LEPA REČ I GVOZDENA VRATA OTVARA

Bila jednom jedna zemlja. Ljudi koji su živeli u njoj, svakodnevno su molili Boga da žive u najlepšoj zemlji sa najlepšim morem, rekama i planinama. Da jedu najbolju hranu i da budu okruženi kreativnim ljudima koji su samo nedeljom religiozni. Bog je rekao: zadovoljiću vaše molbe, ali pod jednim uslovom: sve što tražite, od danas morate da otpevate. Svi oni koji to ne žele, ili ne mogu, moraće da napuste ovu zemlju i odu daleko od nje. Tako je nastao italijanski jezik.
Današnji Italijani na jugu Italije ovo su bukvalno shvatili, tako da pevaju kreštavim glasom ne mareći da li se to nekom sviđa ili ne. Genijalno. Blago njima.
Italijani sa severa, južnjake smatraju seljacima, što bi kod nas rekli džiberima. A južnjaci za severnjake kažu da su kvazi gospoda, snobovi i foliranti. U izražajnosti, južnjaci u ovom slučaju vode 3:1.
I jednima i drugima zajednička je bogata mašta i sposobnost improvizacije, u svakom trenutku.
Taman mislite da ste ih razumeli u njihovoj fantaziji, ubrzo shvatite da oni beže korak - dva od vas.
Uvek su ljubazni, topli. Dovoljno je da ih slušate dok pričaju i zaista, kao da pevaju, a oni možda čitaju pravila kućnog reda u zgradi.
Imaju uvek lepu reč za svoga i spreman kompliment. To često svima ponavljaju i zato to rade rutinski. A kada muškarac to uputi ženi, čini vam se da se radi o liku iz pesme Dragana Stojnića "Bila je tako lijepa". Smeju se i prave šale na svoj račun. Samokritika im je jača strana. Uvek će te upoznati različite Italijane, čak i one koji govore engleski. Za sebe kažu da imaju dva bitna sveca koje svakodnevno poštuju i cene i njima se beskrajno mole. To su Sveti ručak i Sveta večera. Sve možete da dirate, ali ne dirajte u ova dva sveca, oni će ozbiljno da se naljute. "Prekida me dok jedem, kreten" Tako reaguju na telefonski poziv. Svi Italijani kažu da je kraj iz koga oni dolaze najlepši, i da je hrana najbolja, i da svi drugi Italijani iz drugih krajeva Italije dolaze kod njih zbog toga. Sa sobom donose pozitivne misli i često se, kao deca, raduju. Drugi Evropljani za njih kažu da su površni, lukavi, nepouzdani i da im ne treba verovati. U suštini, oni znaju da vas šarmiraju kao niko nikada pre. U tome je njihova čar. Omađijani ste.
Posle možete samo da se ljutite ili da im zavidite. Drugi Evropljani ne poseduju taj dar. Suptilan način na koji vas grle, ljube, hvataju za ruku, prave šale, dovodi vas u poziciju da provociraju pozitivne misli u vama.
Vrhunac sa Italijanima je biti u njihovom društvu za stolom u restoranu. Tu više i nije bitno da li ste gladni ili ne, bitan je način na koji oni pričaju o hrani, tj. o tome šta jedu i kakve ukuse osećaju. To su za mene neotkriveni svetovi. Reči koje upotrebljavaju su poput udvaranja. Ako ni zbog čega drugog, upravo zbog toga vredi poznavanje italijanskog jezika, jer to je neopisiv doživljaj.
...
Sedim u restoranu sa mojim gostima i na kraju ručka, vođa grupe, moli da pozovemo glavnog kuvara restorana jer želji da se zahvali za spremljen ručak. On je izgledao poput Bate Stojkovića iz "Maratonaca", odmaknuo je stolicu na kojoj je sedeo, potvrđujući glavom ostatku grupe da zna šta i kako treba da kaže. Pozdravio je kuvara koji je, zbunjen, gledao u njega, ni ne sluteći šta gost sprema.
- Mi danas imamo veliku sreću što smo došli u ovaj restoran okićen umetničkim slikama bogatog kolorita i cvećem koje mu daje miris proleća. Mi smo danas imali priliku da probamo šunku sa mladim i starim kravljim sirom koje ste poslužili sa svežim krastavcima, lukom i paradajzom sa začinima ruzmarina, bosiljka, rukole i peršuna, polivena suncokretovim uljem i jabukovim sirćetom. Posle toga usledila je teleća čorba. To je božanstveno.
To su mirisi Italije kao kada posle letnje kiše dođe sunce. Zatim, glavno jelo, u kome smo probali marinirani roštilj od pilećeg, svinjskog i telećeg mesa koji je bio vrhunac zadovoljstva. Mi bi voleli da saznamo ovaj recept, ali znamo da su to samo Vaše male tajne. Zahvaljujemo se Vama i Vašim pomoćnicima na zlatnim rukama i neponovljivom ugođaju u vašoj lepoj zemlji.
Sada će svi u našoj italijanskoj regiji čuti za vas, jer ćemo mi dugo pričati i sećati se ovog trenutka. Mi, nažalost, ne govorimo Vašim lepim jezikom. Ne želim više da trošim Vaše dragoceno vreme, jer i drugi gosti čekaju da dobiju svoju porciju i ne želim više da zamaram našu dragu Maju u prevodu. Zahvaljujem se još jednom i nadam se ponovnom susretu u Vašem restoranu.''
Aplauz od svih prisutnih u restoranu. Glavni kuvar otpozdravlja gostu zbunjen njegovim govorom.
'' Ovo mi se nikada nije desilo u mojoj karijeri. Dirnut sam. Drago mi je da vam se jelo sviđa. Molim vas da se za kraj poslužite pitom od višanja o trošku restorana. Hvala vam.''
Šta sam vam ja rekla. Lepa reč i gvozdena vrata otvara.
Ja nisam imala srca da našim ljudima objasnim da Italijani ovakve govore rade rutinski i da im je to kao čitanje naslovnih strana u novinama.

ALAN FORD

Te 1985. godine kao srednjoškolac letovali ste u Puli. To je bio nezaboravan raspust zato što ste tamo uspeli da kupite prvi broj stripa Alan Ford. Kada ste se vratili u Beograd menjali ste ga za 50 drugih nepročitanih brojeva. Kako ste samo bili srećni. To je za vas bio najbolji potez osamdesetih. Sve fore i fazone koji ste koristili su iz ovog stripa i vaše odrastanje je pratilo ironiju glavnih junaka. To je jedino što ste redovno čitali. Da se Vi pitate to bi trebalo da bude obavezna lektira u školi sa analizom likova do sitnih detalja. Neke broje ste čitali više od deset puta. Alana Forda ste poredili sa muzikom Džonija Štulića, jer je izražajnost bila slična, baš po vašoj meri. To je bio način vaše razonode. U vašoj sobi uvek su bile spuštene roletne. Ispod vašeg kreveta držali ste stripove, erotske časopise, sličice fudbalera još od prošlog svetskog prvenstva i po neki zalutali kliker. Tu su još bile i dve kutije. U prvoj su se nalazile fotografije koje nisu mogle da stanu u porodični album, a u drugoj zimske čarape.
Sve što ste čitali nikada niste znali da prepričate, jer "bolje je ispasti budala nego iz voza".
Uvek ste se pitali u čemu je magija ovog stripa, koja vas je opčinila. To ste shvatili kada ste otišli na službeni put u Italiju. Kada ste stigli sa vaših 190 centimetara visine osećali ste se kao Alan Ford. Italijani vašeg rasta igraju košarku za reprezentaciju. Imali ste utisak da je sve "uštirkano" čak i karabinjeri koje ste sreli više su brinuli o svojim lepim uniformama nego šta se dešava oko njih.
Vaš domaćin bio je kolega Roberto. On je ličio na vašeg omiljenog strip junaka Bobija Roka. Držao je pažnju humorom i jakim parfemom. Rekao vam je:
- Kada sam bio u Srbiji posetio sam Nacionalni muzej u Bukureštu
Vi niste hteli da ga ispravljate, jer ne želite da se zamerate čoveku niskog rasta i velikog nosa. To vam je lekcija iz vojničkih dana. Sa njegovim poznavanjem geografije , on ne bi znao da pokaže ni Rusiju na karti sveta. Vi ste dobro postupili jer "bolje je hrabro ustuknuti nego kukavički pobediti".
Taman posla da kažete da mu je sva pamet u nosu. On bi se potrudio da letite sa posla naglavačke. "Osim toga što bi vas ubio on bi i probušio vaše novo odelo".
Ali Vi ste naučili da je "bolje imati nego nemati".
Delio je savete, a Vi ste protumačili da "treba kupovati cveće voljenoj ženi, a nezaboraviti na vlastitu". Zbog svega toga bio vam je simpatičan, posebno njegov "Broken English". Često vas je pitao:
- Razumeš li me?
- Naravno kolega, bolje pričate engleski od Šekspira
Rekli ste mu da liči na Roberta de Nira. Znali ste da nije tako, ali neka vidi Italijan kako izgleda kada se nekome laska.
Sve što vam se tamo desilo izgledalo vam je kao u stripu "Ulaz je besplatan, plaća se na izlazu" Shvatili ste princip da "treba otimati od siromašnih da bi bogati živeli bolje".
Sve je to bilo u suštini neorganizovano, iracionalno i nelogično, ali sve je krasila savršena emotivna inteligencija i tada ste zaključili da vaš omiljeni strip Alan Ford može da se "rodi" samo u Italiji.
...
Gost iz Italije. Kafe pauza. Razgovaramo o uticaju italijanske kulture kod nas. On mi kaže:
- U Italiji imamo stajne satiričare. U vreme renesanse to su bili Ariosto i Aretino koga su zvali "bič vladara". Ljudi se manje čitaju i danas je satira u karikaturi i stripu.
Da li Vi u stripu ismejavate ljude na vlasti i bogate u njihovom okruženju sa kojima su u sprezi?
- Mi smo uznapredovali, strip je prevaziđen, jer su priče prešle u realnost
- Da, da i kod nas je tako

EVROVIZIJSKI ŽIRI

Toga dana probudili ste se rano. Na pijaci ste kupili sve što vam je potrebno za večerašnju žurku. Vi živite za ovo veče kada dolaze vaše prijateljice koje su na istim "talasnim dužinama" kao Vi. To nije običan dan, to je finale pesme Evrovizije. Vi ste član srpskog žirija. U potpunosti ste se predali čarima glasanja od 1 do 12.
Napravili ste listu koju su dobili vaši prijatelji na kojoj piše
1. Zemlja
2. Izvođač
3. Muzika
4. Tekst
5. Utisak
6. Ocena
Tako je svake godine. Vama ne može ništa da promakne. Znate sve Evrovizijske pobednike u poslednjih nekoliko godina. Često se sećate pesme Evrovizije u Beogradu 2008. kada se u Areni gledali finale i sav teret organizacije pao je na vaša nejaka pleća "samo da se ne obrukamo". Imali ste tremu kao da Vi nastupate. Za vas je ovo takmičenje važnije od predsedničkih izbora. Vi dajte svoj doprinos.
Trebalo je napraviti kiflice sa sirom, mesom i spanaćem. Prijatelji su kao i prošle godine doneli piće. Organizacija vam dobro ide. Komšinica je napravila palačinke sa džemom i orasima. Zna da je pozitivna atmosfera kod vas i sama je najavila da će doći večeras. Neka joj bude.
Svi ste na okupu. Takmičenje je počelo. Primećujete da voditeljke svake godine liče jedna na drugu i sve vam to liči na "dve žene pijaca, a tri žene vašar"
Komentarišete nastupe:
- Pogledaj ovu Italijanku, mlatara rukama kao da otresa prašinu,
- Ova Grkinja vidi se da jede posle deset sati uveče,
- Vidi ovog Litvanca kao da je progutao kolac,
- Bosanac suši veš, mora da reklamira prašak, "na moju omiljenu foru , prevarim faunu i floru"
- Belgijanac je izgubio adresu berberina, moj Timotije, to ti je, što ti je
- Kod ovih Rusa, kada nema mlade, dobra je i baba
- Ovaj Finac izgleda kao da je izašao iz saune,
- Gledaj ovog Austrijanca, muškarac, a ime mu je Persa,
- Ovom pevaču je stao slon na uši,
- Ovo je neka limunada, već viđeno, ja boljem pevam od njega
- Ovaj je okretan kao šifonjer
- Ova pesma ne vredi ni po lule duvana
- Vidi voditeljke, našla se vila u šta nije bila, ona mora da je danas našla krastavac i rekla: kriv je
- Evo naše perjanice, držimo fige, samo da se ne saplete, izazvaće međunarodni incident. Ima svi da popadaju ispred njega kao u kuglani.
- Da li ste primetili što je siromašnija zemlja scenski nastup je bogatiji. Vidi ovog Norvežanina kao da je pošao na buvljak.
- Meni se sviđa što posmatramo iz žablje perspektive i odlično se zabavljamo
Sada kada su svi pevači završili nastup, vreme je za najuzbudljiviji deo, a to je glasanje. I baš u tom trenutku nestalo je struje. Vama je izgledalo da se cela vasiona urotila protiv vas. Da li zaposleni u elektro distribuciji znaju šta ovo takmičenje predstavlja za vas? Sram ih bilo. Ovo nije smelo da se dogodi. Vi ste propustili da vidite kako Kipar daje Grčkoj, Danska Švedskoj, a Moldavija Rumuniji 12 bodova.
U stvari dobro je što se to desilo. Zahvaljujući nestanku struje imali ste priliku da se ispričate sa prijateljicama sa kojima se dugo niste videli. Već ste se umorili od silnog uzbuđenja.
...
Beograd, 31 maj 2015. Grupa iz Švedske.
- Dobar dan. Pozdravljam vas i čestitam pobedu na pesmi Evrovizije. Vi ste odlični. Dobro vam ide.
Da li ste slavili?
- Ne, nismo
Zašto? To je za slavlje. Pobeđujete svake 2-3 godine. Navući ćete mržnju na sebe kao "Veliki brat". Ja se brinem za vas.
Jedan gost mi odgovara
- Ja bih bio srećniji da smo postali prvaci Evrope u fudbalu.
Ljudima stvarno nikada ne može da se ugodi.

JA NISAM KOCKAR

Danas ste bili na roditeljskom sastanku ili kako ga deca zovu "balu vampira". Bilo je tačno onako kako ste i predvideli. Roditelji su se tradicionalno žalili na nastavnicu fizike koja je po svim zakonima fizike već odavno trebala da ode u penziju. Razredna je kao i uvek razapeta između koleginice i roditelja. Ako taj problem zahteva brojne sastanke na kraju sastanci postaju važniji od problema. Najgrlatiji roditelji uvek imaju reč. Sve vam je to ličilo na presipanje iz šupljeg u prazno. Za vas je roditeljski jedna sjajna prilika da vidite "naperlitane" majke piskavog glasa i da kažete sebi "kakvih žena ima, ja sam odlično prošao" Kada ste videli gospođu pored vas zbog frizure pomislili ste na pesmu "Dok palme njišu grane". U učionici ste osećali miris ustajalog vazduha, sedeći na rasklimanoj stolici, misli su vam bile na nekom drugom mestu. Da se vi pitate svakog bi roditelja postavili na mesto pomoćnika ministra prosvete. Sve sam pametnjaković do pametnjakovića. Svi imaju neke predloge, a kada treba da dođe do realizacije predloženog "mrka kapa". Neke roditelje bi poslali u ćošak kao jednu vaspitnu meru, jer su vas izluđivali ponavljajući "deca imaju pravo" ili nemaju pravo za ovo ili ono.
U svom tom brlogu u jednom momentu razredna se okrenula prema vama i rekla:
- Vaš sin me je oduševio. Zamolio me je da mu opravdam izostanak zbog utakmice na fudbalskom turniru.
- "Ne zaboravite, jednoga dana kada zaigram za Barselonu i kada postignem odlučujući gol, skinuću dres, a na grudima će pisati "Razredna hvala što ste verovali u mene".
Kada ste to čuli bili ste presrećni što vam je sin postao šarmer i što je oborio razrednu sa nogu. Pomislili ste "Biće nešto od njega".
Kada ste se vratili kući obećali ste sinu da ćete mu kupiti šta god poželi. Ali upravo je u tome vaš problem. Vi ste ostali bez prebijenog dinara, jer ste poslednje pare potrošili u kladionici, kladeći se na Barselonu. Verovatno ćete postupiti razumno kada sve druge mogućnosti budete iscrpeli. To je sve zabava za vas, a u stvari vi ste kockar, koji to ne želi da prizna. Znate da je to još jedno vaše obećanje, ludom radovanje. Osećate stid i zbog toga spuštate pogled u ogledalu dok se brijete. Pazite da se ne porežete! Vi bi na drugima da primenjujete vaspitne mere, a šta bi oni rekli za vas? A šta bi rekli kada bi saznali da vam supruga pretura po džepovima tražeći uplatne listiće. Vi nikako da shvatite da u toj kockarskoj igri "kuća uvek dobija".
...
Kod starih civilizacija dinastija Han u Kini uvodi kockarsku igru "Keno" i na taj način prikuplja novac za izgradnju Velikog zida. U antičko vreme da be se skrenula pažnja od nepovoljnih političkih događaja gladijatorske borbe u Koloseumu i trke u Circusu Maximus-u bile su jedan od načina zabave. Klađenje na tim mestima je predstavljao lakši način zarade.
Evropski lidari su smislili lutriju za popunjavanje državne blagajne.
Bendžamin Frenklin je organizovao lutriju za kupovinu oružja.
Gutemberg je pre štampanja Biblije zarađivao štampanjem lozova.
Najpoznatije institucije kao što su Britanski muzej, univerziteti Harvard i Jejl sagrađeni su od prihoda igara na sreću.
...
Turisti kojima je kockanje strast, najčešće dolaze iz zemalja u kojima je kockanje zabranjeno po zakonu.

UZALUD SE TRUDIM

Putovanja su vas oduvek fascinirala. Još kao devojčica maštali ste da postanete besprekorno doterana stjuardesa samo da bi što više putovali. Srećni ste što i vaš muž ima slična interesovanja i njemu ste prepustili da do detalji planira odlazak na put. Jedan od vaših hobija postala je fotografija. Najviše volite da fotografišete portrete, posebno oblik očiju kod slučajnih prolaznika na destinacijama koje obilazite.
Kao turista razmišljate: Uvek je bolje tamo nego ovde, uvek je lepše ovo nego ono i uvek volimo ono što nemamo.
...
Osobe koje najčešće putuju su penzioneri koji svoje slobodne dane provode na mestima o kojima su sanjali dok su zarađivali u mladosti. Putovanje je traganje za srećom, ali najteže je sreću "izvesti na pravi put". Zbog toga turistima se ništa ne zamera, naročito ako im je više od osamdeset godina. Dešava se da baš oni nesvesno prave ture "uzbudljivijim" više nego obično.
Ali svaka grupa kao i vodič je što bi se reklo "slučaj za sebe".
Dugo sam mislila da je dovoljno da me gosti vide i da moj lik bude lako prepoznatljiv u svakom momentu. Kako sam se prevarila, nemate pojma! Svima je poznato da turisti gube novčanike, pasoše, lične stvari , ali najgore što može da se desi turističkom radniku je da mu se gost izgubi u toku pešačke ture. Nestao je. Nema ga već dvadeset minuta. Šta sada da radim? Što baš meni da se to desi? Treba se setiti svih serija Šerloka Holmsa. Potera je počela. Imala sam utisak da detektivska priča traje celu večnost. Pogodite gde je nestao? Gost se priključio drugoj grupi i uopšte nije primetio da ga ja sa ostatkom grupe tražim. Možda je čovek u pravu, možda je u drugoj grupi naišao na ženu svog života. Kada nam se priključio počeo je da se izvinjava i kaže da nije imao nameru da se odvaja. Moram da menjam taktiku. Ne sme više da se gubi i zadržava grupu. Sva sreća hoće da sarađuje, idemo zajedno, ruku pod ruku. Treba da pazim na njega i izigravam obezbeđenje, jer nije u stanju sam o sebi da brine.
Da bi bila moderno obezbeđenje trebalo bi valjano da se istetoviram na obe ruke. Na desnoj ruci jedan veliki krst, što veći to bolje, verovatno to znači da sam "veća" Hrišćanka. Na drugoj ruci lik Švarcenegera iz svakog nastavka filma Terminator. Staviću slušalicu u uho, gledaću levo-desno bez pomeranja glave. Ošišaću se kratko. Muko moja pređi na drugoga!
Gost nastavlja svoj monolog i priču da je bio u Jugoslaviji jako davno i da je posetio akvarijum , fabriku jedrilica i jeo meso od kita. Čoveče, gost ne samo da je promašio državu, već ceo kontinent. Pričao je o svojim kućnim ljubimcima i društvu sa kojim ide na pecanje. Tražio je da kupi suvenir za ćerku, ali ubrzo posle toga setio se da on nema ćerku već sina.Za vreme ručka nije ništa jeo, jer mu unapred dogovoreni meni, nije po ukusu. Zbog demencije nije mogao da se seti šta voli da jede. Ponavljao je često: "Danas je sreda, danas dolazi Luisa kod mene"
Ja sam se pitala "Čemu ovo vodi, ko je njemu dozvolio da putuje" Cela grupa mora da se prilagođava jednoj osobi koja nije u stanju o sebi da brine. Imam utisak da se uzalud trudim oko balansiranja ostatka grupe i pojedinca.
Hajde sada vi budite pametni pa recite!

ZA KINEZE TO SU KUBANCI

Skadarlija je boemska četvrt grada. Tu se nalaze restorani domaće kuhinje, galerije, kafei, poslastičarnice. O njegovoj istoriji i duhu pisali su pametniji od mene zato ne bih da se ponavljam.
Ako hoćete da date kompliment nekom prosečnom građaninu Srbije samo mu recite da je "Kafanski tip". Još ako dodate "Sa vama u društvu je pravi pičvajz" svaka dalja rečenica je suvišna.
Spremate se sa društvom u Skadarliju, jer biblioteke i muzeji ne rade uveče. Kakav bezobrazluk. Ali Vi ste odlučni u nameri da se kulturno uzdižete. Kafane su tradicionalna zadužbina Srba i najopevanije institucije.
Za ovaj izlazak spremate se već nekoliko dana. Kupili ste nove cipele, ali žulj vas je upropastio. Vaša nova cipela je kročila na kaldrmu i nažalost morate dobro da gledate kuda idete da se ne bi razbili kao sijallica. Primećujete da ima malo kaldrme, malo rupa. To vas podseća na pesmu:
"Malo ja, malo ti, više ja, nego ti, pa ćemo se voleti curo ja i ti" Vaša štikla se zaglavila između dve kaldrme, a vaš izraz lica bio je kao da vas je osa ubola. Podigli ste glavu i primetili mnoštvo oronulih kućeraka i fasada koje samo što nisu pale na vašu sveže isfeniranu frizuru. Već pomalo ranjeni, jer ste žulj raskrvarili stižete do restorana gde vas čekaju prijatelji. Širite ruke i ljubite se sa njima. U vazduhu osećate miris jeftinog duvana, prebranca, gulaša i roštilja. Prilazi vam konobar koji vam pomaže da skinete kaput, čujete da ga konobarica zavezane kose u rep zove:
- Bucko dođi, trebaš mi ovde!
Osećate potpunu slobodu, jer ste ovde naučili sve mangupske trikove čak i psujete više nego obično. Poručujete dunjevaču za početak. Idete do toaleta da operete ruke, ali tečni sapun je nedostupan, pumpica se pokvarila od silnog pritiskanja. Aparat za sušenje ruku radi na "gurku". Sedate na svoje mesto i već počinje muzički program. Derete se da bi vam prijatelji čuli. Tako je to kada muzičari rade svoj posao.
...
Neki od muzičara koju sviraju su domaći Cigani koji najčešće zarađuju od bakšiša koji dobiju od gostiju. Oni imaju svoj uhodani red, kao u romanu. Uvod, razrada, zaključak.
Meni muzičari uvek izgledaju pripiti, da li zbog muzike ili pića, ne znam . Oni odlično procenjuju goste i njihove namere po pogledu, gestikulaciji i osmehu. Kao i svi umetnici više osećaju nego što racionalno rasuđuju. Cigani muzičari liče na sve one koji se bave uslužnim delatnostima.
Obično pitaju:
- Odakle su gosti?
Ako je odgovor, Amerika, Australija, Nemačka, njihov osmeh sve govori, jer znaju da će biti nagrađeni za svoj rad. Kažu:
"Neka su oni nama došli",
"Lepo, lepo",
"Srce moje".
Ali ako su u pitanju Baltičke zemlje ili istočna Evropa obično su to mrzovoljni izrazi lica koji pokazuju reakciju koja u prevodu znači:
" Baš su našli ovde da jedu"
"Baksuzi"
"Sa ovima nema tamburica na uvce".
Molim vas nemojte da njih da se ljutite zbog ove reakcije. To rade i drugi samo kriju i prećutkuju.
...
Ciganski orkestar zabavlja goste iz Kine. Prilazi mi gost i kaže:
- Odlični su vam ovi muzičari iz Kube. Kada sam bio na Kubi isto su nas ovako zabavljali.
Ja nisam ništa rekla. Nisam luda da ispravljam gosta. Ako misli da su to Kubanci, neka tako i ostane.
Kada su muzičari čuli za komentar, njihovoj sreći nije bilo kraja. Shvatili su kao kompliment. Svirali su i duže nego obično. Sada se po Kini priča da u Srbiji sviraju muzičari iz Kube.
Neka, neka i Evropljani imaju pogrešne utiske kada se vrate sa dalekog istoka.

IMA NEKA TAJNA VEZA

Glavni junak jedne knjige,
došao mi da se žali ,
divno beše glavni biti,...
dok me nisu pročitali.
Svetu je svega dosta,
ničeg željan nije,
osim glavnih junaka...

Ova pesma napisana je pre 40 godina. Aktuelna je kao da je danas pisana. Po definiciji pravo umetničko delo koje traje i u narednoj generaciji. Čista poezija koja sadrži poruku izražena kroz stihove uz rimu, metaforu i poređenje.
Toliko duše i triunfa u jednom čoveku kao što je Duško Trifunović. Vi ste odrasli na njegovim stihovima. On je najpevaniji pesnik koji je opismenjavao Jugoslavene, poput učitelja. Koliko nadahnuća koje nas prate kroz odrastanje. Naučio vas je da voda nije uvek vodoravna, a kamoli pametan čovek da je pametan svaki dan. Saznali ste da knjiga o bontonu nije knjiga o bombonama.
On je živeo sa milionima animirajući pesnički život kao da crta na platnu. Stvarao je bez ijedne zakomplikovane rečenice i reči, vodeći se idejom da ono što nije za odrasle, nije ni za decu.
Vaša glava luda kada se zaljubila shvatila je da ljubav nije uzvraćena i zbog toga osetili ste da ima nešto u tom što vas neće.
Vi ste u suštini bili u svemu naj, naj, naj.
Kada ste odrasli tragali ste za zlatnom ribicom , jer srce je čudna zverka stara. Kada ste se oženili pristali ste da budete sve šta hoće. Uspešni u onome šta radite, osetili ste zavist i pomislili "Šta bi dao da si na mom mestu".
Imali ste ludu sreću da ste bolji, zar još čekate da ste drugima po volji i zbog toga ne očekujte da vas iko razume.
Dok ste u auto malo pojačali radio, milicija je trenirala strogoću i počeli ste da svodite račune.
Tražili ste razloga za sve, tražili suštinu, a pronašli samo veliku prazninu.
Život je maskenbal, svako se krije, ako u sebe siguran nije.
Na kraju, grešili ste mnogo, a sad Vam je žao što niste još više i što niste luđe, jer samo će gresi kada budete pali, biti vaše delo, a sve drugo tuđe.
...
Grupa gostiju iz Poljske. U toku ture prolazimo pešačkom zonom u kojoj ulični svirač peva pesmu "Ima neka tajna veza". Cela grupa ga okružuje i počinje da peva i da ga prati bez greške. Ja ih pitam...
- Kako znate ovu pesmu?
- Plaćali smo bogatstvo "70-tih za ploče Bijelog dugmeta. Ovo je pesma Jugoslavenskog Garsije Markesa. Mi smo ovu pesmu prevodili na poljski. To je za nas bila najsvetlija tačka koja je dolazila iz inostranstva, to su tako lepa sećanja pre 40 godina.
- I kod nas je tako, ova muzika i Jugoslovenima izaziva lepa sećanja

STARE LJUBAVI

Poštovana Gospođo ...,
dugo sam razmišljala da li vredi pisati vam da se sve vraća sa merom koju smo zaslužili. Životni bumerang radi precizno, sve se vrti i kruži, posebno kada sabiramo greške koje smo napravili namerno ili ne. Nadamo se da zli duhovi ne čuju, zato kucamo prstima o drvo i kunemo se da "tako nešto" nismo imali ni na kraj pameti. Pravimo se nevini, opravdavajući svako svoje ponašanje radi što boljeg utiska.
Ja znam da ste Vi oduvek želeli da se bavite šou biznisom. To vam je uspelo u periodu socijalističke Jugoslavije. Danas svoje penzionerske dane provodite neprimetno. Po neki put se pojavite na naslovnim stranama nedeljnih magazina. U intervijuu kritikujete postojeću selekciju u društvu, na dajući ni jedan pozitivni komentar. Za vas je sve crno, ništa nije čak ni sivo. Žao mi je zbog toga. Izgleda da ne nalazite male životne radosti. Nemate snagu duha za to. To je apsurdno, jer često pominjete duševni preporod , a na sebi to ne radite. Za vas je dostojanstvo putokaz kojim treba ići. Krasi vas još jedna tipična srpska osobina, a to je tvrdoglavost, jer vas vreme ne menja. Vi se i dalje držite vaših stavova. Čak ni period od 30 godina ništa ne znači ni prema osobama koje su vaše stare ljubavi. Zarekli ste se da ćete i dalje ostati dosledni.
Kako ja to znam? To se pitate?
On je bio moj turista na razgledanju grada. Imao je želju da vas ponovo vidi, a Vi ste mu rekli da nemate potrebu da se ponovo srećete sa njim. Čak niste hteli da slažete da nemate vremena ili da ste zauzeti. Bili ste tako grubi. Da li je potrebno da kažem da je bio tužan? Niste pokazali želju za radoznalošću niti avanturističkim duhom.
Ja znam da ćete mi reći da je on čovek iz "male" Velike Britanije i nije vredan pomena. Možda ćete reći da je običan beskičmenjak koji se po stare dane seća svojih devojaka od Švedske do Grčke i evo ga ovde u Beogradu.
Ja ne znam vaše odnose, niti me je za to briga.
Ovo vam pišem jer želim da vam kažem da je on razumeo vaše ponašanje time što ste ponosni i čvrsti u svojoj odluci, kao što roditelj razume svoje dete kada napravi grešku. Pitao me je:
- Da li su svi ljudi ovde takvi?
Tako sam saznala za vas. Možda ste Vi i priželjkivali ovakav scenario, dugo se pripremajući za ovaj telefonski razgovor. Možda ste mu vi vašim ponašanjem dali do znanja da niste ravnodušni.
Meni izgledate nezreli , jer ništa nije za vek i vekova. Vi ne opraštate i ne pružate drugu šansu. Ja nisam tu da vam sudim niti njega da branim. Jedino vam molim da shvatite da su njegove percepcije, razumevanje, pitanja koja postavlja drugačija od naših standarda. Njegovo vrednovanje lepote našeg grada ima drugačije prioritete u odnosu na prosečnog turistu. Bojim se da Vi niste shvatili da su ljudi različiti. Gde je nestala vaša širina o kojoj javno pričate? Ovaj put ne možete da krivite ministra kulture . Svojim ponašanjem "nahranili" ste svoju sujetu. Verovatno pohvalili svojim prijateljicama dižući sebi cenu umesto aplauza na koji ste navikli u toku vaše karijere.
Za kraj ovog pisma, želela bih da vam kažem da se on vrlo dobro seća hitova "Riblje čorbe" iz "80-tih koje ste zajedno pevali.
Želim vam dobro zdravlje i sve najbolje
Maja R.

MATORI MOMAK IZ ČIKAGA

Da bi mogla da radim sa gostima iz Amerike moram pre svega da poznajem ekonomske prilike u Srbiji. To je prvi uslov. Zbog toga se oseća kao berzanski pripravnik. Statistička pogača mi je uvek u glavi. Njihova pitanja se najčešće svode na:
- Koliki je porez na dodatnu vrednost?
- Koliko iznosi porez na dobit?
- Koliki je porez na dohodak građana?
- Koliko iznose poreske olakšice?
- Koliki su doprinosi za socijalno osiguranje?
Ako se ovo gradivo ne poznaje gosti će biti jako razočarani.
Još ako ponovim cenu nafte i zlata na svetskom tržištu u poslednjih 20 godina, mogu da budem srećna jer sam im pronašla "žicu". Ako to ne uradim već zamišljam da se žale i pišu pismo agenciji "Nismo zadovoljni uslugom vodiča. Gospođa nije pomenula značaj kompanije Mc Donalds koja je finansijski jača od cele bivše Jugoslavije, koju trenutno posećujemo"
Posle ovih odgovora mogla bih da na tv-u vodim ekonomske teme. Dok u miniću flertujem sa gostima, zovite me Olivera Kovačević.
Kako prepoznati Amerikanca u grupi?
Imaju izbeljene zube, ogrlicu za čuvanje novaca ili torbicu oko struka. Uvek nose bejzbol kape i bedž tima za koji navijaju, samo govore engleski. U suštini su druželjubivi, topli i duhoviti, šale se na račun drugih Amerikanaca.
"On je Amerikanac, on to ništa ne zna, on je tupan i glupan". Pripazite ovde!
Baš u tom trenutku posmatraju vašu reakciju na ovu šalu, što je za njih važnije, nego to šta su rekli. Pošto su uhvaćeni u svojoj nameri., treba im reći da imaju dobar smisao za humor. Za sebe kažu da su naivni i da veruju u sve šta im se nudi u Evropi. Oni kupuju raznorazne antikvitete za koje se ustanovi da su kopije. Kažu:
"Mi znamo šta Evropljani misle o nama, zato sam ja odštampao sve o Srbiji na wikipediji, sinoć sam čitao"
"Naša istorija je kao rosa u podne"
"Svaki Amerikanac po malo bi voleo da je Evropljanin"
...
Posle završene ture gost mi prilazi
- Molim vas, treba mi vaša pomoć
- Recite
- Jutros sam kupio jaknu, jer je iznenada zahladnelo, ali nisam dobio potvrdu i poruku na mom tabletu da je novac skinut sa moje platne kartice. Mislim da je došlo do greške, hoću da se vratim i to da regulišem
- Idem i ja sa vam da vidimo o čemu se radi
- Želim ovo da dovedem na čistac , jer ne bih voleo da se zameram prodavačicama iz istočne Evrope. Ona će se setiti da jedan matori Amerikanac nije platio 8.360 dinara. Može da pomisli da sam to namerno uradio. Ako jedan Amerikanac nešto loše uradi, svi pričaju o tome, a svako dobro se podrazumeva. To je tako, svi generalizuju, jer je lakše.
- Odakle ste?
- Iz Čikaga
- Procenjuje se da 400.000 Amerikanaca srpskog porekla živi u Čikagu. Posle engleskog, španskog i poljskog, srpski jezik je četvrti po važnosti. Najpoznatiji Srbin iz Čikaga je glumac Karl Malden. Tamo je najveća srpska zajednica u Americi.
- Zašto Srbi biraju Čikago?
- Slična klima, kontinentalni grad i gde god da odu Srbi traže Srbiju. Nisu avanturisti da bi živeli na drugim mestima u manjini , vole da su u domaćem okruženju sa ostalima.
...
Kada smo ušli u prodavnicu gost je prišao prodavačici
- Sećate me se?
- Da sećam, ali vaša kartica nije prošla
- Zbog toga sam došao
Njen izraz lica je bio kao kod studenta posle položenog ispita. Osećaj olakšanja od koga je na tren zanemela. Spustila je pogled i sa suzama u očima rekla:
- Ja sam kriva, mnogo vam hvala, jako ste ljubazni, ne mogu da verujem
Videvši da ona plače gost je počeo da se šali
- Ne brinite ništa, Vi bi mene pronašli preko srpske zajednice u Čikagu. Ovaj matori momak je primetio, a moji vršnjaci, svi su senilni, zaboravljaju šta je bilo pre sat vremena. Vi ste meni spasili brak. Ja se zbog ovoga osećam kao mladić, nisam za bacanje. To je i moja žena videla.
...
Na kraju nam je rekao da je srećan, jer je imao uspešan dan. Na rastanku mi je namignuo.
Ja sam pomislila "Ovaj čovek stvarno zna sa ženama"

DUVA KOŠAVA

Srećete svog prijatelja iz osnovne škole.
- Gde si, čoveče ?
- Zdravo!
- Ti mi trebaš, mislio sam na tebe. Ti još radiš u onom privatnom staračkom domu?
- Da
- Da li imaš na primer nekog dedu udovca, generala u penziji ili profesora da je iz "dobre kuće"?
- Nemam
- Tražim dečka za moju taštu, ona je udovica. Ona voli uniformisane. Treba da usrećimo baku i da se svi smirimo. Malo da je prodrma.
- Pravi ti probleme?
- Ma ne, super je ona, povremeno dođe kod nas, brine oko dece, kuva, pegla , čisti. Jedna brbljivica, može da melje ceo dan. Ova se predstavlja: "Ja sam profesorka srpskog jezika u penziji" To zvuči kao generalni sekretar Ujedinjenih nacija. Ma ona ti je "Bež"te slepci, idu Smederevci, dinar daju, a dva uzimaju". Zdrava i prava ko jabuka Smederevka. Ne jede hleb, pije čaj bez šećera, najviše jede ribu, svaki dan šeta i broji kalorije. Taj bi se dedica usrećio sa njom . U stvari traži publiku, nema više đaka, mora neko da je sluša, interesantno priča, ali ne mogu više, ponavlja se.
Ona nije kao druge tašte peta jahačica apokalipse i nisam joj još dao titule životinjskog carstva, zato te molim da mi pomogneš. Spasi me!
Neka nađe dedu i neka njemu ispravlja gramatičke greške "Ne kaže se Šabcu već Šapcu" ili "Ne kaže se svo vreme, nego sve vreme" Moram da vodim računa šta pričam pred njom, kako izgovaram. Kaže ona:"Treba reći, pišući, plačući, bapski"
- To te muči?
- Brate slatki, ne mogu da se razgaćim kao čovek u svojoj kući, ni ženu da udarim po guzi iz milošte.
- Kakvog dedu hoće?
- Nekog što drži nivo i da je dostojanstven
- Da li to ona hoće ili ti?
- Ne laje pas sela radi već sebe radi. Ko nema zeta, nema ni magarca. Ja moram da provodadžišem inače sam nadrljao. Ako treba, ja bih uslugu da platim.
- Ni meni nije lako, tražim momka za svastiku, to je kao da tražiš vodu u pustinji, mukotrpna potraga. Mučenica stalno sluša "E sada ti je već vreme" Zabranila je da pričamo o toj temi. Nije lako objasniti drugima da u tridesetpetoj ne znači da se treba udati i rađati decu.
A tek odbraniti se od mišljenja "Da nisi malo otkačila"?
Kada smo kod nje, kažem joj, "Ja sam ti najbolji u familiji, ništa neću da kažem, niti da pitam". Ostali su dobili "petu ličnu". Neću da joj stajem na žulj.
- Treba pomoći usamljenim ženama. Ćuti može da te čuje da je zezaš, nego kako si ti?
...
U toku ture gosti me pitaju
- Koja je po vama najvažnija istorijska ličnost u Srbiji
- Običan čovek, koji poput vode uvek nađe neki put u skladu sa svojim okruženjem
- Vi imate ugovorene brakove?
- Samo u šali. Familija ženi najbliže srodnike, a posle njih prelazi na prijatelje
- Kakvi su odnosi u familiji?
- Jako bliski, često strastveni
Kod nas reč familija označava proširenu porodicu. Srpski jezik je bogat rečima kada su u pitanju rodbinski odnosi. To sve zbunjuje, teško ih je prevesti (ujak, stric, dever, svastika, tašta, svekrva)
Posebno mesto zauzima osoba koja nije krvno, već duhovno srodstvo, a to je kum. U Hrišćanstvu to je uloga Jovana Krstitelja. Kaže se Bog na nebu, kum na zemlji. Sa kumovljevom familijom se ne sklapaju brakovi. Najčešće su to naši najbolji prijatelji. Za kuma se nikada ne uzima komšija.
- A zašto ne komšija? pitaju me gosti
- To neka bude moje kviz pitanje za vas

KO NEMA ZETA NEMA NI MAGARCA

Srećete svog prijatelja iz osnovne škole.
- Gde si, čoveče ?
- Zdravo!
- Ti mi trebaš, mislio sam na tebe. Ti još radiš u onom privatnom staračkom domu?
- Da
- Da li imaš na primer nekog dedu udovca, generala u penziji ili profesora da je iz "dobre kuće"?
- Nemam
- Tražim dečka za moju taštu, ona je udovica. Ona voli uniformisane. Treba da usrećimo baku i da se svi smirimo. Malo da je prodrma.
- Pravi ti probleme?
- Ma ne, super je ona, povremeno dođe kod nas, brine oko dece, kuva, pegla , čisti. Jedna brbljivica, može da melje ceo dan. Ova se predstavlja: "Ja sam profesorka srpskog jezika u penziji" To zvuči kao generalni sekretar Ujedinjenih nacija. Ma ona ti je "Bež"te slepci, idu Smederevci, dinar daju, a dva uzimaju". Zdrava i prava ko jabuka Smederevka. Ne jede hleb, pije čaj bez šećera, najviše jede ribu, svaki dan šeta i broji kalorije. Taj bi se dedica usrećio sa njom . U stvari traži publiku, nema više đaka, mora neko da je sluša, interesantno priča, ali ne mogu više, ponavlja se.
Ona nije kao druge tašte peta jahačica apokalipse i nisam joj još dao titule životinjskog carstva, zato te molim da mi pomogneš. Spasi me!
Neka nađe dedu i neka njemu ispravlja gramatičke greške "Ne kaže se Šabcu već Šapcu" ili "Ne kaže se svo vreme, nego sve vreme" Moram da vodim računa šta pričam pred njom, kako izgovaram. Kaže ona:"Treba reći, pišući, plačući, bapski"
- To te muči?
- Brate slatki, ne mogu da se razgaćim kao čovek u svojoj kući, ni ženu da udarim po guzi iz milošte.
- Kakvog dedu hoće?
- Nekog što drži nivo i da je dostojanstven
- Da li to ona hoće ili ti?
- Ne laje pas sela radi već sebe radi. Ko nema zeta, nema ni magarca. Ja moram da provodadžišem inače sam nadrljao. Ako treba, ja bih uslugu da platim.
- Ni meni nije lako, tražim momka za svastiku, to je kao da tražiš vodu u pustinji, mukotrpna potraga. Mučenica stalno sluša "E sada ti je već vreme" Zabranila je da pričamo o toj temi. Nije lako objasniti drugima da u tridesetpetoj ne znači da se treba udati i rađati decu.
A tek odbraniti se od mišljenja "Da nisi malo otkačila"?
Kada smo kod nje, kažem joj, "Ja sam ti najbolji u familiji, ništa neću da kažem, niti da pitam". Ostali su dobili "petu ličnu". Neću da joj stajem na žulj.
- Treba pomoći usamljenim ženama. Ćuti može da te čuje da je zezaš, nego kako si ti?
...
U toku ture gosti me pitaju
- Koja je po vama najvažnija istorijska ličnost u Srbiji
- Običan čovek, koji poput vode uvek nađe neki put u skladu sa svojim okruženjem
- Vi imate ugovorene brakove?
- Samo u šali. Familija ženi najbliže srodnike, a posle njih prelazi na prijatelje
- Kakvi su odnosi u familiji?
- Jako bliski, često strastveni
Kod nas reč familija označava proširenu porodicu. Srpski jezik je bogat rečima kada su u pitanju rodbinski odnosi. To sve zbunjuje, teško ih je prevesti (ujak, stric, dever, svastika, tašta, svekrva)
Posebno mesto zauzima osoba koja nije krvno, već duhovno srodstvo, a to je kum. U Hrišćanstvu to je uloga Jovana Krstitelja. Kaže se Bog na nebu, kum na zemlji. Sa kumovljevom familijom se ne sklapaju brakovi. Najčešće su to naši najbolji prijatelji. Za kuma se nikada ne uzima komšija.
- A zašto ne komšija? pitaju me gosti
- To neka bude moje kviz pitanje za vas

DOĆI ĆE MACA NA VRATANCA

Ulazite u restoran. Primetili ste mesto pored prozora. Prilazite stolu, skidate mantil koji stavljate preko stolice, sedate i zatvorenih očiju slušate tišinu oko vas, jer ste vi jedini gost . Prilazi vam konobar sa pitanjem:
- Da li želite samo piće ili jelovnik?
- I jedno i drugo
- Sada ću da pustim muziku za vas
- Nema potrebe, ovako mi se više sviđa. Htela bih da naručim za predjelo "Losos karpaćo", za glavno jelo "Burginjon" uz grilovano povrće, i flašu "Šardonea"
- Flašu ili čašu, zbunjeno pita konobar
- Flašu jer imam razloga za slavlje
- Da li smem da pitam , šta je razlog?
- Ne smete, ali ću vam reći , jer sam dobre volje, dala sam otkaz na poslu
- Šalite se
- Ne
- Stavila sam tačku na jedno životno poglave i tome treba da nazdravim. Treba nazdravljati novim počecima i radovati se životu.
Hoću da zaboravim na mobing, maltretiranje, ponižavanje, šikaniranje, udvaranje, zajebavenje u krug.
Ja ću malo da popričam sama sa sobom, a vi se pravite kao da nisam tu. Evo isključujem telefon.
Iznoseći vaše razloge niste spomenuli da ste vi dali otkaz, jer ste znali da već sledećeg meseca poslodavci planirali da vama daju otkaz. Vi niste hteli da čujete otrcanu frazu: "Zahvaljujemo se na saradnji, zadovoljni smo vašim radom u našoj firmi, ali prestala je potreba za vašim radnim mestom, želimo vam sve najbolje" Vi još nećete da prihvatite činjenicu da ako nekog nema bez njega se može. Za vama niko neće plakati. Svi su zamenjivi. Nema potrebe da dramite, vi ste u firmi po potrebi bili glavna i sporedna glumica, nekad dubler ,ali najviše statista. Upravo uloga statiste je prevagnula da date otkaz. Izlazite iz filma jer režiser menja glumice. Prihvatite činjenicu da dolaze mlađi i lepši od vas koji dobijaju prioritet.
Vi se jako dobro sećate ovog restorana i mesta gde trenutno sedite, jer ste u njemu bili pre 9 godina kada ste nazdravljali razvodu braka. Naručili ste isto jelo kao i danas i zbog toga vam nije bio potreban jelovnik. Sliku iz tog perioda ste vrteli hiljadu puta u glavi. Bivši muž vam je tada rekao da ste ga kastrirali u svakom smislu. Od tada vam teško pada uloga gradske "polovnjače" nepoželjni za sve buduće staromodne svekrve. Vaša deca vas stavljaju u poziciju taoca. Ćerkama govorite:
- Vodite računa šta radite i kako se ponašate. Ako završite u dnevnim novinama jedna od usputnih rečenica će biti "Ona je ćerka razvedenih roditelja"
Od kako ste se razveli vaš bivši muž je počeo da piše. Pozvao vas je na promociju svoje treće knjige. Poslali ste mu poruku u kojoj ste napisali:
- Čestitam. Ti si jedan od onih pisaca koji su više napisali knjiga nego što su ih pročitali. A ono što si do sada napisao si prepisao. Tako mogu i ja da pišem.
Njegov odgovor je bio:
- Ništa se nisi promenila, razmišljaš u stilu raspuštenice, to ne priliči majci moje dece.
Koliko ste samo energije potrošili prepucavajući se i više niste imali želju za daljom razmenom poruka. Biti razvedena je isto kao i sa osobom koju udari auto. Posle toga, na svakom uglu gleda i levo i desno i kada treba i kada ne treba. Tajna srećnog braka je i dalje nepoznanica za vas. U glavi su vam njegove reči "Kada porasteš i razmisliš samo će ti se reči".
Brat vas je odavno pozvao da se uortačite i zajedno radite na proizvodnji i uzgajanju sezonskog povrća. Vi ste rekli:
- Nisam luda da se bakćem sa tvojim staklenicima i plastenicima. To neću nikada da radim kao što ni Morava neće biti more.
- Doći će maca na vratanca
Evo vi ste od juče na tim "vratancima". Došli ste kod brata nenajavljeno, iznenada. Bili ste manji od makovog zrna. Kada ste ušli nasmejali ste se i rekli:
- Došla sam kod tebe
- Znao sam da ćeš doći kad-tad
U njegovom pogledu videli ste: "Uvek sam bio u pravu", "Pobedio sam, a ti si izgubila", "Potpiši kapitulaciju mlađem bratu"
Progutali ste pljuvačku koja vam se činila da ima deset tona težine, rekli ste mu u maniru starije sestre:
- Mali ! Dosta je bilo zafrkavanja i šuplje priče, hajde nešto da radimo.
...
Tur lideri koji dolaze sa dalekog istoka imaju glavnu ulogu na razgledanju grada. Moja uloga je sporedna ili preuzimam ulogu statiste. Oni dominiraju, vedre i oblače, planiraju uz reči:
- Ja goste znam odlično, samo ti mene slušaj
Meni se neki put čini da im on prepričava "Tihi Don" ili "Rat i mir", ali šta god bilo, predajem se, jer ne razumem njihov jezik.
Za sav svoj trud očekuju dobru napojnicu na kraju ture.

NIJE VAM OVO TITOVA JUGOSLAVIJA

Već duže vreme vodite dosadan život. Dođe vam da iskočite iz svoje kože. Nadate se da će vam sreća pasti sa neba i zbog toga ste uplatili loto listić. Kao i obično popunili ste brojeve po datumima rođenja članova vaše porodice. Niste čak ni proverili da li ste nešto dobili. Uobičajno, sledećeg dana otišli ste na posao očekujući još jednu dnevnu rutinu. Šef vas je sačekao na ulazu vaše internacionalne kompanije za koju radite i saopštio da idete 7 dana na seminar u Paris. Žmarci su vas obuzeli od sreće. Odmah ste pozvali suprugu da joj javite lepe vesti, zatim vašu mamu u Kraljevo, kuma iz Pančeva i teču koji je kao mali živeo u Francuskoj, a danas penzionerske dane provodi u Aranđelovcu. U kratkom roku skoro cela Srbija je saznala da putujete. Otvorili ste prozor kancelarije, duboko udahnuli vazduh, jer još ne verujete da se to vama dešava.
U okviru vaše firme na seminar ide i vaš stari znalac i kolega Kristijan iz Varaždina i Samir iz Tuzle.
...
Na recepciji hotela u Parizu srdačno se pozdravljate sa kolegama.
Zajedno prilazite recepcionaru i tražite mapu grada
- Odakle ste?
- Iz Srbije
- Iz Hrvatske
- Iz Bosne
- Vi ste iz rascepkane Jugoslavije
- Da, ako se to tako kaže na francuskom
- Molim vas, ko snosi troškove vašeg boravka?
- Naša firma
- Momenat, moram to da proverim
- Evo čim smo došli postajemo sumnjivi
- To ti je tako kada dolaziš iz sirotinjske države
- Ne javljaju mi se iz administracije, nadam se to ćemo rešiti sutra
- Nama treba mapa grada
- Ja imam kartu koja se plaća 12 evra
- OK dajte nam 3 mape
Dok na recepciji gledate kartu grada prilazi vam kolega Kovačević koji je ispred firme vaš domaćin u Parizu. Upoznao vas je sa planom i programom seminara i pravilima ponašanja.
- Ne zaboravite ovo je bivša kolonijalna sila koja je odavno izgubila značaj i živi od stare slave, kao ranjeni orao, koga niko ne šljivi ni dve pare. Molim vas da se razumemo, ja ovde živim 25 godina i mogu da kažem da ne poznajem Francuze, to nije kao sa našim ljudima, sedneš u voz i posle druge stanice znaš sa kim imaš posla. Svoje mišljenje zadržite za sebe, nema napadnog smeha, ovde su svi ljubazni, ali na distanci, vole da strance gledaju sa visine i to što ste vi Jugoslovenski đaci koji znaju sve planinske vrhove , žitnice i Francuske nobelovce to ovde ne prolazi. Ovde je sve na prodaju i pazite se nudiće vam i muvu u letu.
- Ništa nismo kupili , osim karte grada
- Dobro to ste dobili gratis
- Ne, platili smo
- Zašto niste tražili običnu besplatnu mapu
- On nam je dao ovu
- Dao vam je jer hoće da proda, to mu je posao. Nije vam ovo Titova Jugoslavija, znači tražite uvek imaju li besplatne primerke
Bitno je da hvalite Francusku, njihovu kuhinju i vino i nikako ne pominjite da je u Italiji sve bolje. To ih ljuti. Budite lukavi kao oni, i recite da su Francuzi bolji od Italijana. To je bolje za vas. Oni tako funkcionišu. Kada dođu u Hrvatsku kažu Hrvati su u pravu, a kada dođu u Srbiju reći će da su Srbi najbolji i najpametniji.
Molim vas bez čuđenja, isterivanja pravde, naučite da budete rezervisani. Žao mi je što moram ovo da vam kažem, ali imao sam loša iskustva sa našima prošle godine. Oni se samo inate i naši ljudi se neće promeniti ni za narednih 5 života.
Sutra imate razgledanje grada. Oni o sebi imaju visoko mišljenje, kao i sve velike nacije. To tako prihvatite. Još jedna stvar, da znate, našu ironiju oni često ne razumeju i mogu da protumače kao uvredu.
...
Kako je proteklo na razgledanju grada?
- Super, mostovi su im prelepi, posebno onaj Aleksandra III, ovde je atrakcija videti Francuza na ulici, a ja sve mislim sada ću da vidim Žana Renoa i Luka Besona
- Meni se najviše sviđa onaj Mars-ovski park gde se svi izležavaju i meditiraju. Ovde da ostaneš još godinu dana, malo je.
- Nama su uvalili onog ćelavog vodiča. Mi smo očekivali neku fatalnu ženu Francuske kao Sofi Marso, a ono neki uobraženko, zbog toga moramo da uputimo kritiku organizatorima. Siguran sam da se on sviđa onim ženama iz naše grupe. One su najviše aplaudirale na kraju.
- On je po ženskom ukusu, jer priča ono što žene vole "idi mi, dođi mi", "barok tamo, barok vamo"
- Žene vole sve neke "levake"
- Da li ste primetili priču da nije bilo Francuske ne bi bilo ni ljudske civilizacije. Ja sam pomislio da pitam imaju li Francuzi neku manu, ali nisam hteo da budem bezobrazan.
...
Uskoro počinje degustacija vina koja je u okviru programa za sve učesnike seminara i kolega Kovačević vas upoznate sa procedurom.
- Francuzi su stari cirkuzanti što se vina tiče, u stvari hoće da pokažu drugima da poznaju vina i najvažnije da piju skupa vina, u tome je suština. Tu su snobovi. Ovde je posebna terminologija pri degustaciji. Rečnik vina je na 500 strana. Tu su izrazi kao lepe nožice, suknjica, haljinica, leptirić, vetrić. Reći će vam da su noge kod vina kao kod žene, ne govore mnogo, ali su poželjne.
Ako hoćete da se pravite važni, samo uzmite čep i pomirišite ga, jer se tako vidi kako je vino čuvano, tada recite "Nije loše", ništa više od toga, neka oni posle misle šta ste hteli da kažete. Ja znam da se to ko nas zove proseravanje, ali tako je to sa njima.
Firma vam je ukazala čast, najavljen je najbolji Francuski somelijer Antoni.
- Baš lepo od njih
- Antoni molim vas priđite ovde da se upoznate sa mojim kolegama. Ovo su moji zemljaci iz Srbije, Hrvatske i Bosne.
- Vi govorite istim jezikom?
- Da
- Zajedno ste u istom društvu? Baš mi je to čudno!
Antoni odlazi i ostavlja ih zatečene od njegovog pitanja i čuđenja. Samir vam kaže
- Šta on misli da smo mi divljaci?
- Juče za večeru jeli smo pevca u vinu, evo ga, ovako izgleda živ
Svi ste se nasmejali
- Šššššššš počinje degustacija, čuo se komentar prisutnih
U toku degustacije Antoni je prilazio gostima da ih pita o ukusu vina. Došao je i na vas red.
- Šta je za vas važno kada pijete vino?
Vi ste odlično razumeli šta vas Antoni pita, ali ste okrenuli vodu na svoju vodenicu.
- Za mene je najvažnije u kakvom društvu pijem
- Koje je vaše omiljeno vino?
- Moja omiljena vina su iz Hrvatske
- To je zato što ste vi iz Hrvatske
- Ne, ja sam iz Srbije
- Kakav ukus vina vi volite, pita Kristijana?
- Omiljena su mi iz Srbije
- A šta vi volite?
- Ja sam Bosanac i mi pijemo šljivovicu. Voleo bih da vas pozovem da dođete i da probate rakiju koju ja pravim. Ja neću puno da pričam, ali vam obećavam da posle jedne čašice, videćete sve ženske nožice i suknjice , a u stomaku leptiriće.
Svi su počeli da se smeju na glas.
Kolega Kovačević vas je pogledao uz smešak i rekao:
- Znao sam da ćete da se inatite
- Ćuti, dobro je prošao, bili smo fini, nismo pominjali Italijane
...
- Dobar dan. Danas idemo na poludnevni izlet u Sremske Karlovce koji su 57 km udaljeni od Beograda. Grad je poznat po tome što je tu bilo sedište srpske Pravoslavne crkve. Idemo da vidimo crkvu Svetog Nikole sa baroknim ikonostasom i slike našeg najpoznatijeg slikara Paje Jovanovića. Videćemo prvi srpski Licej iz 1791.
U Karlovcima je potpisan "Karlovački mir" 1699. u kome je prvi put u diplomatiji korišćen okrugli sto. U blizini se nalazi nacionalni park Fruška Gora i ovaj kraj je poznat po vinogradima, a najpoznatije vino zove se Bermet.
Jedna gošća iz grupe me pita
- Ovde pravite vino?
Neki put turisti samo jednim pitanjem me ostave bez reči.

MOJ KOLEGA ZORAN

Teško je bili diplomirani istoričar u Srbiji kada svi oko tebe misle da su po definiciji istoričari. Trebalo bi se valjano izvući iz tih okvira. Kada bi kojim slučajem postojalo međunarodno takmičenje najboljeg istoričara i govornika među vodičima nesumnjivo zlatnu medalju bi poneo Zoran Ilić. On je jedinstven i neponovljiv. Sigurno ne poznajete nikoga sličnog njemu. Zbog te pobede mi bi ga sačekali na balkonu gradske skupštine i skandirali njegovo ime:
- Zoki, care, majstore varoš te dočekuje!!!
On bi u svom maniru počeo zahvalni govor prisutnima. Dok priča, osećala bi se duhovitost i izražajna strast, zbog koje bi izgubio dah, dok mu znoj kaplje niz lice, zastao bi na tren, udahnuo duboko i nastavio dalje, držeći cigaretu među prstima od koje se ne odvaja.
On je Hercegnovsko-Somborskog porekla. Kada bi ga prvi put slušali kako pripoveda pomislili bi da jedina gospoda u našoj zemlji živi baš u ova dva grada.
Rođen je na Đurđevdan mada se ne zove Đorde, ni Vladimir kako je predlog imena bio u porodici. U tom slučaju nosio bi nadimak Lenjin. Na kraju dobio je modernu varijantu imena u Jugoslaviji , a nije Goran. Njegov akcenat je poput osobe koja je došla iz Sombora u Beograd, izgledom po principu "Al se nekad dobro jelo" . Način izlaganja liči na pobednika Republičkog takmičenja u epskim pesmama, gde u isto vreme pomera glavu i pokret ruke klizi kroz kosu dok namešta frizuru. Pojačava ton baritonskim glasom na važnim mestima u okviru jednog istorijskog događaja uz nabrajanje detalja do sitnih creva.
On ima kontrolu nad svojim besedništvom, monolog je uvek prisutan, da ni jedna žena ne može da ga prekine.
Rekao bi: "Neću ja sa vama na vrat na nos, nisam se najeo bunike"
Nastup je ubedljiv, objašnjenje uz jaku argumentaciju koju skoro niste čuli. Na pitanje zašto ne napišeš knjigu? odgovor je
-Lenj sam, više volim da čitam.
Svoje mane pretvara u vrline. Sklonost ka imitaciji kolega je prisutna u svakom momentu kada se najmanje nadate. "Dala baba groš da se uhvati u kolo , a dva da izađe i posle boli je ćošak od Avale"
Na pitanje kako si?
- Sve je u redu ko u Pešti , a u Pešti revolucija.
Evo kako objašnjava istoriju Beograda
1284. kralj Dragutin , sin Uroša I i Jelene Anžujske dobio je Beograd kao miraz oženivši se Katalinom, ćerkom Ištvana V. To je primer kako se čovek pametno oženio. Kada sam se ja ženio meni su Šumadinci obećavali i kule i gradove, ali ja ništa od toga nisam video.
O herojima Beograda kaže:
- Lajoš Hunjadi, Erdeljskog porekla, u srpskoj epici poznat kao Sibinjanin Janko, nacionalni junak Mađarske, Srbije i Rumunije. Najslavnije stranice svog života ispisao je u Beogradu. Bio je Tamiški župan, Kapetan Beograda, Namesnik Kraljevine Mađarske, Vojvoda Erdelja, Severinski ban
Organizovao je odbranu Beograda protiv Mehmeda Osvajača koji 1453. pokorio Konstantinopolj.
Stvara Hrišćanski front u kome katolički propovednik Ivan Kapistran podiže moral vojnicima. Posle hrišćanske pobede u Beogradu Rimski Papa Kaliks III proglašava Beograd bedemom Hrišćanstva i naređuje da u znak pobede zvone zvona u crkvama u 12 sati. Sada znate zašto danas zvone zvona u 12 sati...
Ali Beograd nije završio sa ovom najpoznatijom aristokratskom porodicom u Evropi.
Julija Hunjadi je bila žena Kneza Mihajla za koga se udala 1853. Ona je bila modernizator građanskog života u Beogradu, nosila je pantalone, a za naše staramajke bila je svetsko čudo. Zamislite taj izraz lica, krstile su se i levom i desnom rukom...
Uvek inspirativan dok ispija kafu prekrštenih nogu, sedeći na stolici na kojoj se ljulja govoreći: "Nemojte molim vas da izvlačite iz istorijskog okvira samo ono što vam odgovara, a ostalo da zanemarujete" Dok jezikom vlaži usne, ni žeđ mu ne prekida misao, ne želi da izgubi nit , jer bi ga to stvarno naljutilo.
Njegove asocijacije su u isto vreme i pitanja i odgovori u kojem slušaoca baca u rebus jer čeka da vidi njegovu reakciju dok priča o detaljima koje su mu nepoznate. Na sve ima spreman odgovor i komentar "kao neki ministar".
Zamišljam ga dok čita ovu priču ovako komentariše :
- Koleginice Majo, drago mi je što pišeš o meni, sve ću ti oprostiti, ali neću da sam ja 68. nastavak u nizu
- Dragi kolega Zorane, vi ste uvek prvi i vaše mesto je na postolju.
Moj odgovor je u njegovom stilu.

SLON U STAKLARSKOJ RADNJI

Buca, debeli, džomba, guzonja, glavonja, slonče, prasence, trbonja, samo su neki od nadimaka koje imaju debeljuce.
Vi ste već navikli i na šale:
- Tebe su krstili sa kanaderom
- Brže se kotrljaš nego što hodaš
- Jedeš kao ala i mećava
- Guza ti je kao Sovjetski Savez na mapi
- Ti si normalne težine, ali ti fali 30 cm visine
Vi ste navikli na ismejavanja, ruganja, grube šale. Sva godišnja doba vam smetaju. Leti zato što "dišete na škrge", a zimi zato što teško pronalazite garderobu za sebe. Muka vam je od svih saveta na temu "Mršavljenje bez muke" Teoretski sve ste savladali , a za te savetnike smatrate da su belosvetski foliranti. To vam sve liči na priču o Dunavu koji teče uzbrdo.
Danima ste u društvu dokazivali da su debeli ljudi dobrice i da liče na mede, dok su mršavi opasni, jer se pretvaraju ajkule. Kako je sve počelo? Krivili ste baku koja vas je čuvala i nutkala svim i svačim i od tada su vam se proširila creva i nikako da se smanje. Vi se trudite da jedete umereno, ali pred spavanje vam se uvek nešto prijede. Otvorite frižider i pravite vaš omiljeni sendvič sa mileramom, Njeguškom pršutom, Sjeničkim sirom i slaninom od mangulice. Ponavljate u sebi "Mast od svinje mangulice je jedan od najzdravijih načina pripreme hrane". Pokušali ste sa nutricionistom, ali nikada niste ponovili kontrolu. Odlučili ste da promenite lekara i kada ste ga posle mesec dana sreli u Knez Mihajlovoj okrenuli ste glavu da vas ne vidi, ponašajući se kao dete koje će dobiti "deset po turu". Te večeri niste okusili ni sladoled, ni pivo, niti punjenu pljeskavicu. Ponavljajući "Moram da smršam" jedva ste disali od gladi. Kao za inat osećali ste mirise hrane koju volite. Svi su oko vas nešto mljackali, ali ste ostali čvrsti u odluci. Sutra je sve bilo po starom.
Sve liči na Tantalove muke. Priču o Zevsovom razmaženom sinu koji je uvek dobijao ono što je hteo. Zbog svoje bahatosti osuđen je da večito bude gladan, žedan i da živi u strahu. Tako i vaša priča o mršavljenju. Kao cilj koji se stalno izmiče za tren oka.
Ne želite više da izgledate debelo kao da su vas pčele izujedale ili kao šokački fratar. Počeli ste novu već osamnaestu dijetu u nizu i od muke vam dođe da pojedete svoju džigericu. Posle izvesnog vremena krišom stajete na vagu, ali kilaža je ista. Ubeđeni ste da je vaga neispravna. Otišli ste kod poznanika, ali tamo vaga je pokazivala više. Rekli ste
- Ovo merilo je za staro gvožđe
Svi su se urotili protiv vas. Čekate duha iz lampe da bi poželeli želju, ali duh ne dolazi ni ovog ponedeljka kada ste rešili da okrenete novi list. Jedina dobra stvar je da za vas ne može da se kaže "Nema za šta pas da ga ujede"
...
Prilazi mi gost...
- Dobar dan, ja sam Rod, vi mene čekate?
- Čekam još jednog gosta i možemo da krenemo
- Ja sam taj drugi. Zbog svoje kilaže uvek rezervišem dva mesta. To je priča o slonu u staklarskoj radnji. Ja kada stanem na vagu vidim broj mog mobilnog telefona.
Ostalo mi je samo da se šalim na svoj račun.
Meni je doktor savetovano:
- Uzmite 100 grama povrća, tvrdo kuvano jaje, čašu jogurta i integralni hleb, a ja sam mu odgovorio:
- Važi, samo ne znam da li to pre ili posle obroka.

IŠČEZLA VRSTA

Prilazim gostima na Trgu Republike dok se oni slikaju.
- Dižite ruke da se vidi da se super provodimo, hoću da vidim osmeh nemoj da ponavljam sto puta. Oni naši što rmbače po Nemačku i Kanadu da vide kako nam je dobro. Odma" stavljaj na facebook. Individualno dobro stojimo, a to što nam je zakržljala društvena svest i što su nam hodnici prljavi to se ne vidi.
- Dobar dan, ja sam Maja, ...
- Vi ste, pazi Miro , vodi računa, moramo da pričamo pravilo sa Beograđani, će nam se smeju.
- Odakle ste?
- MI smo iz Niš, ovo su naši gosti iz Norvešku, ček" bre da se ispravim iz Norveške se kaže, iskida se živ vodeći račun šta ću kažem. Ovo su naši prijatelji , ovo je šejk Nils i njegova žena Lin koju mi iz milošte zovemo Linče. Zovemo ga šejk jer imaju naftu , pa su besni od pare, to je isto kao da smo mi našli rudnik sa zlato isto bi tako poludeli. Mi bi azdisali.
- Ja sam Kosta kao Konstantin Veliki , ma sve se slaže. Ovo je moja ženče. Da vas zamolim , nemojte da masirate gosti sa našeg Kostu Nišliju. Oni nemaju pojma ko je to, niti ih interesuje. Njih najviše interesuje kako se pravi rakija, slatko i roštilj. Da li možemo to negde da vidimo kako se prave naša jela?
- Nažalost ne možemo
- Beograđani! Ništa si ne znate, hoćete da živite samo od priče. Šteta, ja sam mislio da ste vi moderni i da znate to da pokažete gostima , mi sa juga mora da vas učimo.
Ja ne znam šta ćete vi da pričate, ali ja sam objasnio mojim gostima kako funkcioniše život u Srbiji. Ovako. To je kao da nosiš tesne cipele na primer, broj 39 a obuvaš broj 37 i sve se praviš da ti dobro stoje, a kad ih izuješ kao da si se ponovo rodio.
Oni se ljudi siti ismejaše sa nama , mi smo samo bili normalni, a oni se smeju ko lud na brašno. Sve su običaje naučili , sa nama barabar piju kafu, onda nam Linče gleda u šolju. Ja joj kažem što bolje lažeš bolja si vračara. Naučili da igraju tablić. Mi njima izgledamo totalno egzotično, ko iščezla vrsta. Oni kažu da smo topli ljudi, a mi to i ne primećujemo. Da li to kažu pijani ili trezni niko ne zna. Da vole čašicu, vole. Nije mi žao što više zarađuju, već što može da popije više od mene. To je da čovek ne poveruje.
- Šta kažu vaši gosti, imamo li mi neku manu?
- Mnogo pušimo, ko Turci.
Oni žive u Trondhajmu, a za Oslo misle kao mi za Beograđane.
- Zašto vi ne dođete da živite u Beogradu?
- EEEE za to bi trebalo da budem političar, a ja sam dobar čovek, ne mogu da trpim šofera, sekretaricu i ljubavnicu. Svaki dan na naslovnim stranama novina, otvaram i zatvaram dnevnik. Ne, ne., pa da oguglam ko ciganski konj na bubanj. Ja si volim moj Niš.
Nego da se mi slikamo sa vama i da pokažemo gostima grad. Samo imamo uslov , nemoj da se ukrutimo ko drvena Marija, osmeh na sliku mora da govori sve jezici čak i Norveški. Da ne bude „U kući mečka, a na ulicu bubulečka“

ZLATNA GROZNICA

KADA GRADSKO DETE VIDI KRAVU

Dobili ste ćerku tešku 3950 g. i dugačku 51 cm. Čestitam. Priželjkivali ste devojčicu, vašoj sreći nema kraja. Unapred ste se spremali. Celu sobu ste opremili u roza boji. Mužu ste rekli da kupi roza kravatu. On vam je na to odgovorio:
- Šta je tebi? Jesi li ti luda?
Neka je samo živo i zdravo i da je lepa na vas, pametna na vašu mamu, a temeljna na vašeg tatu. Sebe i dalje smatrate modernom i savremenom ženom ali posesivnost vam je jača strana. To je za vas normalno. Sve mora da bude kako vi kažete, jer vi ste u ulozi majke, zaštitnice porodice. Muž je pametniji od vas, toleriše vaše dominantne izlive samopouzdanja. Dovoljno je da vas popreko pogleda i vama je jasno da ste preterali i da to u prevodu znači "ućuti". On to nikada ne kaže, jer želi da izbegne svađu u kući. Dok dete raste svako vuče na svoju stranu i dalje mislite da ste u pravu. Za vašu ćerku planirali ste najbolji vrtić i školu u vašoj okolini, časove tenisa i plivanja i profesora engleskog kojem je engleski maternji jezik. Svoje slobodno vreme trošite sa prijateljima koji imaju decu sličnog uzrasta kao vaša ćerka. Krenula je u osnovnu školu i u okviru školskog programa planiran je odlazak na jednodnevni izlet.
...
- Dobar dan, vi ste vodič?
- Da
- Molim vas podsetite moju ćerku da se javi telefonom kada stigne, jako je uzbuđena, da ne zaboravi. Što se hrane tiče,izbirljiva je. Spremila sam joj 3 sendviča u slučaju da joj se ne sviđa ručak. Moram o svemu da mislim, verovatno su to neke školske-male porcije. Ponela je vodu i sok, molim vas ne dajte joj da pije naglo i odjednom već postepeno. Ona zna da prvo treba da jede slano pa tek onda slatko. Rekli su da je moguća kiša, spakovala sam joj kabanicu i labelo da joj usta ne ispucaju od vetra.
Da li ste se zapitali zašto deca više vole očeve? Meni se čini da tate nikada ovako ne gnjave okruženje.
- Uđite u autobus. Pozdravite se i mahnite roditeljima.
Danas idemo da vidimo Nacionalni park koji se zove Fruška Gora.
- Moji mama i tata mene nikada nisu vodili u Nacionalni park.
Dragi roditelji, sav vaš trud, vaspitanje i obrazovanje pada u jednoj rečenici, jer deca na ekskurziji počinju da se utrkuju ko je veći "kontraš" u društvu. Ispada da nikada ništa nisu ni čuli, ni videli.
Evo kako vas pominju
- Meni je moja mama rekla da moram da budem dobra i slušam učiteljicu inače nema izleta sledeći put
- Meni je tata rekao da moram da se ponašam kao da me on gleda
- Moj deda je faca, dao mi je pare za sladoled,
- Mama mi je rekla da ne smem da se isprljam jer ću morati ja da perem stvari
- Mašina pere, ne pere mama, mama pegla
- Kod mene baka pegla, jer kaže da je mama lenčuga i da je kuća prljava.
Učiteljicama je ovakav razgovor normalan. Nije lepo da odajem sve tajne koje sam čula, ali ako kojim slučajem ne znate odnos vašeg deteta prema ukućanima slobodno pitajte učiteljicu, ona sigurno zna.
Posle 10 minuta...
- Krava, vidite ljudi krava, pase travu
- Izbrojala sam 8 krava, daj da slikamo!
Nastala je opšta pometnja i ushićenje među decom u autobusu zbog krava na pašnjaku.
- Video smo kravu samo na slici i televiziji
- Ja pijem jednu šolju mleka svaki dan
- Ja više volim jogurt i to od jagode
- Budalo krava ne daje jagode
- Majke mi! pijem jogurt od jagode a neki put i od višnje
- Nemoguće, jagode i višnje su samo preko leta
Kada smo stigli u manastir tamo nas je dočekao monarh koji je deci nižih razreda osnovne škole prilagodio priču o manstirskom životu. Ali dečija pitanja su ponovo bila u znaku krave
- Koliko krava imate?
- Koliko mleka pijete?
- Da li vaše krave daju puter?
Posle posete gimnazije u Sremskim Karlovcima devojčica mi je prišla i pitala me:
- Zašto smo mi došli ovde, kada u Beogradu imamo više zgrada i naša crkva je veća
- A šta ti hoćeš da vidiš?
- Hoću da vidim kravu, njenog muža bika i njihovo dete koje se zove tele.
Meni se čini da su naša deca pametnija od nas.

ULAŽEM KVISKA

Sećate li se kviskoteke ? Urednika kviza Laze Goluže i voditelja Olivera Mlakara.
Ko još pamti pobednika finala Predraga Markovića, istoričara iz Beograda?
Vi ste jedva čekali kviz da proverite svoje znanje, ali ubrzo ste shvatili da nemate pojma i da je bolje da ćutite i ne komentarišete. Tu su bile abdc pitalice, igra asocijacije, bliski susreti i omiljena igra detekcije.
Sve Jugoslovenske penzionerke od Sežane, Brežica, Omiša i Požege, preko Bosanskog Broda i Trebinja, Bečeja, Šapca i Ćuprije, Prilepa , Đevđelije i Nikšića pratile su kviz. One su bile naše tetke, strine i ujne sa modernom frizurom. Njihov izbor je bila trajna ondulacija. Farbale su kosu svakih 20 dana, koristile su Nivea kremu za lice, litarski šampon od kamilice, vezle Vilerov goblen, a svojeručno urađenu tapiseriju sa likom maskote Kvisko držale su u trpezariji. Sve one imale su zajedničku karakteristiku, jedva su čekale kviz da vide svog omiljenog voditelja Olivera Mlakara. On je izgledao kao gradski momak, što bi se reklo nosi naočare da bi ostavio utisak štrebera. Uštogljeni odlikaš, predsednik odeljenske zajednice, nosilac Titove štafete pet puta, sa manirima i gestikulacijom italijanskih voditelja, tačnije zet za svaku kuću koja na radiju samo sluša klasičnu muziku. Večito ga nagriza crv sumnje. Takmičarima na početku postavljao je pitanja:
- Bavite se sportom? NE?
- Igrate nogomet ?NE?
Vaša tetka željno je čekala pitanja na temu kulinarstva, baštovanstva i narodne radinosti. Proveravajući svoje znanje, rekla je sebi "Nisam još za bacanje"
Najviše se radovala igri detekcije. Teča je pravio vic o tome:
Osoba A, predstavite se!
- Ja sam Darth Vader, gospodar svemira!
- Osoba B, predstavite se!
- Ja sam Darth Vader, gospodar svemira!
- Osoba C, predstavite se!
- Ja sam Darth Vader, gospodar svemira!
- Osoba B, odakle ste rodom?
- Iz Bihaća!
Posle te igre kviz za nju više nije bio interesantan. Otišla je na spavanje ljuta što po ko zna koji put nije pogodila zagonetnu ličnost. Ruku na srce, samo su takmičare prikazivali u zadnjoj igri. Vaš teča kao svaki pravi muškarac nije razumeo da tetka prati kviz zbog Olivera. Sutradan na poslu je ponovio da će da se prijavi na kviz, jer kad mogu iz Pirota može i on. Dugo se ustručavao jer ga je bilo sramota da se obruka na glupim pitanjima i da mu se posle smeju u društvu. Zbog toga je često analizirao i ponavljao pitanja i odgovore od juče. "Kengur spada u sisare torbare, a ne u skakavce"
Posle Olivera kviz na Hrvatskoj televiziji vodi novi "Don Žuan" a to je Tarik Filipović. On je danas ljubimac ne samo penzionerki već i šire ženske publike. Opet voditelj sa naočarima, princip je isti, sve su ostalo nijanse. Drage moje dame, dokle ćete vi da pratite kviz samo zbog voditelja?
...
Gostiju iz Bjelovara u Beogradu. Tur lider me predstavlja grupi.
- Naša voditeljica za danas će biti Maja Rogan. Izvolite.
- Dobar dan. Dobrodošli. Posle ovakve najave osećam se kao voditeljka kviza. Danas moram da nadmašim Olivera i Tarika. Ulažem kviska, tražim pomoć prijatelja i nadam se da ću dobiti podršku publike u autobusu.

DA SAM ZNAO DA PEVAM

Ulica Kneza Mihajla, radim sa gostima iz cele Evrope koji su došli na kongres u Beograd. U toku ture pored nas prolazi Nele Karajlić. Okrećem se prema grupi i objašnjavam:
- Ovo je naš poznati muzičar-pevač. Krasi ga duhovitost i moderno filozofsko razmišljanje. U našem najpoznatijem nedeljniku "Nin" na pitanje novinara : ...
"Koja je Vaša neostvarena želja"? On je odgovorilo:
- Da sam znao da pevam gde bi mi kraj bio!
Potrudila sam se da ovo prevedem verodostojno ,ali u pogledu sam videla da prisutni to ne razumeju.
Potražila sam pomoć od gostiju iz bivših YU republika da dopremo do suštine. "Braćo pomagajte" Svi smo se trudili da objasnimo ovu prostu rečenicu, ali niko van našeg govornog područja nije razumeo. Pitam se šta bi bilo da smo prevodili pesmu "Bos ili Hadžija", "Balada o Pišonji i Žugi" ili "Zenica bluz". Nele zbunjuje moje goste. Kada on smisli nešto pogodi kao Mesi u gol. Verovatno ću mu biti drago da čuje ovo poređenje.
U mom slučaju njegova rečena bi izgledala ovako:
- Kada bih znala put do Avala gde bi meni bio kraj!

Posle izvesnog vremena gosti su rekli da su shvatili, tačnije samo su hteli da budu fini. Na kraju krajeva nema smisla da su glupi u društvu. "Nije vreme na autogolove"
Ovo je u stvari pravi pokazatelj razumevanja naše kulture. Za sagledavanje suštine potrebno je poznavanje jezika i tada nema dodatnih objašnjenja oko kojih se vrtimo u krug. Prisutna površnost lični na tvrđavu koja je u prošlosti imala vojna uporišta, svedok minulih epoha, danas je izgubila svoju funkciju ali i dalje je prisutna i postoji.
...
Internacionalna grupa iz 8 različitih zemalja tražila je odlazak na koncert popularnog pevača sa ovih prostora. Dana 29,12,2012, nastup u Sava Centru imao je Haris Džinović. Predložila sam im ovaj koncert jer to je odgovaralo njihovim zahtevima. Sutradan na turi jedva sam čekala da čujem utiske:
- Histeričan pevač,
- Nije mi jasno kako on može da bude popularan!
- Pravi Balkanski mačo tip
Ovi su imitirali njegov nastup na sceni koje je izgledalo kao imitacija crtanih junaka.
Samo me je jedna osoba pitala o čemu on peva i pohvalila njegove glasovne sposobnosti. Drugi su prenosili svoje utiske, bez dodatnih pitanja.
Od ove grupe samo 2 osobe su dočekale kraj koncerta. Ostali su napustili salu . Svi su se složili da je to za njih novo iskustvo i da im je drago da su čuli modernu muziku . Pohvalili su atmosferu na koncertu koja je "strastvena" ali to je sve bilo daleko od njihovog muzičkog ukusa.
Još jednom imala sam priliku da vidim kako gosti doživljavaju jedan deo naše kulture.
Stvari slično stoje i sa istorijom. Svako tumači na svoj način, tačnije onako kako mu se sviđa.
Zbog toga vas molim da kada čujete stranca koji se trudi da priča srpski, pohvalite njegovo znanje, podstaknite ga da nastavi dalje, jer on može da razume našu kulturu. Hvala.

MOJ PAS SPREMA DOKTORAT

- Dobar dan komšija, imate psa?
- Nije moj, prijatelj mi je na odmoru. Dok se on kupa u Grčkoj ja mu čuvam psa. Ovo mi je već peti dan.
- Video sam vas juče, šetate psa i hodate ko po jajima, a on vas vuče na povocu, ne zna se ko koga šeta
- U kući smo svi bili srećni kada je došao , sada ga samo ja šetam, ostali ništa.
- Pustite ga da se istrči
- Bojim se da ne pobegne
- Neće, beže samo kada osete ženke u teranju
- A šta ako oseti?
- Date mu malo bensedina da se smiri
- Šalite se
- Ne, ja sam prošao sa mojim sve to. Onda on dugo pati, jer ljubav je zafrkancija.
- Ja prvi put čuvam psa, moj drug kaže da je on pametan
- Ne budite naivni, svaki gazda za svog psa kaže da je završio fakultet, da govori dva jezika i treći zamuckuje, da sprema doktorat, da je pametan i svojeglav i da ima jak karakter. Kakav god da je on ga ima za druge i pred drugima. Oni koji pse vode na izložbe reći će da su pokupili sve prve nagrade, a ako nije tako, onda je takmičenje sigurno namešteno i sudije potplaćene i da se sve znalo unapred.
- Ne kaže se bez razloga da je pas čovekov najbolji prijatelj
- Kaže se, jer ljudima je teško da trpe druge prirode, lakše je sa psom nego sa ženom i decom. Nema zanovetanja, prigovora i nesporazuma, brojanja popijenih flaša piva. Najvažnije, ne traži pare non stop. Pas se navikne na prirodu svoga gazde kakva god da je. Evo polako dolaze sektaši.
- Nisam čuo
- Vidite komšija, sada se vlasnici pasa skupljaju predveče na šetalištu. To vam je kao neka sekta. Njihov svetac se zove "Moj pas". Sve što vam treba prvo idite kod njih na konsultacije a posle tek kod veterinara. Njihovi najveći neprijatelji su "mačkari" jer to su članovi druge političke partije sa kojom nemaju ništa zajedničko. Vi komšija šetate pametnu plavušu
- Moja žena nije plava
- Ma kakva žena! Tako se kaže za zlatnog retrivera. Vidi se da ste "kučkar" početnik.
Kada budete vratili gazdi psa recite mu da je najpametniji u našem kraju i videće te njegovo ozareno lice kao kod žene posle šopinga. Ne zaboravite da kažete da ste imali dobru komunikaciju dok ste šetali pored bandere pas vam je pogledom rekao: "Dobro je! da nije bandere upišao bi se"
...
Na recepciji hotela gost mi prilazi uplašeno, glas mu podrhtava i ruke se tresu.
- Žao mi je, ali mi moramo da otkažemo turu za danas. Moja supruga i ja smo pod stresom. Nismo spavali celu noć. Mi na odmor putujemo sa našom pudlicom, ali od pre dva dana ima temperaturu, povraća i u potpunosti je iscrpljena i slaba. Dali smo joj lek, ali ništa ne pomaže. Moramo da idemo kod veterinara, ali ne znamo kod koga?
Gosti koji posećuju zemlje bivše Jugoslavije nemaju poverenja u lekare-veterinare, jer na žalost ne shvataju da stručnost-umešnost lekara ne zavisi od životnog standarda građana u zemlji koju posećuju.
Zbog toga sam morala da upotrebim malo "lukavstvo".
- Vi ste na pravom mestu, ništa ne brinite. Ja poznajem veterinara kojem su pudlice uska specijalnost i on će vam pomoći.
...
Ako vam kojim slučajem treba veterinar slobodno mi se obratite za savet.

BUDITE RAZUMNI

Topola 2010. Radim jednodnevnu ekskurziju sa brucošima Tehničkog fakulteta. U toku ručka ćaskam sa profesorom :
- Bilo bi mi drago da moji studenti mene premaše, to znači da sam i ja nešto vredeo, imao bih razloga da se hvalim
- Kada vam je bilo najteže u toku vaše karijere?
- Na početku "90-tih kada je bilo najteže imati širinu da pozitivno i edukativno utičete na studente. Ne samo meni već svim mojim kolegama. Koliko god da se trudite mislite da nije dovoljno i svaki dan se preispitujete.
Potrebno je uticati na mlade ljude da imaju samopoštovanje, blagu narav, pravo prijateljstvo među kolegama, bez sujete, zavisti, jer kao što rđa razjeda gvožđe, tako zavist uništava zavidnika.
Ocena koja se dobije nije najvažnija, važna je vrednost koju nosimo u sebi i da uvek imamo meru u svim stvarima. To je moć intelektualca. Zato se studira. Potrebno je motivisati studenta da kada završi fakultet shvati da svakoga dana treba da napreduje. Život ne treba uzeti ozbiljno, jer vas iza uglu čeka novo razočarenje. Ništa se ne dobija bez truda, nekome je studiranje borba, a nekome berba. Životne nevolje nas uče da cenimo dobar život. Čime god da se bavite , treba da nađete lepotu, ako je moguće zadovoljstvo. Nas studenti ocenjuju kao što mi njih ocenjujemo. Život nam vraća ono što mi drugima dajemo. Ja kada sam završio studije često sam se sećao ovakvih razgovora na ekskurziji šta su meni moji profesori govorili, ali najduže se pamte naši ljudski postupci...
...
Beograd 1992. Ekonomski fakultet. Ispitni rok.
-Sledeća je Marina Janković. Izvucite pitanje. Želite da pišete koncept?
Posle 10 minuta
- Danas sam imao udarnički dan. Vi ste Marina 62. po redu, a ostalo je još 8 studenata. Od toga samo je 6 položilo. Koji sam baksuz danas. Jel tako? Da ne kažem neku drugu reč. Kako se to kaže? Danas mi je loš horoskop. Tačnije meni je dobar, ali vama je loš. Da Vas čujem , izvolite, koje je prvo pitanje?
Posle 15 minuta...
- Vidim da ste spremili prvi deo gradiva ali ne i drugi. Dobro znate da plus i minus daju minus. Recite mi odakle ste vi poreklom? Iz Bosne?
- Iz Sarajeva
- Zašto niste valjano spremili ispit? Niste očekivali dodatna pitanja?
- Nisam stigla
- Zašto
- Radila sam
- Šta ste radili?
- Radim u jednoj firmi kao čistačica
- Dobro radili ste pre podne ali popodne ste mogli da učite
- Popodne takođe radim
- Šta radite popodne
- Radim kao čistačica u zgradi gde stanujem
- Hoćete da kažete da imate dva posla?
- Da
- Da li neko od ovde prisutnih radi dva posla?
Niko ne odgovara
- Da li radi neki posao od koga zarađuje za život?
Niko ne odgovara
- Sve neka zaštićena deca od roditelja, baš interesantno!
Vi ste Marina, pozitivan primer jer ekonomske principe primenjujete u praksi za razliku od ovde prisutnih kolega koji to samo teorijski znaju. Zbog toga ćete dobiti ocenu šest i mislim da je to u redu što se mene tiče.
- Ako meni date šest to znači da ste trebali da date svima pre i posle mene. To nije u redu.
Uzima svoj indeks i odlazi u pravcu izlaznih vrata.
Profesor joj kaže:
- Molim vas, vratite se. Sedite da vam kažem nešto. Ne brinite se vi za vaše kolege. Oni su moja briga. Da imaju nešto protiv oni bi do sada pustili glas. Ja hoću da vam ispričam moju priču. Sedite, sedite...
Ja imam bivšu i sadašnju ženu. Njih dve se prepucavaju preko moje grbače. Šta god ja da uradim kriv sam. Kada god imam dobre namere opet sam kriv. Vi se upravo tako ponašate prema meni. Ja sam obrazložio svoju ocenu i iza nje stojim. Ništa ne brinite, ja ću pratiti vaš rad i dalje. Ako mislite da ste sa mnom završili varate se. Ja vas uvek negde čekam ovde na fakultetu. Evo ovde prisutne kolege u glavi već prave ljubavnu aferu između mene i vas. Neverovatno, ja sam opet kriv, zato budite razumni i dajte mi vaš indeks koji ste mi oduzeli na grub način. Želim da završim ovaj dan kako dolikuje jednom profesoru. Molim Vas nemojte vi to da kvarite. Sledeća na redu je Maja Đukić.

LUCKASTA SI TI

Trst je bio grad u kome su Jugosloveni imali svoje prvo inostrano iskustvo, jer je bio "najbliži zapad". Sedamdesetih i osamdesetih godina bilo je vreme Tršćanske groznice kada su se švercovale farmerke, cigarete, ploče, viski, kafa... Kupljena roba prodavala se po tri puta većoj ceni "kod kuće" a redovne mušterije bili su i Česi, Slovaci i Mađari. Oni nisu pitali za cenu, za njih su Jugoslaveni bili iluzija o srećnim i dobro stojećim zapadnjacima sa predznakom "socijalistički". Sećate se njihovih uzdaha i pogleda koji je govorio "Blago vama"? Kao i uvek u životu, kole sreće se okreće.
...
Svakog leta odlazili ste u Rovinj sa roditeljima i mlađim bratom na more. Zavideli ste svima koji su živeli u blizini Italijanske granice, jer su odlazili u Italiju kada god su to poželeli, a vi ste morali da budete odličan đak u školi da bi vas roditelji vodili na dugo očekivani jednodnevni izlet u Trst. Jedva ste čekali da kupite nove farmerke "super rifle" i sve to uz nove crvene "starke" Sada ste spremni za novu školsku sezonu. Živeli ste da vam na odmoru kažu: "Nosiš super rifle, noge su ti kao kifle" .
Vaš mlađi brat tražio je da mu se kupe "Wranglerice" koje može da podavije kao Džon Travolta.
Već treću godinu za redom vaši roditelji su odlazili kod trgovca Luiđija koji vam je nudio proizvode po poslednjoj italijanskoj modi. Bio je jako ljubazan , odmah čim ste ušli za vas i vašeg brata naručio koka kolu sa slamčicom dok su vaši roditelji birali šta će da kupe.
Luiđi je rekao mami da je cena kožne tašne, svilene košulje i marame koju on nudi najpovoljnija, ali kada je stigla u Beograd shvatila je da to nije tačno i da su drugi prošli mnogo bolje. Ipak o tome tati nikada nije rekla. Način na koji je Luiđi razgovarao sa mamom, način na koji joj se obraćao "Sinjora" i taj flert koji su oni imali dok je trajalo ubeđivanje oko kupovine nikada posle toga ništa slično niste videli. Dobro je da vaša mama nije kupila celu radnju, u stvari to bi uradila da je imala dovoljno para. Kada joj to danas pomenete , ona kaže: "Takvi su svi trgovci"
Te godine dobili ste novi kasetofon i kasetu Tota Kotunja na kojoj peva "Lasciate mi cantare". Ponavljali ste refren pesme po nekoliko puta mada niste razumeli ni jednu reč.
Vašoj mami se sviđao Toto Kotunjo za koga je Luiđi rekao da je "seljak" i da on ne sluša takvu muziku. Luiđi je pričao srpski bez poznavanja gramatičkih pravila. Vama je sve to bilo smešno i dugo ste ga imitirali kako kaže "Za Vas sinjora to spećale" ili "Mnogo dobro cipela".
Vi se toga sećate kao nekog dobrog filma, ukusa koka kole koju ste pili zagledani u fasade tršćanski zgrada i harmonije boja na njoj. Tatu je brinuo prelazak preko granice zbog kupljene robe, ali mama je rekla "Sami ti to prepusti meni i opusti se" Carinu nikada niste platili za razliku od drugih. Kako bih samo voleli da imate tu maminu sposobnost "šarmiranja carinika".
...
Ćaskam sa gostima iz Bugarske ispred hotela u Beogradu.
- Ovde je odlično, može da se puši normalno, zato volim Srbiju
Hajde da se dogovorimo, vi treba polako da pričate na srpskom mi ćemo sve da vas razumemo jer mi znamo pesme Lepe Brene, Dragane Mirković, Miroslava Ilića.
Gost počinje da peva pesmu "Luckasta si ti, takav sam i ja"
- Bio sam najsrećniji kada sam kupio ovu kasetu. Slušao sam je svaki dan, ceo dan.
Ali nama je bilo najvažnije da kupimo od vas farmerice iz Italije. Onda je bila "umetnost" prelaska preko granice jer ako nas uhvate oduzimaju svu robu. Ali mi smo Balkanci i uvek se nekako snađemo, posebno ako treba da se prati moda.
Dok slušam moje goste, zbunjuje me njihova gestikulacija koja je suprotna od naše. Bugarsko DA pokazuje se klimanjem glave levo- desno.

NESHVAĆENI INTELEKTUALCI

Svaki gost sve što čuje tumači i razume na svoj način. To mogu da budu različita mišljenja između supružnika i njihove dece. Gosti su uvek ljubazni i pristoji. Naši ljudi takvu ljubaznost bi protumačili kao veštačku,jer ne priliči našem ukusu. Verovatno komentar bi bio "koji pederi"
Jako su mi dragi gosti iz bivših YU republika koji Beograđane doživljavaju kao mangupe. Takvo osećanje nemaju prema ostalim građanima Srbije. Pitate se kao ja to znam?
Gosti starije generacije pitaju za sve kafane koje danas ni ne postoje gde su oni provodili svoju mladost sedamdesetih i osamdesetih. Dok mlađi mi kažu:
"Prošli put kada smo bili u Beogradu bili smo na splavu Play, Crni panter, Krivi Stojko, H2O, Freestyler, Blaywatch, u klubu Akapulko, Savani, Principalu, u restoranu Reka, Stara koliba, Savamala, Na kraju sveta.
Oni verovatno od mene očekuju da im kažem: "Daaaa sinoć sam se vratila sa pomenutih" ili
"Do malo pre sam bila za kafanskim stolom i pevala "I tebe sam sit kafano"
Nije da Beograđani ne izlaze, ali je daleko od onoga što drugi misle od njima.
Oni nisu ni svesni da je moje poznavanje noćnog života upravo zahvaljujući njima. Odlično poznajem ukus hrane, izbor pića, ažurnost konobara. Gosti su me obavestili o izgledu pevačica i trbušnih plesačica.
Sledeću sliku koju gosti imaju o Beograđanima je da se oni prenemažu.
Hajde, objasnite Vi meni što se vi folirate u očima drugih?
U stvari Vi ste navikli na sve te komentare i više se i ne osvrćete, pelcovani ste na te glasine, kao studentkinja kada joj po ko zna koji put kažu da je lepa.
A kakvi su Beograđani ispod šminke?
Pomalo vickasti u želji da zabave sebe i druge, malo nervozni u prevoz, oni ne čekaju penziju da bi uživali u svakodnevici, 15 minuta kašnjenja se računa kao dolazak na vreme, vole svoje prijatelje i za njih su požrtvovani. Ogovaraju "neprijatelje" koje psuju onako uz put. Uvek će vam izgledati kao neshvaćeni intelektualci. Često se žale na ambicioznost Crnogoraca i Bosanaca koje ismejavaju u vicevima, u stvari aludiraju na svog šefa u firmi gde rade. Uvek teraju po svome da ne ispadnu malograđani u sopstvenim očima.. Reći će vam da ne hvataju zjale u ulici Strahinjića bana i da ne kradu Bogu dane. Slaga će da puše samo 3 cigarete dnevno. Pokaza će vam da imaju malo duži jezik. Svog brata će opisati "Kada bi mu dao dve ovce da čuva, tri bi izgubio". Od juče nisu mogli da odbiju poziv za izlazak jer "Kud svi Turci tu i mali Mujo" uz opasku "Kad je bal nek je oficirski" Sutradan vam neće reći da su "Razbili glavu o vinovu lozu" jer nije teško naterati "žabu u vodu" Isključiće mobilni telefoni i o tome će pričati "Limburga meseca kad se majmuni šišaju"
Pitate me kako poznaju svoj grad? Evo ovako:
- Vi ste vodič
- Da
- Odlično, jako me interesuje tura "Podzemni Beograd", puno sam čitala o tome
- Baš lepo! Ali da li ste bili na klasičnoj turi razgledanja grada?
- Ne, nisam nikada bila
- Bilo bi dobro da vidite prvo Beograd na zemlji, posle ispod zemlje, zatim iznad zemlje i na kraju kao što bajke kažu: Bio jednom jedan grad u kome je planiran Beograd na vodi.

VRATIĆU SE PONOVO

...Šta radiš to? prekini da mi se motaš oko televizora, gledam film
- Ubijam komarce, ovo mi je osmi po redu
- Kupila sam zaštitu od komaraca, evo ti je na komodi, molim te prekini da izigravaš budalu...
- Evo ovde se sakrio, ovo je moja krv, Vidi! Molim te vidi!
- Gorane Mariću, odvratan si!
- Draga, samo ti nastavi da gledaš film, ja se brinem za tvoju inteligenciju. Gledaš film u kojem znaš i početak i kraj
Uvek isti zvuk metka, sa jednim pištoljem ubija 20 kriminalaca dok jedan beži među učesnike parade na dan Svetog Partika, krade kola sa parkinga i dok vozi ne gleda nikada pravo već samo oko sebe. Detektiv koji ga juri je suspendovan sa dužnosti. On obavezno posećuje striptiz bar, svaku bravu otvara žicom i krije se u ventilacioni sistem zgrade dok ovaj krimos na pola metra prolazi pored njega. U pozadini se vidi američka zastava uz komentar "Ponosan sam na tebe" ili "Pokaži mi novac" ili "Niko nije savršen" ali obožavam "I don"t give a damn" i "Hasta la vista baby"
Glavni junaci nikada ne idu u toalet, žene nemaju ciklus, uvek su spremne, gledalac može lako da se zapita sa kim nešto nije u redu. Obožavam scene praznog frižidera sa jednim sokom. Detektiv zakazuje sastanak sa advokaticom i sve se to završava seksom. Na kraju kaže "Vrati ću se ponovo"
- Molim te nastavi dalje da juriš komarce, hoću da odgledam film do kraja...
...

Kada bi Vam neko pitao šta je ideal jedne osobe. Mislim da bi odgovor bio da često putuje, upoznaje različite ljude i kulture. Ja srećem takve ljude i divim se njihovoj ležernosti, neopterećenosti i lakoći življenja. Tom prilikom neki od njih imaju duhovita pitanja i komentare. Na početku mi je sve to bilo čudno, ali već sada mi je jako simpatično i često ih se setim, kao u već odgledanom filmu.
- Molim Vas da još jednom ponovite zašto se Beograd zove Zeleni grad sa ovoliko parkova?
- Sveti Sava nema veze sa rekom Savom?
- Da li Turci danas govore srpski?
- Da li imate američki tv kanal, hoću da gledam moju omiljenu seriju
- Da li vaši doktori polažu Hipokratovu zakletvu kao naši?
- Bili smo u muzeju Nikole Tesle, rekli su da je on izumeo Nijagarine vodopade
- Srbija izlazi na more?
- Ako koristite ćirilicu, to je znači ruska!? Po tome vi ste Rusi?
- Da li imate ugovorene brakove?
- Imate puno plavuša, vaši muškarci više vole plavuše?
- Zašto u muzejima ne piše objašnjenje na italijanskom?
- Da li ste vi Hrišćani ili Pravoslavci?
- Da li susedne zemlje govore istim jezikom kao i vi?
- Kako su se zvale Titove ljubavnice?
- Kako je moguće da imate skromna primanja a svi se moderno oblače?
- Da li možemo da sačekamo Cecu da izađe iz kuće da je slikamo?
- Kako da priđemo ženama ovde, šta one vole? Poneli smo štapove za golf, znamo da nema odgovarajućih terena, ali kod nas žene vole igrače golfa. Jel i ovde tako?
- Ako je dobra hrana vrati ću se ponovo

KOFER PREDRASUDA

Znam da određeni način oblačenja, muzika koju slušate, mesta na koje izlazite izaziva predrasude drugih ljudi o Vama. Vicevi o glupim plavušama, manekenkama, policajcima, lenjim Crnogarcima i škrtim Piroćancima davno su spakovani u kofer predrasuda . Kofer ste zaključali i držite ga pod šifrom. Sto puta ste sebi rekli "neću više" ali i dalje svet posmatrate crno-belo. Nekritičko mišljenje koje imate, stereotipi, šabloni i generalizacija dovela Vas je u ćorsokak. Na kraju krajeva zašto da razbijate glavu, sve je lakše kada se ide linijom manjeg otpora. Pa da.
...
U holu hotela razgovaram sa gostom iz Rusije dok čekamo njegovu suprugu da dođe i da krenemo na razgledanje
- Dolazimo iz Crne Gore, tamo smo bili na letovanju, iznajmili smo kuću
- Kako je bilo?
- Nezaboravno. Mislio sam da samo Rusi drže duge govore i zdravice, ali Crnogorci su bolji
- Šta je bio povod?
- Prvi dan kada smo stigli, prvi komšija je dobio unuka i zajedno sa sinom je pucao u vis iz pištolja.
Otac deteta je nosio pocepanu majicu i svi su se grlili i ljubili uz duge govore i zdravice, pevali su neke grube pesme ,ali shvatili smo da je to običaj.
Drugi dan ponovo su se čuli pucnji iz pištolja. Pitali smo se, šta je sad? Oni kažu, došla je rodbina i prijatelji iz Podgorice i Beograda.
Treći dan opet pucnjava, ceo grad je pucao, pitali smo se kako je moguće da je ceo grad dobio sina, kad ono Crna Gora pobedila u vaterpolu i kažu nam da je to istorijska pobeda.
Mi smo očekivali mir i tišinu i nismo očekivali opštu pucnjavu.
Četvrti dan komšija nam je prišao da se upoznamo. On govori ruski i pozvao nas je da se počastimo lozovačom zbog prinove u kući. Mi to nismo mogli da odbijemo. Kaže nam da je rakija stara kao i njegov sin. To je bio najlepši dan našeg boravka.
Dok smo razgovarali on me je pitao za sve njegove prijatelje, rodbinu i kumove koji žive u Rusiji i pominjao je firme u kojima rade, ali meni je sve to bilo nepoznato. Nije mi bilo jasno da li se on šali sa takvim pitanjima ili misli ozbiljno. Rekao mi je da neće da me pita za Crnogorce u Rusiji koji ne pomažu svoju zemlju i da su oni izdajnici. Tada sam shvatio da je ozbiljan.
Pitao me je
- Da li Vi znate nekog poznatog Crnogorca?
- Ne znam, žao mi je
- Dobro ako ti ne znaš naše, ja znam vaše
Počeo je da nabraja sve ruske književnike i njihova dela. Rekao je da mu je Jesenjin omiljeni pesnik i recitovao je njegovu pesmu "Pevaj, pevaj na kletoj gitari" Bio sam ganut, bilo mi je žao što sam u prva tri dana mislio da je on običan prostak.
- Moram da vam priznam da ja ne poznajem ni jednog Rusa koji zna stihove Jesenjina kao Vi. To danas rade samo glumci u pozorištu.
- Ti meni ličiš na Dimitri Karamazova
- Vi mislite da su današnji Rusi likovi iz romana. Nema takvih više. To je davno prošlo vreme. Meni je drago to što pričate, vi ste romantičan čovek. Žao mi je, ali ja nisam iz te priče, ja sam Rus koji govori engleski, slušam rock and roll, radim u jednoj Američkoj firmi
- Kakav rock and roll!, to je izmišljeno da bi se zaglupile mase, šta je vama?! Sada ćeš da vidiš šta je muzika.
Doneo je CD ruskih narodnih pesama koje je počeo da peva.
- Svaki Rus bi trebao da upozna osobu kao vi
- Takvi smo mi sa Durmitora. Morate tamo da odete i vidite najlepši nacionalni park u Crnoj Gori, tačnije u Jugoslaviji.
- Da znate da hoću i reći su svima da ste Vi pravi Dimitri Karamazov.

KAO BEBI DOL

Vi odlično znate kao i ja da je najveći srpski neprijatelj promaja. Svugde je ima. U autobusu, tramvaju , na poslu. Koliko ste puta čuli:
- Molim Vas! zatvorite vrata, promaja ubi
- Boleće me glava, dobi ću upalu pluća i jajnika i ovako me muče sinusi"
Dokazano je da se promaja javlja kao uzročnik oboljenja samo kod Srba. Mi smo lepa nacija jer smo se na vreme sklonili od promaje. Ulazak svežeg i čistog vazduha, opasna je čak i kada ulazi kroz ključaonicu. Zato morate da čuvate stare novine i zapušite sve rupe u stanu. Zahvaljujući promaji svaki građanin naše zemlje zna sve lekove i poznaje celokupnu farmaceutsku industriju u zemlji i inostranstvu. Mene ostavlja bez teksta sa kakvom lakoćom izgovara nazive lekova u koje vreme i u kojoj količini se koristi.
...
Sa porodicom iz Holandije radila sam pešačku turu. Izgledali su jako interesantno. Gospođa je ličila na Vilu Raviojlu, duge plave kose, ležerna, opuštena, usporena, čovek bi pomisli "Da li se ova žena ikada ljuti"! Njen suprug je izgledao kao Rodžer Voters iz vremena pesme
"Hey! Teachers! Leave them kids alone".
Sve vreme je držao fotoaparat u ruci i fotografisao ljude u pokretu. Njihova ćerka je bila simpatična rođokosa devojčica i ličila je na Pipi dugu čarapu, a mlađi sin imao je izgled i ponašanje Denisa napasta. Da bi se uklopila u sve to morala sam da ličim na pevačicu Bebi Dol i da trepćem okicama.
Ali njihov izgled ne bi odudarao i ništa ne bi bilo čudno da cela porodica nije bila mokre kose. Gospođa mi je uz put objasnila da suši kosu prirodno jer fen oštećuje kosu. Temperatura toga dana bila je 15 stepeni . Gosti su došli u Srbiju gde ljudi imaju generacijski strah od promaje i sa takvim izgledom postali su turistička atrakcija za naše sugrađane. Ne daj Bože da kažem da su Holanđani, ima odmah da ih proglase za narkomane. Njihova deca su imala potpunu slobodu pokreta u prostoru. Majci su prilazili samo da bi popila vodu ili uzela keks. Kada smo došli do parka deca su skinula cipele i bosa trčala po travi. To je novi šok za naše sugrađane i srpske majke koje se ni dva metra ne odvajaju od svoje dece. Devojčica je pokazivala vežbe sa časova baleta , dok je dečak jurio sve pse i mačke lutalice na koje smo nailazili. Dok je majka ćaskala sa mnom, otac fotografisao, deca su počela da se valjaju po travi. Ja primećujem zaleđena lica prolaznika , koji klimaju glavom i u sebi misle "Danas svaka luda ima decu" Mislim u sebi: Hajde da bežimo odavde ima da zovu socijalnu službu da prijave da roditelji zapostavljaju decu na javnom mestu. Svi su se za nama okretali. Najzad da mi se ostvari želja iz školskih dana da se i za mnom ljudi okreću. Ja nisam ništa rekla, mada je bilo previše i za moj ukus. Sugrađani ovaj put bili su uzdržani nešto kao Evropska Unija između Amerike i Rusije. "Hoće piški, neće piški" Svi vide, ali se prave Toše.
Objasnili su mi da oni imaju potpunu slobodu u vaspitanju dece. Rekli su mi kako je potrebno duboko razumevanje za druge ljude. Mislila sam u sebi " Ja mislim da vi imate samo razumevanje za sebe i nikoga više"
Ja sam ćutala
- Baš su vam deca slatka
Naučila sam ja , gde da kažem nešto drugo pa da završim u Hagu, Šta mi to treba!?.
Sve je "COOL" i sve po Evropskim standardima. Jedva čekam da izvučem živu glavu.
Rastali smo se jer su oni morali da se vrate u hotel da deci operu kosu, jer su se valjala po travi kao što to kod kuće rade.
NEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE

PROKLETSTVO SLOVENA

Kada napunite 40-tu često presabirate svoj život, gde ste, kako ste, šta jeste i šta niste uradili.
Ove godine proslavili ste 30 godina mature. Čestitam. Sve je to zahvaljujući Nikoli Petroviću koji je to organizovao počevši od januara do juna. Zbog ovog događaja došli su vam školski drugovi iz inostranstva. Po prvi put na proslavu je došao Džoni, "glavna faca" gimnazije, najveći šmeker Zemuna. U njega su bile zaljubljene sve devojčice.
Svi ste došli u restoran u dogovoreno vreme. Jedva ste čekali, uzbuđeni ste. Svi se grlite i ljubite. Organizator Nikola vas pozdravlja i kaže:
- Hvala vam što ste došli, nismo se dugo videli, taman da vidimo koliko smo se podmladili i prolepšali.
Sada ćemo da saznamo koliko muškaraca ovde koristi viagru, a kod žena da vidimo rezultate botoksa na licu. Na početku bilo bi dobro da svako ukratko kaže nešto o sebi, uz pićence, posle ide klopa, a za to vreme nas zabavlja najbolji Ciganski bend u gradu "Ko to tamo peva" Posle pesma za Džonija od Bajage "Moji su drugovi"
Ko će prvi da počne? Evo Bilja na početku stola pa ćemo posle redom.
- Moj život nije nešto zanimljiv. Posle gimnazije završila sam Višu poslovnu školu. Udata sam, imam dva sina, radim u opštini kao referent. Nisam imala hrabrosti da na vreme odem iz zemlje. Sada mi je "sedi gde si, jer kakav si nisi ni za gde si". Družim se sa Dragicom, evo sada je na nju red.
- Ja sam stala na trećoj godini ekonomije, zaljubila sam se i izgubila glavu, ali od tog muža sam se razvela i dugo sam bila srećno razvedena. Ponovo sam se udala za čoveka koji je imao dvoje dece iz prethodnog braka. Ja sam danas domaćica. Idem na jogu, čitam, sa Biljom idem u pozorište, koncerte. Moj muž želi da deca odu iz Srbije i da tamo nastave život. Rade tvoj je red
- Ja sam završio poljoprivredni fakultet, lokal patriota. Živim na selu, 40 kilometara od Beograda. Bavim se voćarstvom. Imam višnje, trešnje, kajsije, breskve. Pravim i prodajem rakiju, imam svoj med. Oženjen sam i imam jednu ćerku. Ja vas zovem da dođete kod mene da probate neprskane jabuke, ali niko da mrdne iz Beograda. Samo vi udišite smog, nervirate se jer putujte na posao dva sata. Zadovoljan sam . Verovatno da sam otišao u inostranstvo bilo bi sve mnogo bolje. Toliko od mene. Sada Ivan neka kaže nešto.
- Ja radim kod privatnika, sve vam je jasno. Nisam hteo da dođem, ali Nikola navalio, dođi, dođi. Ja jedva čekam da čujem Džonija, jer sam uvek hteo da budem kao on. On živi u inostranstvu i on je na konju.
Došao je red na Džonija da i on kaže nešto o sebi. Ustao je, pogledao sve oko sebe i rekao:
- Nikola, hvala ti što si skupio ovu "bandu" večeras ovde. Vi ste mi svi dragi i ja vas sve volim, ali moram da vam kažem da veću količinu da izvinete "sranja" nisam odavno čuo. Pa, vi nemate pojma, vidi se da ne idete dalje od Beograda. Živite u iluziji. Vi ne razumete da nema srećnih emigranata, kao što nema srećnih Cigana, to je isto. Dugo se pitate da li ste kod kuće ili u gostima. Kada sam napustio Srbiju živeo sam u gradu oko 200.000 stanovnika i počeo sam da igram šah kao što sam igrao u gimnaziji. Postao sam instruktor šaha. Tamo niko nije znao da pokrene figure , nisu znali logički da razmišljaju, znaju da je 1+1 = 2 ali niko ne zna da je 2-1=1. Kao đak Zemunske gimnazije i diplome mašinskog fakulteta za njih sam bio doktor bez doktorske disertacije. A oni su za mene mislili da sam sirovina zato što ne znam 30 puta dnevno da kažem "Thank you", 20 puta "Sorry" i 10 puta "Please" . Razlika između mene i vas je što sam često menjao poslove. To mi je prvo bilo čudno, a sada mi je to postalo normalno. A vi se još čudite? Vidim, još čekate državni posao preko veze.
Sve sam radio, ali nikada posao mašinskog inženjera. Na to sam navikao. Neću da se hvalim svojim uspesima. Nisam posao tražio, već sam ga sam stvarao.
Sećam se jednog jutra, probudio sam se rano, jer nisam mogao da spavam. U gradu gde živim ima jedan deo koji me podseća na Zemun, tamo sam otišao tražeći miris Dunava. Bilo je oko 6 ujutru. Sreo sam bivšeg kolegu, Poljaka iz Krakova.
- Pjotr, šta radiš ovako rano?
- Ovde često šetam, ovaj deo grada me podseća na moj rodni grad, a ti?
- I ja se šetam
Nisam mu ništa više rekao, ali on me je provalio.
- Da li znaš šta je prokletstvo Slovena ovde?
- Šta?
- Ceo život su nostalgični
Zato neću više da vas slušam šta pričate. Već mi je muka. Neću da mi presedne proslava mature zbog vas. Nego da mi čujemo ovaj orkestar. Nema smisla da muzičari čekaju, spremite bakšiše, nismo Škotlanđani.
...
- Halo
- Dobar dan Maja, ovde Tomaž iz Maribora. Ja bih došao sa mojim prijateljima u subotu. Ponovo slavimo godišnjicu mature. Mi smo bili pre 5 godina i opet smo odlučili da dođemo u Beograd.
- Sećam se, baš lepo
- Mi bi jedno klasično razgledanje grada zbog onih koji nisu bili prošli put i ovog puta da vidimo Zemuna.
Uveče imamo večeru, dogovorili smo, Cigani nam sviraju. Zaključili smo da je najbolji provod u Beogradu, valjda se to zove nostalgija ...