Jedan od mojih omiljenih filmova je Amarkord od Frederika Felinija. U tom filmu kao nezaobilazni lik pojavljuje se ujak Teo koji za vikend izlazi iz duševne bolnice i posle ručka u prirodi penje se na drvo i očajnički se dere „Voglio una donna“ ili što bi naši rekli Hoću ženu!
Da se čovek prosto sažali! Familija se okupila. Živi su se pojeli od bruke i sramote, ali ujak ne odustaje od svojih želja. Ovaj tragi-komični deo filma završava se dolaskom časne sestre koja ga tera da siđe sa drveta i doktora koji je objasnio okupljenoj familiji „On ima 42 godine, to je normalno, sve je normalno“
Kada sam ja napunila 42 godine otišla sam kod fizijatra radi bolova u leđima i on mi je rekao „Vi imate 42 godine, to je normalno“ Čekaj malo doktore! Da li si gledao Amarkord? Da bi utešili pacijente , shvatila sam da doktori imaju naviku da ponavljaju „To je normalno“. Sada se ja pitam? Ko je tu nenormalan, kada je sve normalno?
...
Moji turisti dolaze u naš grad radi dobrog provoda i noćnog života.
Meni sve to liči na pesmu:
Poljupce je čak iz Luvra
slala Šapcu Mona Liza
noćni život na Balkanu
bio je ko sred Pariza
Na moje pitanje: Kako je bilo juče u provodu? odgovaraju
- Odlično! Ostali smo do 3 posle ponoći
Tom prilikom pričaju mi da viđaju mlade žene u disko klubovima i na splavovima koje izgledaju atraktivno u mini suknjama (što bi se reklo pokazuju dokle je napadao sneg lani) u seksi dekolteima i na štiklama.
Gosti koji dolaze iz Norveške jedino mogu da se opuste uz alkoholno piće. Njima je teško objasniti da našim ljudima nije uvek potreban alkohol za dobro raspoloženje, ples i igru, šalu.
To je isto kao da deci u vrtiću objasnite česticu atoma. Nemoguće.
Što se večernjih izlazaka tiče turisti se ponašaju kao kod kuće. Meni postavljaju razna pitanja, očekujući odgovor kao iz rukava.
Evo kako izgleda jedna priča:
- Ponoć je, mi smo već na šestoj limenci piva. Prilazimo grupi devojaka na podijumu za igru, one se okreću, skoro ljute i odlaze
Šta da radimo? Zašto su otišle? Mi smo hteli da se upoznamo! Nismo imali loše namere!
Ja znam jako dobro da je devojku i lubenicu najteže izabrati. Mislim se u sebi , „Polako momci, čemu žurba, nisu Švabe u Subotici“. Posle tog pitanja pokušavam da promenim ploču, da teram vodu na svoju vodenicu, ali oni navalili kao gluv na gajde, zapeli iz petnih žila, a ja se pravim nevešta.
Zašto? To pitate? Na šta vam ja ličim?
Ja nemam nameru da izigravam Baba Vangu, ni vašeg advokata, ni inspektora Radišu, ni tetka Živku, ni seka Persu. Ja ovom prilikom molim sve slobodne žene i one koje se tako osećaju da mojim turistima objasne ili stave do znanja da li žele vezu, avanturu, brak ili nešto četvrto. Ne bih volela da završe kao ujak Teo iz Amrkorda. Šta da radimo sa turistima na drvetu? Gosti su zaista u problemu Oni ne razumeju da tako lepe žene odlaze bez reči, bez malih signala. Čemu trud oko doterivanja! Ovi momci taman su skupili snagu da priđu. Nije njima bilo lako. Skupljalo se hrabrosti od 22 sata do ponoći.
Šta je zaključak? Drage dame, potrebno je da objasnite vaše namere, prosto i jednostavno kao deci u osnovnoj školi. Ja sam sigurna da sa sobom nosite spreman karmin, maskaru, puder i parfem. Isto tako spremite se za udvaranje. Ne tražite dlaku u jajetu, jer izbirač uvek nađe otirač. Nemojte da me prisiljavate da otvorim Agenciju za usamljena srca. Neću da slušam da se turisti žale na vas.
Da se čovek prosto sažali! Familija se okupila. Živi su se pojeli od bruke i sramote, ali ujak ne odustaje od svojih želja. Ovaj tragi-komični deo filma završava se dolaskom časne sestre koja ga tera da siđe sa drveta i doktora koji je objasnio okupljenoj familiji „On ima 42 godine, to je normalno, sve je normalno“
Kada sam ja napunila 42 godine otišla sam kod fizijatra radi bolova u leđima i on mi je rekao „Vi imate 42 godine, to je normalno“ Čekaj malo doktore! Da li si gledao Amarkord? Da bi utešili pacijente , shvatila sam da doktori imaju naviku da ponavljaju „To je normalno“. Sada se ja pitam? Ko je tu nenormalan, kada je sve normalno?
...
Moji turisti dolaze u naš grad radi dobrog provoda i noćnog života.
Meni sve to liči na pesmu:
Poljupce je čak iz Luvra
slala Šapcu Mona Liza
noćni život na Balkanu
bio je ko sred Pariza
Na moje pitanje: Kako je bilo juče u provodu? odgovaraju
- Odlično! Ostali smo do 3 posle ponoći
Tom prilikom pričaju mi da viđaju mlade žene u disko klubovima i na splavovima koje izgledaju atraktivno u mini suknjama (što bi se reklo pokazuju dokle je napadao sneg lani) u seksi dekolteima i na štiklama.
Gosti koji dolaze iz Norveške jedino mogu da se opuste uz alkoholno piće. Njima je teško objasniti da našim ljudima nije uvek potreban alkohol za dobro raspoloženje, ples i igru, šalu.
To je isto kao da deci u vrtiću objasnite česticu atoma. Nemoguće.
Što se večernjih izlazaka tiče turisti se ponašaju kao kod kuće. Meni postavljaju razna pitanja, očekujući odgovor kao iz rukava.
Evo kako izgleda jedna priča:
- Ponoć je, mi smo već na šestoj limenci piva. Prilazimo grupi devojaka na podijumu za igru, one se okreću, skoro ljute i odlaze
Šta da radimo? Zašto su otišle? Mi smo hteli da se upoznamo! Nismo imali loše namere!
Ja znam jako dobro da je devojku i lubenicu najteže izabrati. Mislim se u sebi , „Polako momci, čemu žurba, nisu Švabe u Subotici“. Posle tog pitanja pokušavam da promenim ploču, da teram vodu na svoju vodenicu, ali oni navalili kao gluv na gajde, zapeli iz petnih žila, a ja se pravim nevešta.
Zašto? To pitate? Na šta vam ja ličim?
Ja nemam nameru da izigravam Baba Vangu, ni vašeg advokata, ni inspektora Radišu, ni tetka Živku, ni seka Persu. Ja ovom prilikom molim sve slobodne žene i one koje se tako osećaju da mojim turistima objasne ili stave do znanja da li žele vezu, avanturu, brak ili nešto četvrto. Ne bih volela da završe kao ujak Teo iz Amrkorda. Šta da radimo sa turistima na drvetu? Gosti su zaista u problemu Oni ne razumeju da tako lepe žene odlaze bez reči, bez malih signala. Čemu trud oko doterivanja! Ovi momci taman su skupili snagu da priđu. Nije njima bilo lako. Skupljalo se hrabrosti od 22 sata do ponoći.
Šta je zaključak? Drage dame, potrebno je da objasnite vaše namere, prosto i jednostavno kao deci u osnovnoj školi. Ja sam sigurna da sa sobom nosite spreman karmin, maskaru, puder i parfem. Isto tako spremite se za udvaranje. Ne tražite dlaku u jajetu, jer izbirač uvek nađe otirač. Nemojte da me prisiljavate da otvorim Agenciju za usamljena srca. Neću da slušam da se turisti žale na vas.
Нема коментара:
Постави коментар