Već duže vreme vodite dosadan život. Dođe vam da iskočite iz svoje kože. Nadate se da će vam sreća pasti sa neba i zbog toga ste uplatili loto listić. Kao i obično popunili ste brojeve po datumima rođenja članova vaše porodice. Niste čak ni proverili da li ste nešto dobili. Uobičajno, sledećeg dana otišli ste na posao očekujući još jednu dnevnu rutinu. Šef vas je sačekao na ulazu vaše internacionalne kompanije za koju radite i saopštio da idete 7 dana na seminar u Paris. Žmarci su vas obuzeli od sreće. Odmah ste pozvali suprugu da joj javite lepe vesti, zatim vašu mamu u Kraljevo, kuma iz Pančeva i teču koji je kao mali živeo u Francuskoj, a danas penzionerske dane provodi u Aranđelovcu. U kratkom roku skoro cela Srbija je saznala da putujete. Otvorili ste prozor kancelarije, duboko udahnuli vazduh, jer još ne verujete da se to vama dešava.
U okviru vaše firme na seminar ide i vaš stari znalac i kolega Kristijan iz Varaždina i Samir iz Tuzle.
...
Na recepciji hotela u Parizu srdačno se pozdravljate sa kolegama.
Zajedno prilazite recepcionaru i tražite mapu grada
- Odakle ste?
- Iz Srbije
- Iz Hrvatske
- Iz Bosne
- Vi ste iz rascepkane Jugoslavije
- Da, ako se to tako kaže na francuskom
- Molim vas, ko snosi troškove vašeg boravka?
- Naša firma
- Momenat, moram to da proverim
- Evo čim smo došli postajemo sumnjivi
- To ti je tako kada dolaziš iz sirotinjske države
- Ne javljaju mi se iz administracije, nadam se to ćemo rešiti sutra
- Nama treba mapa grada
- Ja imam kartu koja se plaća 12 evra
- OK dajte nam 3 mape
Dok na recepciji gledate kartu grada prilazi vam kolega Kovačević koji je ispred firme vaš domaćin u Parizu. Upoznao vas je sa planom i programom seminara i pravilima ponašanja.
- Ne zaboravite ovo je bivša kolonijalna sila koja je odavno izgubila značaj i živi od stare slave, kao ranjeni orao, koga niko ne šljivi ni dve pare. Molim vas da se razumemo, ja ovde živim 25 godina i mogu da kažem da ne poznajem Francuze, to nije kao sa našim ljudima, sedneš u voz i posle druge stanice znaš sa kim imaš posla. Svoje mišljenje zadržite za sebe, nema napadnog smeha, ovde su svi ljubazni, ali na distanci, vole da strance gledaju sa visine i to što ste vi Jugoslovenski đaci koji znaju sve planinske vrhove , žitnice i Francuske nobelovce to ovde ne prolazi. Ovde je sve na prodaju i pazite se nudiće vam i muvu u letu.
- Ništa nismo kupili , osim karte grada
- Dobro to ste dobili gratis
- Ne, platili smo
- Zašto niste tražili običnu besplatnu mapu
- On nam je dao ovu
- Dao vam je jer hoće da proda, to mu je posao. Nije vam ovo Titova Jugoslavija, znači tražite uvek imaju li besplatne primerke
Bitno je da hvalite Francusku, njihovu kuhinju i vino i nikako ne pominjite da je u Italiji sve bolje. To ih ljuti. Budite lukavi kao oni, i recite da su Francuzi bolji od Italijana. To je bolje za vas. Oni tako funkcionišu. Kada dođu u Hrvatsku kažu Hrvati su u pravu, a kada dođu u Srbiju reći će da su Srbi najbolji i najpametniji.
Molim vas bez čuđenja, isterivanja pravde, naučite da budete rezervisani. Žao mi je što moram ovo da vam kažem, ali imao sam loša iskustva sa našima prošle godine. Oni se samo inate i naši ljudi se neće promeniti ni za narednih 5 života.
Sutra imate razgledanje grada. Oni o sebi imaju visoko mišljenje, kao i sve velike nacije. To tako prihvatite. Još jedna stvar, da znate, našu ironiju oni često ne razumeju i mogu da protumače kao uvredu.
...
Kako je proteklo na razgledanju grada?
- Super, mostovi su im prelepi, posebno onaj Aleksandra III, ovde je atrakcija videti Francuza na ulici, a ja sve mislim sada ću da vidim Žana Renoa i Luka Besona
- Meni se najviše sviđa onaj Mars-ovski park gde se svi izležavaju i meditiraju. Ovde da ostaneš još godinu dana, malo je.
- Nama su uvalili onog ćelavog vodiča. Mi smo očekivali neku fatalnu ženu Francuske kao Sofi Marso, a ono neki uobraženko, zbog toga moramo da uputimo kritiku organizatorima. Siguran sam da se on sviđa onim ženama iz naše grupe. One su najviše aplaudirale na kraju.
- On je po ženskom ukusu, jer priča ono što žene vole "idi mi, dođi mi", "barok tamo, barok vamo"
- Žene vole sve neke "levake"
- Da li ste primetili priču da nije bilo Francuske ne bi bilo ni ljudske civilizacije. Ja sam pomislio da pitam imaju li Francuzi neku manu, ali nisam hteo da budem bezobrazan.
...
Uskoro počinje degustacija vina koja je u okviru programa za sve učesnike seminara i kolega Kovačević vas upoznate sa procedurom.
- Francuzi su stari cirkuzanti što se vina tiče, u stvari hoće da pokažu drugima da poznaju vina i najvažnije da piju skupa vina, u tome je suština. Tu su snobovi. Ovde je posebna terminologija pri degustaciji. Rečnik vina je na 500 strana. Tu su izrazi kao lepe nožice, suknjica, haljinica, leptirić, vetrić. Reći će vam da su noge kod vina kao kod žene, ne govore mnogo, ali su poželjne.
Ako hoćete da se pravite važni, samo uzmite čep i pomirišite ga, jer se tako vidi kako je vino čuvano, tada recite "Nije loše", ništa više od toga, neka oni posle misle šta ste hteli da kažete. Ja znam da se to ko nas zove proseravanje, ali tako je to sa njima.
Firma vam je ukazala čast, najavljen je najbolji Francuski somelijer Antoni.
- Baš lepo od njih
- Antoni molim vas priđite ovde da se upoznate sa mojim kolegama. Ovo su moji zemljaci iz Srbije, Hrvatske i Bosne.
- Vi govorite istim jezikom?
- Da
- Zajedno ste u istom društvu? Baš mi je to čudno!
Antoni odlazi i ostavlja ih zatečene od njegovog pitanja i čuđenja. Samir vam kaže
- Šta on misli da smo mi divljaci?
- Juče za večeru jeli smo pevca u vinu, evo ga, ovako izgleda živ
Svi ste se nasmejali
- Šššššššš počinje degustacija, čuo se komentar prisutnih
U toku degustacije Antoni je prilazio gostima da ih pita o ukusu vina. Došao je i na vas red.
- Šta je za vas važno kada pijete vino?
Vi ste odlično razumeli šta vas Antoni pita, ali ste okrenuli vodu na svoju vodenicu.
- Za mene je najvažnije u kakvom društvu pijem
- Koje je vaše omiljeno vino?
- Moja omiljena vina su iz Hrvatske
- To je zato što ste vi iz Hrvatske
- Ne, ja sam iz Srbije
- Kakav ukus vina vi volite, pita Kristijana?
- Omiljena su mi iz Srbije
- A šta vi volite?
- Ja sam Bosanac i mi pijemo šljivovicu. Voleo bih da vas pozovem da dođete i da probate rakiju koju ja pravim. Ja neću puno da pričam, ali vam obećavam da posle jedne čašice, videćete sve ženske nožice i suknjice , a u stomaku leptiriće.
Svi su počeli da se smeju na glas.
Kolega Kovačević vas je pogledao uz smešak i rekao:
- Znao sam da ćete da se inatite
- Ćuti, dobro je prošao, bili smo fini, nismo pominjali Italijane
...
- Dobar dan. Danas idemo na poludnevni izlet u Sremske Karlovce koji su 57 km udaljeni od Beograda. Grad je poznat po tome što je tu bilo sedište srpske Pravoslavne crkve. Idemo da vidimo crkvu Svetog Nikole sa baroknim ikonostasom i slike našeg najpoznatijeg slikara Paje Jovanovića. Videćemo prvi srpski Licej iz 1791.
U Karlovcima je potpisan "Karlovački mir" 1699. u kome je prvi put u diplomatiji korišćen okrugli sto. U blizini se nalazi nacionalni park Fruška Gora i ovaj kraj je poznat po vinogradima, a najpoznatije vino zove se Bermet.
Jedna gošća iz grupe me pita
- Ovde pravite vino?
Neki put turisti samo jednim pitanjem me ostave bez reči.
U okviru vaše firme na seminar ide i vaš stari znalac i kolega Kristijan iz Varaždina i Samir iz Tuzle.
...
Na recepciji hotela u Parizu srdačno se pozdravljate sa kolegama.
Zajedno prilazite recepcionaru i tražite mapu grada
- Odakle ste?
- Iz Srbije
- Iz Hrvatske
- Iz Bosne
- Vi ste iz rascepkane Jugoslavije
- Da, ako se to tako kaže na francuskom
- Molim vas, ko snosi troškove vašeg boravka?
- Naša firma
- Momenat, moram to da proverim
- Evo čim smo došli postajemo sumnjivi
- To ti je tako kada dolaziš iz sirotinjske države
- Ne javljaju mi se iz administracije, nadam se to ćemo rešiti sutra
- Nama treba mapa grada
- Ja imam kartu koja se plaća 12 evra
- OK dajte nam 3 mape
Dok na recepciji gledate kartu grada prilazi vam kolega Kovačević koji je ispred firme vaš domaćin u Parizu. Upoznao vas je sa planom i programom seminara i pravilima ponašanja.
- Ne zaboravite ovo je bivša kolonijalna sila koja je odavno izgubila značaj i živi od stare slave, kao ranjeni orao, koga niko ne šljivi ni dve pare. Molim vas da se razumemo, ja ovde živim 25 godina i mogu da kažem da ne poznajem Francuze, to nije kao sa našim ljudima, sedneš u voz i posle druge stanice znaš sa kim imaš posla. Svoje mišljenje zadržite za sebe, nema napadnog smeha, ovde su svi ljubazni, ali na distanci, vole da strance gledaju sa visine i to što ste vi Jugoslovenski đaci koji znaju sve planinske vrhove , žitnice i Francuske nobelovce to ovde ne prolazi. Ovde je sve na prodaju i pazite se nudiće vam i muvu u letu.
- Ništa nismo kupili , osim karte grada
- Dobro to ste dobili gratis
- Ne, platili smo
- Zašto niste tražili običnu besplatnu mapu
- On nam je dao ovu
- Dao vam je jer hoće da proda, to mu je posao. Nije vam ovo Titova Jugoslavija, znači tražite uvek imaju li besplatne primerke
Bitno je da hvalite Francusku, njihovu kuhinju i vino i nikako ne pominjite da je u Italiji sve bolje. To ih ljuti. Budite lukavi kao oni, i recite da su Francuzi bolji od Italijana. To je bolje za vas. Oni tako funkcionišu. Kada dođu u Hrvatsku kažu Hrvati su u pravu, a kada dođu u Srbiju reći će da su Srbi najbolji i najpametniji.
Molim vas bez čuđenja, isterivanja pravde, naučite da budete rezervisani. Žao mi je što moram ovo da vam kažem, ali imao sam loša iskustva sa našima prošle godine. Oni se samo inate i naši ljudi se neće promeniti ni za narednih 5 života.
Sutra imate razgledanje grada. Oni o sebi imaju visoko mišljenje, kao i sve velike nacije. To tako prihvatite. Još jedna stvar, da znate, našu ironiju oni često ne razumeju i mogu da protumače kao uvredu.
...
Kako je proteklo na razgledanju grada?
- Super, mostovi su im prelepi, posebno onaj Aleksandra III, ovde je atrakcija videti Francuza na ulici, a ja sve mislim sada ću da vidim Žana Renoa i Luka Besona
- Meni se najviše sviđa onaj Mars-ovski park gde se svi izležavaju i meditiraju. Ovde da ostaneš još godinu dana, malo je.
- Nama su uvalili onog ćelavog vodiča. Mi smo očekivali neku fatalnu ženu Francuske kao Sofi Marso, a ono neki uobraženko, zbog toga moramo da uputimo kritiku organizatorima. Siguran sam da se on sviđa onim ženama iz naše grupe. One su najviše aplaudirale na kraju.
- On je po ženskom ukusu, jer priča ono što žene vole "idi mi, dođi mi", "barok tamo, barok vamo"
- Žene vole sve neke "levake"
- Da li ste primetili priču da nije bilo Francuske ne bi bilo ni ljudske civilizacije. Ja sam pomislio da pitam imaju li Francuzi neku manu, ali nisam hteo da budem bezobrazan.
...
Uskoro počinje degustacija vina koja je u okviru programa za sve učesnike seminara i kolega Kovačević vas upoznate sa procedurom.
- Francuzi su stari cirkuzanti što se vina tiče, u stvari hoće da pokažu drugima da poznaju vina i najvažnije da piju skupa vina, u tome je suština. Tu su snobovi. Ovde je posebna terminologija pri degustaciji. Rečnik vina je na 500 strana. Tu su izrazi kao lepe nožice, suknjica, haljinica, leptirić, vetrić. Reći će vam da su noge kod vina kao kod žene, ne govore mnogo, ali su poželjne.
Ako hoćete da se pravite važni, samo uzmite čep i pomirišite ga, jer se tako vidi kako je vino čuvano, tada recite "Nije loše", ništa više od toga, neka oni posle misle šta ste hteli da kažete. Ja znam da se to ko nas zove proseravanje, ali tako je to sa njima.
Firma vam je ukazala čast, najavljen je najbolji Francuski somelijer Antoni.
- Baš lepo od njih
- Antoni molim vas priđite ovde da se upoznate sa mojim kolegama. Ovo su moji zemljaci iz Srbije, Hrvatske i Bosne.
- Vi govorite istim jezikom?
- Da
- Zajedno ste u istom društvu? Baš mi je to čudno!
Antoni odlazi i ostavlja ih zatečene od njegovog pitanja i čuđenja. Samir vam kaže
- Šta on misli da smo mi divljaci?
- Juče za večeru jeli smo pevca u vinu, evo ga, ovako izgleda živ
Svi ste se nasmejali
- Šššššššš počinje degustacija, čuo se komentar prisutnih
U toku degustacije Antoni je prilazio gostima da ih pita o ukusu vina. Došao je i na vas red.
- Šta je za vas važno kada pijete vino?
Vi ste odlično razumeli šta vas Antoni pita, ali ste okrenuli vodu na svoju vodenicu.
- Za mene je najvažnije u kakvom društvu pijem
- Koje je vaše omiljeno vino?
- Moja omiljena vina su iz Hrvatske
- To je zato što ste vi iz Hrvatske
- Ne, ja sam iz Srbije
- Kakav ukus vina vi volite, pita Kristijana?
- Omiljena su mi iz Srbije
- A šta vi volite?
- Ja sam Bosanac i mi pijemo šljivovicu. Voleo bih da vas pozovem da dođete i da probate rakiju koju ja pravim. Ja neću puno da pričam, ali vam obećavam da posle jedne čašice, videćete sve ženske nožice i suknjice , a u stomaku leptiriće.
Svi su počeli da se smeju na glas.
Kolega Kovačević vas je pogledao uz smešak i rekao:
- Znao sam da ćete da se inatite
- Ćuti, dobro je prošao, bili smo fini, nismo pominjali Italijane
...
- Dobar dan. Danas idemo na poludnevni izlet u Sremske Karlovce koji su 57 km udaljeni od Beograda. Grad je poznat po tome što je tu bilo sedište srpske Pravoslavne crkve. Idemo da vidimo crkvu Svetog Nikole sa baroknim ikonostasom i slike našeg najpoznatijeg slikara Paje Jovanovića. Videćemo prvi srpski Licej iz 1791.
U Karlovcima je potpisan "Karlovački mir" 1699. u kome je prvi put u diplomatiji korišćen okrugli sto. U blizini se nalazi nacionalni park Fruška Gora i ovaj kraj je poznat po vinogradima, a najpoznatije vino zove se Bermet.
Jedna gošća iz grupe me pita
- Ovde pravite vino?
Neki put turisti samo jednim pitanjem me ostave bez reči.
Нема коментара:
Постави коментар