Bila jednom jedna zemlja. Ljudi koji su živeli u njoj, svakodnevno su molili Boga da žive u najlepšoj zemlji sa najlepšim morem, rekama i planinama. Da jedu najbolju hranu i da budu okruženi kreativnim ljudima koji su samo nedeljom religiozni. Bog je rekao: zadovoljiću vaše molbe, ali pod jednim uslovom: sve što tražite, od danas morate da otpevate. Svi oni koji to ne žele, ili ne mogu, moraće da napuste ovu zemlju i odu daleko od nje. Tako je nastao italijanski jezik.
Današnji Italijani na jugu Italije ovo su bukvalno shvatili, tako da pevaju kreštavim glasom ne mareći da li se to nekom sviđa ili ne. Genijalno. Blago njima.
Italijani sa severa, južnjake smatraju seljacima, što bi kod nas rekli džiberima. A južnjaci za severnjake kažu da su kvazi gospoda, snobovi i foliranti. U izražajnosti, južnjaci u ovom slučaju vode 3:1.
I jednima i drugima zajednička je bogata mašta i sposobnost improvizacije, u svakom trenutku.
Taman mislite da ste ih razumeli u njihovoj fantaziji, ubrzo shvatite da oni beže korak - dva od vas.
Uvek su ljubazni, topli. Dovoljno je da ih slušate dok pričaju i zaista, kao da pevaju, a oni možda čitaju pravila kućnog reda u zgradi.
Imaju uvek lepu reč za svoga i spreman kompliment. To često svima ponavljaju i zato to rade rutinski. A kada muškarac to uputi ženi, čini vam se da se radi o liku iz pesme Dragana Stojnića "Bila je tako lijepa". Smeju se i prave šale na svoj račun. Samokritika im je jača strana. Uvek će te upoznati različite Italijane, čak i one koji govore engleski. Za sebe kažu da imaju dva bitna sveca koje svakodnevno poštuju i cene i njima se beskrajno mole. To su Sveti ručak i Sveta večera. Sve možete da dirate, ali ne dirajte u ova dva sveca, oni će ozbiljno da se naljute. "Prekida me dok jedem, kreten" Tako reaguju na telefonski poziv. Svi Italijani kažu da je kraj iz koga oni dolaze najlepši, i da je hrana najbolja, i da svi drugi Italijani iz drugih krajeva Italije dolaze kod njih zbog toga. Sa sobom donose pozitivne misli i često se, kao deca, raduju. Drugi Evropljani za njih kažu da su površni, lukavi, nepouzdani i da im ne treba verovati. U suštini, oni znaju da vas šarmiraju kao niko nikada pre. U tome je njihova čar. Omađijani ste.
Posle možete samo da se ljutite ili da im zavidite. Drugi Evropljani ne poseduju taj dar. Suptilan način na koji vas grle, ljube, hvataju za ruku, prave šale, dovodi vas u poziciju da provociraju pozitivne misli u vama.
Vrhunac sa Italijanima je biti u njihovom društvu za stolom u restoranu. Tu više i nije bitno da li ste gladni ili ne, bitan je način na koji oni pričaju o hrani, tj. o tome šta jedu i kakve ukuse osećaju. To su za mene neotkriveni svetovi. Reči koje upotrebljavaju su poput udvaranja. Ako ni zbog čega drugog, upravo zbog toga vredi poznavanje italijanskog jezika, jer to je neopisiv doživljaj.
...
Sedim u restoranu sa mojim gostima i na kraju ručka, vođa grupe, moli da pozovemo glavnog kuvara restorana jer želji da se zahvali za spremljen ručak. On je izgledao poput Bate Stojkovića iz "Maratonaca", odmaknuo je stolicu na kojoj je sedeo, potvrđujući glavom ostatku grupe da zna šta i kako treba da kaže. Pozdravio je kuvara koji je, zbunjen, gledao u njega, ni ne sluteći šta gost sprema.
- Mi danas imamo veliku sreću što smo došli u ovaj restoran okićen umetničkim slikama bogatog kolorita i cvećem koje mu daje miris proleća. Mi smo danas imali priliku da probamo šunku sa mladim i starim kravljim sirom koje ste poslužili sa svežim krastavcima, lukom i paradajzom sa začinima ruzmarina, bosiljka, rukole i peršuna, polivena suncokretovim uljem i jabukovim sirćetom. Posle toga usledila je teleća čorba. To je božanstveno.
To su mirisi Italije kao kada posle letnje kiše dođe sunce. Zatim, glavno jelo, u kome smo probali marinirani roštilj od pilećeg, svinjskog i telećeg mesa koji je bio vrhunac zadovoljstva. Mi bi voleli da saznamo ovaj recept, ali znamo da su to samo Vaše male tajne. Zahvaljujemo se Vama i Vašim pomoćnicima na zlatnim rukama i neponovljivom ugođaju u vašoj lepoj zemlji.
Sada će svi u našoj italijanskoj regiji čuti za vas, jer ćemo mi dugo pričati i sećati se ovog trenutka. Mi, nažalost, ne govorimo Vašim lepim jezikom. Ne želim više da trošim Vaše dragoceno vreme, jer i drugi gosti čekaju da dobiju svoju porciju i ne želim više da zamaram našu dragu Maju u prevodu. Zahvaljujem se još jednom i nadam se ponovnom susretu u Vašem restoranu.''
Aplauz od svih prisutnih u restoranu. Glavni kuvar otpozdravlja gostu zbunjen njegovim govorom.
'' Ovo mi se nikada nije desilo u mojoj karijeri. Dirnut sam. Drago mi je da vam se jelo sviđa. Molim vas da se za kraj poslužite pitom od višanja o trošku restorana. Hvala vam.''
Šta sam vam ja rekla. Lepa reč i gvozdena vrata otvara.
Ja nisam imala srca da našim ljudima objasnim da Italijani ovakve govore rade rutinski i da im je to kao čitanje naslovnih strana u novinama.
Današnji Italijani na jugu Italije ovo su bukvalno shvatili, tako da pevaju kreštavim glasom ne mareći da li se to nekom sviđa ili ne. Genijalno. Blago njima.
Italijani sa severa, južnjake smatraju seljacima, što bi kod nas rekli džiberima. A južnjaci za severnjake kažu da su kvazi gospoda, snobovi i foliranti. U izražajnosti, južnjaci u ovom slučaju vode 3:1.
I jednima i drugima zajednička je bogata mašta i sposobnost improvizacije, u svakom trenutku.
Taman mislite da ste ih razumeli u njihovoj fantaziji, ubrzo shvatite da oni beže korak - dva od vas.
Uvek su ljubazni, topli. Dovoljno je da ih slušate dok pričaju i zaista, kao da pevaju, a oni možda čitaju pravila kućnog reda u zgradi.
Imaju uvek lepu reč za svoga i spreman kompliment. To često svima ponavljaju i zato to rade rutinski. A kada muškarac to uputi ženi, čini vam se da se radi o liku iz pesme Dragana Stojnića "Bila je tako lijepa". Smeju se i prave šale na svoj račun. Samokritika im je jača strana. Uvek će te upoznati različite Italijane, čak i one koji govore engleski. Za sebe kažu da imaju dva bitna sveca koje svakodnevno poštuju i cene i njima se beskrajno mole. To su Sveti ručak i Sveta večera. Sve možete da dirate, ali ne dirajte u ova dva sveca, oni će ozbiljno da se naljute. "Prekida me dok jedem, kreten" Tako reaguju na telefonski poziv. Svi Italijani kažu da je kraj iz koga oni dolaze najlepši, i da je hrana najbolja, i da svi drugi Italijani iz drugih krajeva Italije dolaze kod njih zbog toga. Sa sobom donose pozitivne misli i često se, kao deca, raduju. Drugi Evropljani za njih kažu da su površni, lukavi, nepouzdani i da im ne treba verovati. U suštini, oni znaju da vas šarmiraju kao niko nikada pre. U tome je njihova čar. Omađijani ste.
Posle možete samo da se ljutite ili da im zavidite. Drugi Evropljani ne poseduju taj dar. Suptilan način na koji vas grle, ljube, hvataju za ruku, prave šale, dovodi vas u poziciju da provociraju pozitivne misli u vama.
Vrhunac sa Italijanima je biti u njihovom društvu za stolom u restoranu. Tu više i nije bitno da li ste gladni ili ne, bitan je način na koji oni pričaju o hrani, tj. o tome šta jedu i kakve ukuse osećaju. To su za mene neotkriveni svetovi. Reči koje upotrebljavaju su poput udvaranja. Ako ni zbog čega drugog, upravo zbog toga vredi poznavanje italijanskog jezika, jer to je neopisiv doživljaj.
...
Sedim u restoranu sa mojim gostima i na kraju ručka, vođa grupe, moli da pozovemo glavnog kuvara restorana jer želji da se zahvali za spremljen ručak. On je izgledao poput Bate Stojkovića iz "Maratonaca", odmaknuo je stolicu na kojoj je sedeo, potvrđujući glavom ostatku grupe da zna šta i kako treba da kaže. Pozdravio je kuvara koji je, zbunjen, gledao u njega, ni ne sluteći šta gost sprema.
- Mi danas imamo veliku sreću što smo došli u ovaj restoran okićen umetničkim slikama bogatog kolorita i cvećem koje mu daje miris proleća. Mi smo danas imali priliku da probamo šunku sa mladim i starim kravljim sirom koje ste poslužili sa svežim krastavcima, lukom i paradajzom sa začinima ruzmarina, bosiljka, rukole i peršuna, polivena suncokretovim uljem i jabukovim sirćetom. Posle toga usledila je teleća čorba. To je božanstveno.
To su mirisi Italije kao kada posle letnje kiše dođe sunce. Zatim, glavno jelo, u kome smo probali marinirani roštilj od pilećeg, svinjskog i telećeg mesa koji je bio vrhunac zadovoljstva. Mi bi voleli da saznamo ovaj recept, ali znamo da su to samo Vaše male tajne. Zahvaljujemo se Vama i Vašim pomoćnicima na zlatnim rukama i neponovljivom ugođaju u vašoj lepoj zemlji.
Sada će svi u našoj italijanskoj regiji čuti za vas, jer ćemo mi dugo pričati i sećati se ovog trenutka. Mi, nažalost, ne govorimo Vašim lepim jezikom. Ne želim više da trošim Vaše dragoceno vreme, jer i drugi gosti čekaju da dobiju svoju porciju i ne želim više da zamaram našu dragu Maju u prevodu. Zahvaljujem se još jednom i nadam se ponovnom susretu u Vašem restoranu.''
Aplauz od svih prisutnih u restoranu. Glavni kuvar otpozdravlja gostu zbunjen njegovim govorom.
'' Ovo mi se nikada nije desilo u mojoj karijeri. Dirnut sam. Drago mi je da vam se jelo sviđa. Molim vas da se za kraj poslužite pitom od višanja o trošku restorana. Hvala vam.''
Šta sam vam ja rekla. Lepa reč i gvozdena vrata otvara.
Ja nisam imala srca da našim ljudima objasnim da Italijani ovakve govore rade rutinski i da im je to kao čitanje naslovnih strana u novinama.
