Kada čujem pesme od Miladina Šobića, setim se drugarice iz srednje škole B.S.
Ona je volela da peva:
"A zar nije štos životu razbiti nos,
da osjeti on tvoj đon, tvoj đon, tvoj đon..."
Jednom prilikom, na času fizike, htela je da objasni šta znači u njenom slučaju "suprotnosti se privlače".
- Evo ovako, slušajte me dobro! Moja mama je iz Zagreba, i to iz centra grada, a moj tata je iz sela u Crnoj Gori, gde samo orlovi sleću. Nije mi jasno kako Bog spoji nespojivo. Ali kada bolje razmislim, moja mama je uvek doterana i sređena kao sa naslovne strane, a tata mi je zgodan Crnogorac i cela njegova familija su kao izvajani grčki bogovi.
Kada nam u posetu dolazi rodbina iz Zagreba, mi to zovemo "bečki novogodišnji koncert", a kada su nam dolazili Crnogorci, to je bilo "guslarsko veče"! Mog strica smo zvali Filip Višnjić. Moja mama se šalila da su Turci propali samo zahvaljujući Crnogorcima i njihovom čojstvu i junaštvu.
Mi u stanu imamo veliki portret Njegoša. Kada se mama i tata posvađaju, ona mu kaže:
- Njegoš još večeras leti prvi iz stana!
A on će njoj:
- Vidi se da si ti gospođa iz bečke provincije. Anice, ljubavi moja, najljepša iz Ilice (Ilica - ulica u Zagrebu), na tebe loše utiče udaljenost od Beča. Samo ti reci kada hoćeš da ideš u Beč, mora da si se poželjela ukusa saher torte?!
- Ti si brđanin, i tvoji pogledi su uski, ja ti držim nivo!
- "Ko na brdu ak' i malo stoji, više vidi no onaj pod brdom!" Ja sam ti pokazao moje porodično stablo. "Blago tome ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi!" A gdje je tvoje porodično stablo? Da ti vidim korijene. To je nivo!
- Kako sam ja bila slijepa pored očiju, kada sam se udala za tebe
- "Ti nisi slijep igumane, kada si tako mudar i pametan'', zato što si se udala za mene. Budale su sa očima slijepe koje vide a zalud vide, trebaju im za proste potrebe ka"ostaloj isto životini."
Crnogorcima je pesništvo u genima, proteže se od epskih do lirskih pesama. Kada završe Njegoša, prelaze na Branka Miljkovića, Marinu Cvetajevu, da bi pre neki dan zaključili da je Borhes bio Crnogorac, jer je napisao: "Kada bih svoj život mogao ponovo da proživim, pokušao bih u sledećem da napravim više grešaka, ne bi se trudio da budem tako savršen, opustio bih se više."
...
Radi mira u kuć,i išli smo preko Zagreba u Beč, na dan - dva.
Komentar mog tate je bio:
- Ovaj truli kapitalizam treba da propadne. Oni nisu normalni. Sve ulaznice moraš i za djecu da plaćaš (bili smo osnovci)! Jade jedne! Vazduh koji udišemo treba da platimo. Ovdje ti se svi smješe vještački, ništa prirodno, nemam ja stomak za ovaj lažni sjaj. Ali, ja sam kulturan čovjek, neću ništa da im zamjerim, a imao bih mnogo toga.
- Ne moraš baš sada da iznosiš ideje Gavrila Principa. Imaj malo strpljenja!
To je najčešća rečenica u braku mojih roditelja
...
Upravo te rečenice se setim na mojim turama, kada vidim da kod nas nema iskustva u uslužnim delatnostima. To se vidi kod konobara, službenika u agenciji, vlasnika restorana i hotela, vodiča,... jer "brzo izgori fitilj". Nažalost, nema se strpljenja. Kod nas nedostaje taktičnosti da bi se raznorazni klijenti zadovoljili. Primećujemo, ali uglavnom ne razumemo da postoje različite ljudske prirode, njihove želje i potrebe. Preterana ljubaznost u našem društvu nije dobrodošla , a za strane klijente to je tako rutinska stvar. Mislim da je svima potrebno da se učimo strpljivosti.
Ona je volela da peva:
"A zar nije štos životu razbiti nos,
da osjeti on tvoj đon, tvoj đon, tvoj đon..."
Jednom prilikom, na času fizike, htela je da objasni šta znači u njenom slučaju "suprotnosti se privlače".
- Evo ovako, slušajte me dobro! Moja mama je iz Zagreba, i to iz centra grada, a moj tata je iz sela u Crnoj Gori, gde samo orlovi sleću. Nije mi jasno kako Bog spoji nespojivo. Ali kada bolje razmislim, moja mama je uvek doterana i sređena kao sa naslovne strane, a tata mi je zgodan Crnogorac i cela njegova familija su kao izvajani grčki bogovi.
Kada nam u posetu dolazi rodbina iz Zagreba, mi to zovemo "bečki novogodišnji koncert", a kada su nam dolazili Crnogorci, to je bilo "guslarsko veče"! Mog strica smo zvali Filip Višnjić. Moja mama se šalila da su Turci propali samo zahvaljujući Crnogorcima i njihovom čojstvu i junaštvu.
Mi u stanu imamo veliki portret Njegoša. Kada se mama i tata posvađaju, ona mu kaže:
- Njegoš još večeras leti prvi iz stana!
A on će njoj:
- Vidi se da si ti gospođa iz bečke provincije. Anice, ljubavi moja, najljepša iz Ilice (Ilica - ulica u Zagrebu), na tebe loše utiče udaljenost od Beča. Samo ti reci kada hoćeš da ideš u Beč, mora da si se poželjela ukusa saher torte?!
- Ti si brđanin, i tvoji pogledi su uski, ja ti držim nivo!
- "Ko na brdu ak' i malo stoji, više vidi no onaj pod brdom!" Ja sam ti pokazao moje porodično stablo. "Blago tome ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi!" A gdje je tvoje porodično stablo? Da ti vidim korijene. To je nivo!
- Kako sam ja bila slijepa pored očiju, kada sam se udala za tebe
- "Ti nisi slijep igumane, kada si tako mudar i pametan'', zato što si se udala za mene. Budale su sa očima slijepe koje vide a zalud vide, trebaju im za proste potrebe ka"ostaloj isto životini."
Crnogorcima je pesništvo u genima, proteže se od epskih do lirskih pesama. Kada završe Njegoša, prelaze na Branka Miljkovića, Marinu Cvetajevu, da bi pre neki dan zaključili da je Borhes bio Crnogorac, jer je napisao: "Kada bih svoj život mogao ponovo da proživim, pokušao bih u sledećem da napravim više grešaka, ne bi se trudio da budem tako savršen, opustio bih se više."
...
Radi mira u kuć,i išli smo preko Zagreba u Beč, na dan - dva.
Komentar mog tate je bio:
- Ovaj truli kapitalizam treba da propadne. Oni nisu normalni. Sve ulaznice moraš i za djecu da plaćaš (bili smo osnovci)! Jade jedne! Vazduh koji udišemo treba da platimo. Ovdje ti se svi smješe vještački, ništa prirodno, nemam ja stomak za ovaj lažni sjaj. Ali, ja sam kulturan čovjek, neću ništa da im zamjerim, a imao bih mnogo toga.
- Ne moraš baš sada da iznosiš ideje Gavrila Principa. Imaj malo strpljenja!
To je najčešća rečenica u braku mojih roditelja
...
Upravo te rečenice se setim na mojim turama, kada vidim da kod nas nema iskustva u uslužnim delatnostima. To se vidi kod konobara, službenika u agenciji, vlasnika restorana i hotela, vodiča,... jer "brzo izgori fitilj". Nažalost, nema se strpljenja. Kod nas nedostaje taktičnosti da bi se raznorazni klijenti zadovoljili. Primećujemo, ali uglavnom ne razumemo da postoje različite ljudske prirode, njihove želje i potrebe. Preterana ljubaznost u našem društvu nije dobrodošla , a za strane klijente to je tako rutinska stvar. Mislim da je svima potrebno da se učimo strpljivosti.
Нема коментара:
Постави коментар