Danas imam jednu divnu vest za vas. Upravo sam završila telefonski razgovor sa Nobelovim komitetom. Oni su me obavestili da sam dobitnik Nobelove nagrade za književnost.
Ja im kažem "Vi mora da ste pogrešili broj" "Da nije skrivena kamera?"
Oni mi kažu:
- Ne, nismo pogrešili, mi smo iz Švedske, mi ne grešimo, to greše ovi sa juga Evrope.
Aaaa tako stvari stoje. Dobro ako nije greška onda verovatno me zovete posle proslave zlatne medalje na svetskom prvenstvu u hokeju u kojem je Švedska savladala Rusiju. Malo ste veseli! Čujem vam u glasu!
...Dobro , dobro ubedili ste me. Hvala vam.
Evo ja sada plačem od sreće kao Končita Vurst posle pobede na pesmi Evrovizije. Jako sam uzbuđena. Ali kao što posle lepe vesti uvek dolazi i ružna, moram da vam kažem da novčana nagrada stiže tek za šest meseci.
Braćo Šveđani!!! Gde će vam duša? Vi da ste racionalni ljudi novac bi uplatili avansno. Ovako vi ste kao Srpski privatnici koji isplaćuju radnike posle šest meseci. Da li vi znate da ja treba da kupim haljinu marke Luj Viton za ceremoniju uručenja nagrade. Treba da platim frizerku Miru, kozmetičarku Jelenu. Vi ne mislite o tome! Nije baš tako lako doći u Stokholm. Moram da spremim sve ABBA hitove, naučim sve tipove automobila Volvo, odgledam Bergmanove filmove, ne one druge, sram vas bilo na prljavim mislima!
Ja već zamišljam Švedskog kralja koji mi uručuje nagradu. Dragi potomci Vikinga, ja vas molim da ne bude Kralj već princ, ako već mogu da biram, nema smisla da se ljubim sa matorima. Ovaj put princ ne treba da bude na belom konju.
U sali u prvom redu sedi "Švedski nacionalni heroj" Zlatan Ibrahimović
Kaže on meni:
- Đesi ba zemo, šta ima?
Nas dvoje tako smo se srdačno zagrlili kao zemljaci u tuđini.
Zlajo care! Crkla sam od gladi ovde u Švedskoj, idemo posle na ćevape. Ja častim
Ja vadim papir na kome sam spremila govor
"Ja se zalažem za mir u svetu, da ratovi prestanu.... ali ubrzo shvatam da je to govor koji sam spremila za izbor za Mis sveta. Greška, pomešala sam govore.
"Izvinjavam se, zahvaljujem se pametnim ljudima koji su izabrali baš mene kao ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade i ovom prilikom obaveštavam vas da će naša Vlada nastaviti reforme za dobrobit svih građana.
Glupača, opet sam pogrešila, verovatno od silnog uzbuđenja . Ovo mi je govor koji je spremila Vladina delegacija prisutna na dodeli.
Državna televizija prenosi dodelu nagrade i u Dnevniku u 19,30 intervjuiše moje Facebook prijatelje i raspituje se o mojim počecima
- Šta imate da kažete o Maji?
- MI smo čitali njena pisanja i palili je kao mladog majmuna sa bananom...piši, samo ti piši
- Svaki lajk je redovno plaćala, hvala joj
- Nama je drago, ona bi i Eskimima prodala frižidere
- U stvari to je čitala samo njena rodbina, jer se bojala da ih ne obruka
Veče posle dodele nagrade provodim u Srpskoj Ambasadi u Stokholmu na koktelu u moju čast.
Tamo su me obavestili da oslikavaju zid sa mojim likom u mojoj osnovnoj i srednjoj školi i da sam na Višoj turističkoj školi postala vanredni profesor. Ministar turizma me zove i saopštava da mi dodeljuju "Turistički cvet" i da će mi biti dodeljen kada se vratim u Beograd.
Ja sam nervozna, jer me žulja haljina koju sam kupila na kredit. Šivena je za manekenke, a ne za mene.
Ćuti i trpi kada si već stigla do Švedske!
Švedska televizija sa Jovanom Radomirom me čeka ispred Ambasade i pita:
- Kakva su vaša iskustva sa Švedskim turistima?
- Fenomenalna. To su tihi , mirni i povučeni ljudi, uvek racionalni . Odlično govore engleski , čisto školski. Priđite da vam šapnem: Bolje od Engleza, jer ne prave gramatičke greške, ali neka to bude naša tajna
- Kakvi su vaši planovi za budućnost?
- Zahvaljujući ovoj nagradi imam u planu da kupim tri stana u Beogradu na vodi
- Zašto tri, kada vam je jedan dovoljan?
- Da bi se tri puta pojavila na televiziji, da bi i ja malo došla na red...tako su mi obećali
...
Na kraju kada bolje razmislim bilo bi bolje da odbijem Nobelovu nagradu. Zašto? Ja sa mojim turistima imam slobodu izražavanja , ne govorim šta mi drugi napišu.
Ja im kažem "Vi mora da ste pogrešili broj" "Da nije skrivena kamera?"
Oni mi kažu:
- Ne, nismo pogrešili, mi smo iz Švedske, mi ne grešimo, to greše ovi sa juga Evrope.
Aaaa tako stvari stoje. Dobro ako nije greška onda verovatno me zovete posle proslave zlatne medalje na svetskom prvenstvu u hokeju u kojem je Švedska savladala Rusiju. Malo ste veseli! Čujem vam u glasu!
...Dobro , dobro ubedili ste me. Hvala vam.
Evo ja sada plačem od sreće kao Končita Vurst posle pobede na pesmi Evrovizije. Jako sam uzbuđena. Ali kao što posle lepe vesti uvek dolazi i ružna, moram da vam kažem da novčana nagrada stiže tek za šest meseci.
Braćo Šveđani!!! Gde će vam duša? Vi da ste racionalni ljudi novac bi uplatili avansno. Ovako vi ste kao Srpski privatnici koji isplaćuju radnike posle šest meseci. Da li vi znate da ja treba da kupim haljinu marke Luj Viton za ceremoniju uručenja nagrade. Treba da platim frizerku Miru, kozmetičarku Jelenu. Vi ne mislite o tome! Nije baš tako lako doći u Stokholm. Moram da spremim sve ABBA hitove, naučim sve tipove automobila Volvo, odgledam Bergmanove filmove, ne one druge, sram vas bilo na prljavim mislima!
Ja već zamišljam Švedskog kralja koji mi uručuje nagradu. Dragi potomci Vikinga, ja vas molim da ne bude Kralj već princ, ako već mogu da biram, nema smisla da se ljubim sa matorima. Ovaj put princ ne treba da bude na belom konju.
U sali u prvom redu sedi "Švedski nacionalni heroj" Zlatan Ibrahimović
Kaže on meni:
- Đesi ba zemo, šta ima?
Nas dvoje tako smo se srdačno zagrlili kao zemljaci u tuđini.
Zlajo care! Crkla sam od gladi ovde u Švedskoj, idemo posle na ćevape. Ja častim
Ja vadim papir na kome sam spremila govor
"Ja se zalažem za mir u svetu, da ratovi prestanu.... ali ubrzo shvatam da je to govor koji sam spremila za izbor za Mis sveta. Greška, pomešala sam govore.
"Izvinjavam se, zahvaljujem se pametnim ljudima koji su izabrali baš mene kao ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade i ovom prilikom obaveštavam vas da će naša Vlada nastaviti reforme za dobrobit svih građana.
Glupača, opet sam pogrešila, verovatno od silnog uzbuđenja . Ovo mi je govor koji je spremila Vladina delegacija prisutna na dodeli.
Državna televizija prenosi dodelu nagrade i u Dnevniku u 19,30 intervjuiše moje Facebook prijatelje i raspituje se o mojim počecima
- Šta imate da kažete o Maji?
- MI smo čitali njena pisanja i palili je kao mladog majmuna sa bananom...piši, samo ti piši
- Svaki lajk je redovno plaćala, hvala joj
- Nama je drago, ona bi i Eskimima prodala frižidere
- U stvari to je čitala samo njena rodbina, jer se bojala da ih ne obruka
Veče posle dodele nagrade provodim u Srpskoj Ambasadi u Stokholmu na koktelu u moju čast.
Tamo su me obavestili da oslikavaju zid sa mojim likom u mojoj osnovnoj i srednjoj školi i da sam na Višoj turističkoj školi postala vanredni profesor. Ministar turizma me zove i saopštava da mi dodeljuju "Turistički cvet" i da će mi biti dodeljen kada se vratim u Beograd.
Ja sam nervozna, jer me žulja haljina koju sam kupila na kredit. Šivena je za manekenke, a ne za mene.
Ćuti i trpi kada si već stigla do Švedske!
Švedska televizija sa Jovanom Radomirom me čeka ispred Ambasade i pita:
- Kakva su vaša iskustva sa Švedskim turistima?
- Fenomenalna. To su tihi , mirni i povučeni ljudi, uvek racionalni . Odlično govore engleski , čisto školski. Priđite da vam šapnem: Bolje od Engleza, jer ne prave gramatičke greške, ali neka to bude naša tajna
- Kakvi su vaši planovi za budućnost?
- Zahvaljujući ovoj nagradi imam u planu da kupim tri stana u Beogradu na vodi
- Zašto tri, kada vam je jedan dovoljan?
- Da bi se tri puta pojavila na televiziji, da bi i ja malo došla na red...tako su mi obećali
...
Na kraju kada bolje razmislim bilo bi bolje da odbijem Nobelovu nagradu. Zašto? Ja sa mojim turistima imam slobodu izražavanja , ne govorim šta mi drugi napišu.
Нема коментара:
Постави коментар