Teško je bili diplomirani istoričar u Srbiji kada svi oko tebe misle da su po definiciji istoričari. Trebalo bi se valjano izvući iz tih okvira. Kada bi kojim slučajem postojalo međunarodno takmičenje najboljeg istoričara i govornika među vodičima nesumnjivo zlatnu medalju bi poneo Zoran Ilić. On je jedinstven i neponovljiv. Sigurno ne poznajete nikoga sličnog njemu. Zbog te pobede mi bi ga sačekali na balkonu gradske skupštine i skandirali njegovo ime:
- Zoki, care, majstore varoš te dočekuje!!!
On bi u svom maniru počeo zahvalni govor prisutnima. Dok priča, osećala bi se duhovitost i izražajna strast, zbog koje bi izgubio dah, dok mu znoj kaplje niz lice, zastao bi na tren, udahnuo duboko i nastavio dalje, držeći cigaretu među prstima od koje se ne odvaja.
On je Hercegnovsko-Somborskog porekla. Kada bi ga prvi put slušali kako pripoveda pomislili bi da jedina gospoda u našoj zemlji živi baš u ova dva grada.
Rođen je na Đurđevdan mada se ne zove Đorde, ni Vladimir kako je predlog imena bio u porodici. U tom slučaju nosio bi nadimak Lenjin. Na kraju dobio je modernu varijantu imena u Jugoslaviji , a nije Goran. Njegov akcenat je poput osobe koja je došla iz Sombora u Beograd, izgledom po principu "Al se nekad dobro jelo" . Način izlaganja liči na pobednika Republičkog takmičenja u epskim pesmama, gde u isto vreme pomera glavu i pokret ruke klizi kroz kosu dok namešta frizuru. Pojačava ton baritonskim glasom na važnim mestima u okviru jednog istorijskog događaja uz nabrajanje detalja do sitnih creva.
On ima kontrolu nad svojim besedništvom, monolog je uvek prisutan, da ni jedna žena ne može da ga prekine.
Rekao bi: "Neću ja sa vama na vrat na nos, nisam se najeo bunike"
Nastup je ubedljiv, objašnjenje uz jaku argumentaciju koju skoro niste čuli. Na pitanje zašto ne napišeš knjigu? odgovor je
-Lenj sam, više volim da čitam.
Svoje mane pretvara u vrline. Sklonost ka imitaciji kolega je prisutna u svakom momentu kada se najmanje nadate. "Dala baba groš da se uhvati u kolo , a dva da izađe i posle boli je ćošak od Avale"
Na pitanje kako si?
- Sve je u redu ko u Pešti , a u Pešti revolucija.
Evo kako objašnjava istoriju Beograda
1284. kralj Dragutin , sin Uroša I i Jelene Anžujske dobio je Beograd kao miraz oženivši se Katalinom, ćerkom Ištvana V. To je primer kako se čovek pametno oženio. Kada sam se ja ženio meni su Šumadinci obećavali i kule i gradove, ali ja ništa od toga nisam video.
O herojima Beograda kaže:
- Lajoš Hunjadi, Erdeljskog porekla, u srpskoj epici poznat kao Sibinjanin Janko, nacionalni junak Mađarske, Srbije i Rumunije. Najslavnije stranice svog života ispisao je u Beogradu. Bio je Tamiški župan, Kapetan Beograda, Namesnik Kraljevine Mađarske, Vojvoda Erdelja, Severinski ban
Organizovao je odbranu Beograda protiv Mehmeda Osvajača koji 1453. pokorio Konstantinopolj.
Stvara Hrišćanski front u kome katolički propovednik Ivan Kapistran podiže moral vojnicima. Posle hrišćanske pobede u Beogradu Rimski Papa Kaliks III proglašava Beograd bedemom Hrišćanstva i naređuje da u znak pobede zvone zvona u crkvama u 12 sati. Sada znate zašto danas zvone zvona u 12 sati...
Ali Beograd nije završio sa ovom najpoznatijom aristokratskom porodicom u Evropi.
Julija Hunjadi je bila žena Kneza Mihajla za koga se udala 1853. Ona je bila modernizator građanskog života u Beogradu, nosila je pantalone, a za naše staramajke bila je svetsko čudo. Zamislite taj izraz lica, krstile su se i levom i desnom rukom...
Uvek inspirativan dok ispija kafu prekrštenih nogu, sedeći na stolici na kojoj se ljulja govoreći: "Nemojte molim vas da izvlačite iz istorijskog okvira samo ono što vam odgovara, a ostalo da zanemarujete" Dok jezikom vlaži usne, ni žeđ mu ne prekida misao, ne želi da izgubi nit , jer bi ga to stvarno naljutilo.
Njegove asocijacije su u isto vreme i pitanja i odgovori u kojem slušaoca baca u rebus jer čeka da vidi njegovu reakciju dok priča o detaljima koje su mu nepoznate. Na sve ima spreman odgovor i komentar "kao neki ministar".
Zamišljam ga dok čita ovu priču ovako komentariše :
- Koleginice Majo, drago mi je što pišeš o meni, sve ću ti oprostiti, ali neću da sam ja 68. nastavak u nizu
- Dragi kolega Zorane, vi ste uvek prvi i vaše mesto je na postolju.
Moj odgovor je u njegovom stilu.
- Zoki, care, majstore varoš te dočekuje!!!
On bi u svom maniru počeo zahvalni govor prisutnima. Dok priča, osećala bi se duhovitost i izražajna strast, zbog koje bi izgubio dah, dok mu znoj kaplje niz lice, zastao bi na tren, udahnuo duboko i nastavio dalje, držeći cigaretu među prstima od koje se ne odvaja.
On je Hercegnovsko-Somborskog porekla. Kada bi ga prvi put slušali kako pripoveda pomislili bi da jedina gospoda u našoj zemlji živi baš u ova dva grada.
Rođen je na Đurđevdan mada se ne zove Đorde, ni Vladimir kako je predlog imena bio u porodici. U tom slučaju nosio bi nadimak Lenjin. Na kraju dobio je modernu varijantu imena u Jugoslaviji , a nije Goran. Njegov akcenat je poput osobe koja je došla iz Sombora u Beograd, izgledom po principu "Al se nekad dobro jelo" . Način izlaganja liči na pobednika Republičkog takmičenja u epskim pesmama, gde u isto vreme pomera glavu i pokret ruke klizi kroz kosu dok namešta frizuru. Pojačava ton baritonskim glasom na važnim mestima u okviru jednog istorijskog događaja uz nabrajanje detalja do sitnih creva.
On ima kontrolu nad svojim besedništvom, monolog je uvek prisutan, da ni jedna žena ne može da ga prekine.
Rekao bi: "Neću ja sa vama na vrat na nos, nisam se najeo bunike"
Nastup je ubedljiv, objašnjenje uz jaku argumentaciju koju skoro niste čuli. Na pitanje zašto ne napišeš knjigu? odgovor je
-Lenj sam, više volim da čitam.
Svoje mane pretvara u vrline. Sklonost ka imitaciji kolega je prisutna u svakom momentu kada se najmanje nadate. "Dala baba groš da se uhvati u kolo , a dva da izađe i posle boli je ćošak od Avale"
Na pitanje kako si?
- Sve je u redu ko u Pešti , a u Pešti revolucija.
Evo kako objašnjava istoriju Beograda
1284. kralj Dragutin , sin Uroša I i Jelene Anžujske dobio je Beograd kao miraz oženivši se Katalinom, ćerkom Ištvana V. To je primer kako se čovek pametno oženio. Kada sam se ja ženio meni su Šumadinci obećavali i kule i gradove, ali ja ništa od toga nisam video.
O herojima Beograda kaže:
- Lajoš Hunjadi, Erdeljskog porekla, u srpskoj epici poznat kao Sibinjanin Janko, nacionalni junak Mađarske, Srbije i Rumunije. Najslavnije stranice svog života ispisao je u Beogradu. Bio je Tamiški župan, Kapetan Beograda, Namesnik Kraljevine Mađarske, Vojvoda Erdelja, Severinski ban
Organizovao je odbranu Beograda protiv Mehmeda Osvajača koji 1453. pokorio Konstantinopolj.
Stvara Hrišćanski front u kome katolički propovednik Ivan Kapistran podiže moral vojnicima. Posle hrišćanske pobede u Beogradu Rimski Papa Kaliks III proglašava Beograd bedemom Hrišćanstva i naređuje da u znak pobede zvone zvona u crkvama u 12 sati. Sada znate zašto danas zvone zvona u 12 sati...
Ali Beograd nije završio sa ovom najpoznatijom aristokratskom porodicom u Evropi.
Julija Hunjadi je bila žena Kneza Mihajla za koga se udala 1853. Ona je bila modernizator građanskog života u Beogradu, nosila je pantalone, a za naše staramajke bila je svetsko čudo. Zamislite taj izraz lica, krstile su se i levom i desnom rukom...
Uvek inspirativan dok ispija kafu prekrštenih nogu, sedeći na stolici na kojoj se ljulja govoreći: "Nemojte molim vas da izvlačite iz istorijskog okvira samo ono što vam odgovara, a ostalo da zanemarujete" Dok jezikom vlaži usne, ni žeđ mu ne prekida misao, ne želi da izgubi nit , jer bi ga to stvarno naljutilo.
Njegove asocijacije su u isto vreme i pitanja i odgovori u kojem slušaoca baca u rebus jer čeka da vidi njegovu reakciju dok priča o detaljima koje su mu nepoznate. Na sve ima spreman odgovor i komentar "kao neki ministar".
Zamišljam ga dok čita ovu priču ovako komentariše :
- Koleginice Majo, drago mi je što pišeš o meni, sve ću ti oprostiti, ali neću da sam ja 68. nastavak u nizu
- Dragi kolega Zorane, vi ste uvek prvi i vaše mesto je na postolju.
Moj odgovor je u njegovom stilu.
Нема коментара:
Постави коментар