Ideju "Piši kao što govoriš, čitaj kao što je napisano" Vuk Stefanović Karadžić je preuzeo od nemačkog filologa Adelunga i izvršio reformu srpskog jezika. Pesnik Branko Radičević dok je studirao prava u Beču družeći se sa Vukom prihvatio je tu ideju. Na njegovu nesreću zaljubio se u Minu njegovu ćerku jedinicu. Vuku se nije svidelo da njegov budući zet bude propali student i pesnik. Iz tog očaja Branko piše pesmu "Pevam danju, pevam noću" . Muziku za ovu pesmu komponovao je Kornelije Kovač. Ali da se vi pitate ta pesma pripada samo vašem "ljubljenom" Zdravku Čoliću. Dovoljno je da ste žena rođena u Jugoslaviji i već ste se naježili na pomen njegovog imena.
Koliko ste sati proveli ispred televizora očekujući njegov nastup u pratnji plesne grupe Lokice. Niste trepnuli. On je bio ženski san o idealnom muškarcu.
Sutradan ste zaključali vrata svoje sobe i ispred ogledala satima izvodili koreografiju od juče. Svakog meseca ste išli kod frizera i šišali ste se "kao Lokica" . Najdraži poklon za rođendan je bio poster u njegovoj prirodnoj veličini. Tajno ste mu napisali pismo:
Dragi Zdravko,
zovem se Ana i imam 13 godina. Volim da slušam tvoje pesme. Molim te pošalji mi tvoju sliku sa autogramom. Želela bih da mi odgovoriš na sledeća pitanja:
1. Koje je tvoje omiljeno godišnje doba?
2. Za koga navijaš?
3. Šta je tvoj hobi?
4. Šta je za tebe ljubav?
Željno očekujem tvoj odgovor, ljubim te...
Pismo je bilo ukrašeno nacrtanim srcem i cvećem.
U stvari ste želeli da se jedna od njegovih sledećih pesama zove vašim imenom, ali vas je bilo sramota da to napišete.
Starije i usamljene Gospođe u oglasima su stavljale:
Tražim mladog, visokog, zgodnog, crnog, obrazovanog, atletski građenog momka po mogućnosti da liči na Zdravka Čolića.
Maštali ste o Zdravku i niste bili ravnodušni ni prema jednom muškarcu koji je imao fizičke sličnosti sa njim. Ta zanesenost vas je dugo držala.
On je uspeo da šarmira sve Jugoslavenke i žene su se lepile za njega kao za taksenu marku.
Ja sam se uvek pitala: Šta on radi kada ne peva?
Zamišljam ga kako piše memoare pod nazivom "10 osnovnih pokreta samoodbrane mogu vam spasiti život" On je u međuvremenu dobio titulu vrhunskog instruktora borilačkih veština "crni pojas 10 dan" jer je jako dobro znao da se žene mogu osloboditi svega, samo svoje lude glave nikada.
...
Jun 2011. Najvažniji događaj toga dana bio je koncert Zdravka Čolića na Ušću. Završila sam turu na Terazijama. Rastala sam se sa gostima. Posle nekoliko koraka prišla mi je grupa devojaka i žena različite dobi i pitala me:
- Najljubaznije Vas molimo da nam kažete koliko je Senjak udaljen odavde? Koliko košta taksi do tamo?
- Gde tačno idete na Senjak?
- Idemo da vidimo kuću gde živi Zdravko Čolić
To mi je toliko bilo simpatično da sam počela da se smejem na glas i predstavila sam se da sam ja Lokica Stefanović.
- Odakle ste?
- iz Doboja, Brčkog i Bijeljine
- Došle ste na koncert večeras?
- Da
- Videli ste grad i sada hoćete na Senjak!
- Ne nismo vidjeli ništa, ali znamo gdje je Ušće. Današnji dan je posvećen Zdravku.
- Bilo bi dobro da se malo prošetate po gradu, ja ću vam objasniti
- Hvala vam, Vi bi nam pomogli kada bi znali njegovu adresu
- Ako tamo odete videćete zidove oko njegove kuće i ništa više
- Nema veze
Mislim da bi svaki dalji razgovor bio suvišan , ali sve treba razumeti. Rastali smo se.
Ovo je bilo pravo vreme za preispitivanje.
Moj predlog je bio moja profesionalna deformacija. Postavljam se kao da svi dolaze turistički da vide grad. Idealan primer moje nesavršenosti. Slušaj Majo!" Stavljaš nos tamo gde ne treba, a prva kritikuješ takve tipove"
Ličiš na nastavnika u školi "Moj predmet je najvažniji" Maltretiraš ljude na ulici i postavljaš im pitanja kao da si na poslu! Da li se to i vama dešava?
Koliko ste sati proveli ispred televizora očekujući njegov nastup u pratnji plesne grupe Lokice. Niste trepnuli. On je bio ženski san o idealnom muškarcu.
Sutradan ste zaključali vrata svoje sobe i ispred ogledala satima izvodili koreografiju od juče. Svakog meseca ste išli kod frizera i šišali ste se "kao Lokica" . Najdraži poklon za rođendan je bio poster u njegovoj prirodnoj veličini. Tajno ste mu napisali pismo:
Dragi Zdravko,
zovem se Ana i imam 13 godina. Volim da slušam tvoje pesme. Molim te pošalji mi tvoju sliku sa autogramom. Želela bih da mi odgovoriš na sledeća pitanja:
1. Koje je tvoje omiljeno godišnje doba?
2. Za koga navijaš?
3. Šta je tvoj hobi?
4. Šta je za tebe ljubav?
Željno očekujem tvoj odgovor, ljubim te...
Pismo je bilo ukrašeno nacrtanim srcem i cvećem.
U stvari ste želeli da se jedna od njegovih sledećih pesama zove vašim imenom, ali vas je bilo sramota da to napišete.
Starije i usamljene Gospođe u oglasima su stavljale:
Tražim mladog, visokog, zgodnog, crnog, obrazovanog, atletski građenog momka po mogućnosti da liči na Zdravka Čolića.
Maštali ste o Zdravku i niste bili ravnodušni ni prema jednom muškarcu koji je imao fizičke sličnosti sa njim. Ta zanesenost vas je dugo držala.
On je uspeo da šarmira sve Jugoslavenke i žene su se lepile za njega kao za taksenu marku.
Ja sam se uvek pitala: Šta on radi kada ne peva?
Zamišljam ga kako piše memoare pod nazivom "10 osnovnih pokreta samoodbrane mogu vam spasiti život" On je u međuvremenu dobio titulu vrhunskog instruktora borilačkih veština "crni pojas 10 dan" jer je jako dobro znao da se žene mogu osloboditi svega, samo svoje lude glave nikada.
...
Jun 2011. Najvažniji događaj toga dana bio je koncert Zdravka Čolića na Ušću. Završila sam turu na Terazijama. Rastala sam se sa gostima. Posle nekoliko koraka prišla mi je grupa devojaka i žena različite dobi i pitala me:
- Najljubaznije Vas molimo da nam kažete koliko je Senjak udaljen odavde? Koliko košta taksi do tamo?
- Gde tačno idete na Senjak?
- Idemo da vidimo kuću gde živi Zdravko Čolić
To mi je toliko bilo simpatično da sam počela da se smejem na glas i predstavila sam se da sam ja Lokica Stefanović.
- Odakle ste?
- iz Doboja, Brčkog i Bijeljine
- Došle ste na koncert večeras?
- Da
- Videli ste grad i sada hoćete na Senjak!
- Ne nismo vidjeli ništa, ali znamo gdje je Ušće. Današnji dan je posvećen Zdravku.
- Bilo bi dobro da se malo prošetate po gradu, ja ću vam objasniti
- Hvala vam, Vi bi nam pomogli kada bi znali njegovu adresu
- Ako tamo odete videćete zidove oko njegove kuće i ništa više
- Nema veze
Mislim da bi svaki dalji razgovor bio suvišan , ali sve treba razumeti. Rastali smo se.
Ovo je bilo pravo vreme za preispitivanje.
Moj predlog je bio moja profesionalna deformacija. Postavljam se kao da svi dolaze turistički da vide grad. Idealan primer moje nesavršenosti. Slušaj Majo!" Stavljaš nos tamo gde ne treba, a prva kritikuješ takve tipove"
Ličiš na nastavnika u školi "Moj predmet je najvažniji" Maltretiraš ljude na ulici i postavljaš im pitanja kao da si na poslu! Da li se to i vama dešava?
Нема коментара:
Постави коментар