Dan Republike u Jugoslaviji slavio se 29. novembra. To je vreme kada su đaci-prvaci dobijali pionirske kape i marame. Posećivali smo rođake ili su oni dolazili kod nas, još ako je praznik padao u četvrtak, to je bio mini odmor. Na državnoj televiziji prikazivali su se partizanski filmovi. Jedan od najpopularnijih bio je "Valter brani Sarajevo''. Tada sam se pitala da li je Bata Živojinović narodni heroj ili glumac! Tek kasnije sam čula za izreku "Bije ih kao Bata Švabe". To je izgledalo kao kad čitate izveštaj o poginulima u zemljotresu: ''Broj žrtava 3652 osobe".
Taj prikaz jednog čoveka protiv neprijateljskog režima, u meni je stvarao konfuziju. Sećam se da je duh partizanskog otpora neprijatelju nastavljen i u školi kada su nas vodili u bioskop da gledamo "Partizansku eskadrilu". I tu je bilo po principu "jedan protiv svih". U tim filmovima, partizani su bili zgodni, pametni i borili su se za pravu stvar. Nemci su prikazani kao zli i ne baš tako pametni, ali uvek tačni. U filmovima se ponavljalo: "Po Švabama možeš sat da naviješ!"
Te godine, za vreme školskog raspusta, boravila sam u Baškim Vodama. Sećam se da je tamo postojala jedna nudistička plaža u kojoj su goli nemački turisti provodili odmor. U to vreme, biti nudista u Jugoslaviji, bila je tabu tema. Ovi nemački nudisti su porušili ideološku koncepciju ratnih filmova!
Šta čovek (tada dete) može da pomisli? Ovi Nemci nisu normalni! Mi smo, do juče, gledali Nemce koji strogim glasom kažu: "Halt, Ausweis bitte", a ovde, na moru, goli kao od majke rođene. Jugosloveni tada nisu shvatali njihovu želju za slobodom na ovaj način. Opet su Nemci svima boli oči, i to goli, ali ovaj put nisu bili ni plavi, ni visoki kao na filmu, već debeli, verovatno od piva. Deci na plaži su bili glavna tema.
"Goli u tuđoj zemlji, sramota!" Stvarno, filmovi po neki put ispiraju mozak. Nemcima uvek morate nešto da zamerite, ako ništa drugo, onda kažete: "Ružan im je jezik!"
Tako je bilo '80tih, a kako je danas? U filmovima, ulogu Nemaca zamenili su neki drugi tipovi. Red je da i Nemci malo odmore, nema smisla da oni uvek budu glavni likovi.
...
- Dobar dan, zovem se Herman. Ja sam nemački penzioner koji živi u Švajcarskoj. Tražio sam individualnu turu, jer loše čujem, molim Vas da malo glasnije pričate
- Dobar dan, ja sam Vaš vodič
- Ja govorim engleski, španski, nemački mi je maternji, a razumem i srpski
- Čestitam,Vi ste kao Gete, govorite srpski, to je retko. Gde ste ga naučili?
- Kao student sam '58 bio ovde i tada sam naučio, ja mogu da razumem, ali ne znam da pričam
- Svaka čast!
- Moram da priznam da sam prošetao gradom, obišao Zemun, bio sam u restoranu ''Šaran'', bio sam na Topčideru, Voždovcu i Banjici.
Sve ovo pokazuje na mapi.
- Šta ste primetili? Kakvi su vam utisci?
- Ljudi su gostoljubivi i to je karakter seljačkog mentaliteta (misli se na one koji se generacijski bave poljoprivredom). Recimo, tako vas trgovac neće ugostiti. Vidi se da imate tradiciju u poljoprivredi, ovde ljudi nemaju iskustva u uslužnim delatnostima. Ljubazni su po svojoj prirodi, a ne zato što im je to radna obaveza. Seljaci su ponosni i prkosni
- Kako to primećujete?
- To vidim po ponašanju i hodu, kod njih je sve prirodno, nema glume i sve je "što na um, to na drum".
Sutra idem za Kragujevac, tamo živi moj kolega M.R. Nismo se videli od 1989. Ovo je njegova adresa, telefon, ovo su naše slike iz studentskih dana. Raspitao sam se, on je živ i zdrav. Kada dođete u neke godine, to je prvo na što pomislite.
- Vi sve znate
- Ne znam sve. Treba da mi pomognete da nađem CD sa pesmom: "Višnjičica rod rodila"
Počinje da recituje pesmu.
Kada je završio, od oduševljenja nisam znala šta da kažem.
- To smo pevali kada smo bili studenti.
- Ja mogu da pozovem Vašeg prijatelja, da Vas sačeka na stanici
- Ne, nema potrebe. Odmahuje rukom
- Ja ne želim da on zna da ja dolazim
- Zašto?
- Zato što je to meni logično
- Meni nije
Dugo je ćutao misleći na koji način da mi odgovori.
- Ovde vas ljudi goste kao kralja. Gost ima poseban tretman. A to sve košta. Ja ne želim njega da izlažem dodatnim troškovima. Ja ću ga pozvati iz hotela, da dođe da se vidimo. Ako može -odlično! Ako ne, sve je uredu. Ja sve razumem.
- U redu, idemo da nađemo CD, kažem ja
- Da, ljudi treba da budu obzirni, ja se trudim da budem barem malo obziran.
Taj prikaz jednog čoveka protiv neprijateljskog režima, u meni je stvarao konfuziju. Sećam se da je duh partizanskog otpora neprijatelju nastavljen i u školi kada su nas vodili u bioskop da gledamo "Partizansku eskadrilu". I tu je bilo po principu "jedan protiv svih". U tim filmovima, partizani su bili zgodni, pametni i borili su se za pravu stvar. Nemci su prikazani kao zli i ne baš tako pametni, ali uvek tačni. U filmovima se ponavljalo: "Po Švabama možeš sat da naviješ!"
Te godine, za vreme školskog raspusta, boravila sam u Baškim Vodama. Sećam se da je tamo postojala jedna nudistička plaža u kojoj su goli nemački turisti provodili odmor. U to vreme, biti nudista u Jugoslaviji, bila je tabu tema. Ovi nemački nudisti su porušili ideološku koncepciju ratnih filmova!
Šta čovek (tada dete) može da pomisli? Ovi Nemci nisu normalni! Mi smo, do juče, gledali Nemce koji strogim glasom kažu: "Halt, Ausweis bitte", a ovde, na moru, goli kao od majke rođene. Jugosloveni tada nisu shvatali njihovu želju za slobodom na ovaj način. Opet su Nemci svima boli oči, i to goli, ali ovaj put nisu bili ni plavi, ni visoki kao na filmu, već debeli, verovatno od piva. Deci na plaži su bili glavna tema.
"Goli u tuđoj zemlji, sramota!" Stvarno, filmovi po neki put ispiraju mozak. Nemcima uvek morate nešto da zamerite, ako ništa drugo, onda kažete: "Ružan im je jezik!"
Tako je bilo '80tih, a kako je danas? U filmovima, ulogu Nemaca zamenili su neki drugi tipovi. Red je da i Nemci malo odmore, nema smisla da oni uvek budu glavni likovi.
...
- Dobar dan, zovem se Herman. Ja sam nemački penzioner koji živi u Švajcarskoj. Tražio sam individualnu turu, jer loše čujem, molim Vas da malo glasnije pričate
- Dobar dan, ja sam Vaš vodič
- Ja govorim engleski, španski, nemački mi je maternji, a razumem i srpski
- Čestitam,Vi ste kao Gete, govorite srpski, to je retko. Gde ste ga naučili?
- Kao student sam '58 bio ovde i tada sam naučio, ja mogu da razumem, ali ne znam da pričam
- Svaka čast!
- Moram da priznam da sam prošetao gradom, obišao Zemun, bio sam u restoranu ''Šaran'', bio sam na Topčideru, Voždovcu i Banjici.
Sve ovo pokazuje na mapi.
- Šta ste primetili? Kakvi su vam utisci?
- Ljudi su gostoljubivi i to je karakter seljačkog mentaliteta (misli se na one koji se generacijski bave poljoprivredom). Recimo, tako vas trgovac neće ugostiti. Vidi se da imate tradiciju u poljoprivredi, ovde ljudi nemaju iskustva u uslužnim delatnostima. Ljubazni su po svojoj prirodi, a ne zato što im je to radna obaveza. Seljaci su ponosni i prkosni
- Kako to primećujete?
- To vidim po ponašanju i hodu, kod njih je sve prirodno, nema glume i sve je "što na um, to na drum".
Sutra idem za Kragujevac, tamo živi moj kolega M.R. Nismo se videli od 1989. Ovo je njegova adresa, telefon, ovo su naše slike iz studentskih dana. Raspitao sam se, on je živ i zdrav. Kada dođete u neke godine, to je prvo na što pomislite.
- Vi sve znate
- Ne znam sve. Treba da mi pomognete da nađem CD sa pesmom: "Višnjičica rod rodila"
Počinje da recituje pesmu.
Kada je završio, od oduševljenja nisam znala šta da kažem.
- To smo pevali kada smo bili studenti.
- Ja mogu da pozovem Vašeg prijatelja, da Vas sačeka na stanici
- Ne, nema potrebe. Odmahuje rukom
- Ja ne želim da on zna da ja dolazim
- Zašto?
- Zato što je to meni logično
- Meni nije
Dugo je ćutao misleći na koji način da mi odgovori.
- Ovde vas ljudi goste kao kralja. Gost ima poseban tretman. A to sve košta. Ja ne želim njega da izlažem dodatnim troškovima. Ja ću ga pozvati iz hotela, da dođe da se vidimo. Ako može -odlično! Ako ne, sve je uredu. Ja sve razumem.
- U redu, idemo da nađemo CD, kažem ja
- Da, ljudi treba da budu obzirni, ja se trudim da budem barem malo obziran.
Нема коментара:
Постави коментар