Talenti se rađaju. Sklop srećnih okolnosti od njih napravi genija. Silna ljubav i rad uz podrška stručnjaka taj put olakšava. Posle se putevi utiru prema širenju znanja, sposobnosti, novcu, političkoj situaciji, moralnim skrupulama. Ponekad to dovede do slave i uspeha. Sa milion muka suočiće se jedan entuzijasta i preko hiljadu prepreka moraće da pređe da bi nešto korisno i dobro uradio. I tako je u svim čovekovim delatnostima od tehničkih nauka do rafiniranih umetničkih dela.
Često me pitaju sa kojim turistima (misleći odakle) volim da radim. Ko je kakav? Kakvu ima narav? Karakter?
Teško je dati određen odgovor. Neki put se stereotip o gostima iz određene zemlje ponavlja, a onda vam se desi da jedan gost iz iste te zemlje sve to pobije. Ono što mogu da kažem je da gosti koji imaju internacionalno iskustvo, koji su živeli van granica svoje zemlje ili se školovali u inostranstvu imali su priliku i mogućnosti da upoznaju različite kulture i pre nego što su počeli da putuju iz hobija i zadovoljstva ili kada su već otišli u penziju. Takvi turisti po svojoj prirodi su interesantniji i razlikuju se od drugih. Gosti često želeći da ostave utisak na sagovornike pominju da je ovo njihova 24 ili 37 ili 54 ili 68 zemalja koju posećuju. Ja se uvek tada setim viceva o mačo tipovima. "Važan je broj" Ja to "interno" zovem zadovoljavanje statističkih principa. Ipak, različiti su motivi putovanja .
Moj zaključak je da ljudi iste profesije bez obzira iz kod kraja sveta dolaze liče jedni na druge. Još ako imaju istu klimu ili isti broj sunčanih dana u godini, njihovoj sličnosti nema kraja. Molim da ovu moju teoriju stavite u turističke udžbenike емотикон smile hahah
Ono što najviše volim to je da saznam i naučim nešto novo od mojih turista. Gosti koji to pružaju najčešće su profesori po struci i oni u toku turističke ture svesno ili nesvesno uvek drže čas.
Profesori su zaista posebne "zverke" Kako prepoznati profesora? Oni vas uvek gledaju pravo u oči, klimaju glavom (nesvesno), izgledaju rasejani, uvek doterani, zaboravni su, hemijske olovke se nalaze u svim džepovima, imaju strpljenje više od bilo koga drugog turiste, prema drugima u grupi se ponašaju kao prema đacima, skloni su ispravljanju kao i ponavljanju istih stvari želeći da budu sigurni da su ih svi čuli i uvek posle pitanja očekujem i potpitanje.
Radeći na svojoj doktorskoj disertaciji profesorka muzičke umetnosti iz Brazila je doputovala u Srbiju.
Razlog za posetu i je bilo istorijsko izučavanje frule kod nas.
Od nje sam saznala da frula spada u aerofone instrumente sa jezičkom.
Srbi su ga usvojili kao nacionalni instrument, jer to je bilo iskonsko sredstvo koje su pastiri koristili da bi dozvali dragu , vratili stado ili da muzikom iskažu emociju. Ne zna se tačno da li su Sloveni dolaskom na Balkansko poluostrvo doneli sa sobom ili su je tu zatekli. Verovatno i jedno i drugo.
Frula je instrument koji pripada svim narodima: ima je u Južnoj Americi, Kini, Japanu, Africi. Različitog je oblika, a princip sviranja je uvek isti. Zvuk se dobija kada se kroz nju duva kroz jezičak. Sledeći genije je bio onaj ko je izbušio rupicu u parčetu drveta i otkrio da se pomeranjem prstiju takođe proizvodi zvuk.
Drvo od koga se prave frule je najrazličitije. Na prvom mestu šljiva, dren, šimšir, jorgovan.
Legenda o nastanku frule kaže da je pastirsko božanstvo Pan trčao za nimfom Siringom koja je bežeći skočila u reku i pretvorila se u trsku i od te trske Pan je napravio prvu frulu koju je svirao žaleći za njenom nedostižnom lepotom.
Frula je danas nešto drugo od onoga što je bila pre nekoliko vekova ili pre nekoliko hiljada godina.
Jedan od najboljih talenata koji svira ovaj instrument božanskog porekla je upravo čovek iz Srbije. Njegovo ima je Bora Dugić.
Često me pitaju sa kojim turistima (misleći odakle) volim da radim. Ko je kakav? Kakvu ima narav? Karakter?
Teško je dati određen odgovor. Neki put se stereotip o gostima iz određene zemlje ponavlja, a onda vam se desi da jedan gost iz iste te zemlje sve to pobije. Ono što mogu da kažem je da gosti koji imaju internacionalno iskustvo, koji su živeli van granica svoje zemlje ili se školovali u inostranstvu imali su priliku i mogućnosti da upoznaju različite kulture i pre nego što su počeli da putuju iz hobija i zadovoljstva ili kada su već otišli u penziju. Takvi turisti po svojoj prirodi su interesantniji i razlikuju se od drugih. Gosti često želeći da ostave utisak na sagovornike pominju da je ovo njihova 24 ili 37 ili 54 ili 68 zemalja koju posećuju. Ja se uvek tada setim viceva o mačo tipovima. "Važan je broj" Ja to "interno" zovem zadovoljavanje statističkih principa. Ipak, različiti su motivi putovanja .
Moj zaključak je da ljudi iste profesije bez obzira iz kod kraja sveta dolaze liče jedni na druge. Još ako imaju istu klimu ili isti broj sunčanih dana u godini, njihovoj sličnosti nema kraja. Molim da ovu moju teoriju stavite u turističke udžbenike емотикон smile hahah
Ono što najviše volim to je da saznam i naučim nešto novo od mojih turista. Gosti koji to pružaju najčešće su profesori po struci i oni u toku turističke ture svesno ili nesvesno uvek drže čas.
Profesori su zaista posebne "zverke" Kako prepoznati profesora? Oni vas uvek gledaju pravo u oči, klimaju glavom (nesvesno), izgledaju rasejani, uvek doterani, zaboravni su, hemijske olovke se nalaze u svim džepovima, imaju strpljenje više od bilo koga drugog turiste, prema drugima u grupi se ponašaju kao prema đacima, skloni su ispravljanju kao i ponavljanju istih stvari želeći da budu sigurni da su ih svi čuli i uvek posle pitanja očekujem i potpitanje.
Radeći na svojoj doktorskoj disertaciji profesorka muzičke umetnosti iz Brazila je doputovala u Srbiju.
Razlog za posetu i je bilo istorijsko izučavanje frule kod nas.
Od nje sam saznala da frula spada u aerofone instrumente sa jezičkom.
Srbi su ga usvojili kao nacionalni instrument, jer to je bilo iskonsko sredstvo koje su pastiri koristili da bi dozvali dragu , vratili stado ili da muzikom iskažu emociju. Ne zna se tačno da li su Sloveni dolaskom na Balkansko poluostrvo doneli sa sobom ili su je tu zatekli. Verovatno i jedno i drugo.
Frula je instrument koji pripada svim narodima: ima je u Južnoj Americi, Kini, Japanu, Africi. Različitog je oblika, a princip sviranja je uvek isti. Zvuk se dobija kada se kroz nju duva kroz jezičak. Sledeći genije je bio onaj ko je izbušio rupicu u parčetu drveta i otkrio da se pomeranjem prstiju takođe proizvodi zvuk.
Drvo od koga se prave frule je najrazličitije. Na prvom mestu šljiva, dren, šimšir, jorgovan.
Legenda o nastanku frule kaže da je pastirsko božanstvo Pan trčao za nimfom Siringom koja je bežeći skočila u reku i pretvorila se u trsku i od te trske Pan je napravio prvu frulu koju je svirao žaleći za njenom nedostižnom lepotom.
Frula je danas nešto drugo od onoga što je bila pre nekoliko vekova ili pre nekoliko hiljada godina.
Jedan od najboljih talenata koji svira ovaj instrument božanskog porekla je upravo čovek iz Srbije. Njegovo ima je Bora Dugić.
Нема коментара:
Постави коментар