeo da ih nabrajam ne bi se do sutra završilo.
- Prvi je Dioklecijan, Sveti Duje, Luka Botić, Joško Kulišić, Marko Marulić, Miljenko Smoje, Toma Rosandić, Boris Dvornik i njegov sin Dino, Arijana Čulina, Jakov Gotovac, Gertruda Munitić, Zdenko Runjić, oliver, Meri, Grašo, Karan, Điboni...To je samo 5% od poznatih iz Splita.
- Mi hoćemo da vidimo Marakanu. Poslije ture idemo na ribu.
- Jesi ti lud! Ovdje je riječna riba!
- eee morska je smrznuta
- Vi ste jadni ko oni iz Zagreba, ne znate ni što je svježa riba
- Ova gospođa ne može ni doći do riječi od nas
- Točno, oprostite, molim vas
- Mi smo htjeli samo da se upoznamo, sada treba da vidimo Beograd
- Kako se vi zovete?
- Maja
- Imamo ime Maja u Splitu koliko voliš!
...
- Hvala vam puno na razgledanju grada. Dođite i vi kod nas u Split da vidite naše ljepote.
- Nismo znali da je Beograd tako veliki grad
- Molim vas nemojte pokazivat" Beograd onima iz Zagreba ima da polude od njegove veličine. Onda će im opet biti Dalmatinci krivi. A ko drugi?

LULA MIRA

Draga Maja,
pišem vam ovaj email, jer želim da se zahvalim na vašem stručnom vođenju u Beogradu i Novom Sadu. Mark i ja smo puni utisak i od kako smo došli slušamo muziku koju ste nam vi preporučili. Naša Jugoslovenska tura je završena i sada kada su se slegli utisci želimo da vam prenesemo impresije.
1. Ljude koje smo sreli i upoznali na nas su ostavili najjači utisak. Jako su fini, druželjubivi i u svakom trenutku smo se osećali dobrodošlo. Vidi se da ljudi žive skromno, ali ponos im ne dozvoljava da to pokažu drugima, posebno ne strancima.
2. Osećali smo se bezbedno, čak i do kasno u noć kada smo šetali po gradu kao što to čini lokalno stanovništvo.
3. Beograd je lep grad, posebno ušće dve reke čini ga moćnim i strateški bitnim.
4. Mladi ljudi na ulici pričaju engleski, žele da pomognu, ali su pomalo stidni u razgovoru na engleskom jeziku verovatno zato što nemaju iskustva razgovora sa strancima.
5. Hrana je jako ukusna i vidi se da se puno truda i vremena troši za dobar i kvalitetan obrok. Po meni za jednog Srpskog muškarca žena iz Amerike je loš izbor, jer one samo znaju za smrznutu hranu koju stavljaju u mikrotalasnu pećnicu.
6. Sve je jeftino u odnosu na druge Evropske zemlje, osim što taksisti naplaćuju više kada vide da je klijent stranac. U tom trenutku taksimetar radi kao lud.
7. Žao mi je što ne znamo ćirilicu, ali informacije (table)za strane goste bi trebalo da budu na engleskom. Loše su oznake u gradu npr. za ZOO vrt.
8. U saobraćaju svi koriste sirene i imate nervozne vozače.
9. Većini zgrada potrebno je renoviranje. Na skoro svakom uglu ulice nalaze se kladionice.
Vašim muškarcima bilo bi pametnije da nađu neki vanredni posao neko da troše novac na klađenje, jer "kuća" uvek dobija.
Ali ono što je najveća mana i što nam je najviše smetalo pri našem boravku u bivšoj Jugoslaviji, a to je što ljudi puše cigarete od jutra do sutra. Sve se puši kao iz dimnjaka. Radi o strastvenim pušačima. Žene puše više nego muškarci, a videli smo i tinejdžere.
Draga Maja nadam se da shvatate moje najbolje namere, jer rekli ste da budem iskrena prema vama i evo to je ovo što ste tražili . Ne želim da budem neprijatna, ali imam pitanja za vas.
- Da li imate kampanju protiv pušenja?
- Da li je objašnjeno ljudima da je duvan štetan po zdravlje i da žene u 21 veku najčešće umiru od raka dojke i raka pluća
- Da li pušači znaju koliko para troše na mesečnom i godišnjem nivou i šta za taj novac mogu da kupe?
- U restoranu stoji znak "zabranjeno pušenje" ali to niko ne poštuje!
- Zašto to niko ne poštuje?
- Da li postoji inicijativa da se problem reši?
- Da li se to radi na državnom nivou?
Ne znam da li ste znali da je za Indijance duvan bio korišćen u duhovnoj i obrednoj primeni. Dim duvana je oblik molitve, to znači da energija postoji u svemu, jer život proizilazi iz velike tajne. Za njih duvan je Božiji dar i zbog toga puše lulu mira, ali korišćenje duvana u proizvodnji cigareta je svetogrđe.
Ako vi želite da imate više turista potrebno je da imate zone u kojima nepušači mogu da se osećaju prijatno. Ali to nažalost nije slučaj u Jugoslaviji.
Ja želim dobrovoljno da se uključim u objašnjenju štetnosti duvana. Jako mi je žao što imate veliki broj strastvenih pušača. Želim iskreno da vam pomognem u Srbiji i svim zemljama bivše Jugoslavije koje očigledno imaju problem sa organizacijom kampanje.
Hvala vam još jednom na vašoj toplini i ljubaznosti.
Ako nekada dolazite u Teksas molimo vas da nam se javite. Biće nam drago da se vidimo.
Toplo vas pozdravljaju
M&D

четвртак, 02. јул 2015.

BIO SAM ZALJUBLJEN U KLAUDIJU KARDINALE

Moj profesor geografije u IX beogradskoj gimnaziji bio je Momčilo Bujošević, zvani Buja. Đaci su ga zvali "Buja lud ko struja". Moja gimnazija je bila poznata najviše po njemu, on je pisao udžbenike iz geografije koje su koristili srednjoškolci. Za sebe je voleo da kaže:
"Jovan Cvijić je naš najpoznatiji geograf, prvi je on, a na drugom mestu sam ja".
Želja za originalnošću je bila nesporna. U to vreme, bio je pred penzijom i, verovatno već umoran od stalnog ponavljanja gradiva, sve je činio da čas bude jedna, manje ili više, zanimljiva predstava. Ja tada nisam razumela zašto se on trudio da bude van profesorskih šablona, drugačiji, provokativan, duhovit. Danas, kada se sretnem sa prijateljima iz srednje škole, često se prisećamo anegdota sa časova. Njegova omiljena rečenica je bila:
"Ti si to naučio, to je za pet, vidim ja to, ali ti to ne razumeš, ne može geografija da se uči napamet. Nije to pesmica "Pozdravite moga tatu". Koliko puta treba da ponavljam da geografija treba da se uči sa razumevanjem? Reći ću profesorki logike da vas malo pročešlja, vaše znanje je puno vaški!"
Bio je majstor metafora.
"Ja ne znam rimskog papu, ali vas znam odlično!"
"Znam vas ko zlu paru!"
Mi smo se često smejali njegovim šalama. Uvek je slikovito objašnjavao gradivo koje smo učili. Kada smo učili o Francuskoj, on je govorio: "Kada sam bio mlad, bio sam zaljubljen u Brižit Bardo i mislio sam da ona samo mene čeka. Držao sam njenu sliku u novčaniku. Ali, posle sam shvatio da Brižit Bardo ne čeka jednog profesora geografije i to mi je teško palo. Ali, to nije kraj priče. Posle nje, bio sam zaljubljen u Klaudiju Kardinale.
Ja sam se ovako spremao da je fasciniram:
Italija ima površinu od 301.338 km2, nalazi se na Apeninskom poluostrvu, ima 20 regiona, a to su : na severu: Ligurija, Vale d Aosta, Pijamonte, Lombardija, Veneto, Trentino, Furlanija. U centralnom delu: Emilija Romanja, Toskana, Marke, Umbrija, Lacio i Abruzo. Na jugu: Molise, Kampanija, Apulja, Basilikata, Kalabrija i ostrva Sicilija i Sardinija.
Graniči se sa Jugoslavijom, Francuskom, Švajcarskom, Austrijom. Izlazi na pet
mora: Jonsko, Jadransko, Ligursko, Tirensko i Sredozemno. Ima četrnaest vulkana, od toga su četiri aktivna. Najduže reke su: Po, Tiber, Ada i Oljo...''
Dalje je govorio:
"Italija je mesto nastanka rimskog carstva, najvećeg carstva starog veka.
Rimska antika je bila uzor ostalim zemljama Evrope. Kao osnovu evropske kulture, danas koristimo rimsko pravo.
Udvaranje i dalje traje, to morate da imate na umu. Kao šlag na tortu rekao bih joj: "Da nije bilo starih Rimljana, ne bi bilo ni moderne civilizacije!" Tu od nje očekujem da zanemi . Ja sam je čekao na Festu kod nas da joj to sve kažem, ali to je još jedna priča o mojoj nesrećnoj ljubavi."
Tako je izgledalo njegovo objašnjenje Italije.
"Imam danas jedno pitanje za vas? Šta je najvažnije za jednog turistu? "
Učenici odgovaraju:
- Novac,
- Pasoš
- Lične stvari
"Vaš odgovor je za 2-, veći minus od dvojke. Molim vas nemojte nikome da kažete da vam je Buja predavao geografiju. Došli ste u srednju školu i još ne znate šta je najvažnije za jednog turistu! BITNA JE ORIJENTACIJA. Ništa ne vredi ako ne znate da se orijentišete, onda ste izgubljeni u vremenu i prostoru. Da sam vas pitao neku pesmu od Bijelog dugmeta ili Riblje čorbe, to bi znali, a ovo nemate pojma.
Danas, radeći sa turistima, često se setim njegove harizme. Posebno kada radim sa biciklistima koji prate tok Dunava od Nemačke do Crnog mora, jer oni poseduju dobre mape i često pominju magičnu reč - ORIJENTACIJA.
Meni zbog toga pada na pamet da ih pitam: ''Da li vam je Bujošević predavao geografiju?''