''Dobar dan!''
''Dobar dan! Mi imamo zakazanu turu razgledanja grada.''
'' Dobrodošli, odakle ste?''
''Iz Grčke, ja sam iz Samosa a ona je iz Ikrije. Čuli ste za Ikriju?''
'' Ne, nisam.''
'' Čuli ste za Dedala i njegovog sina Ikara koji se tu utopio kada je pobegao sa Krita?''
'' Da, da, hoće deca visoko da lete, pa ima sunce istopi krila od perja i voska.''
''Znate li po čemu je poznata Ikrija?''
'' Ne!''
''Postoje samo četiri mesta na svetu u kojima ljudi žive blizu 100 godina. To su: Portoriko, Okinava u Japanu, Korzika i Ikrija u Grčkoj. Tamo i žene žive duže jer im Bog vraća vreme provedeno pri parkiranju. Svi se znaju i ostrvo zovu crvenim, jer svi glasaju za komuniste. Sve se zna! Na primer: kada nekom uđe ljubavnica u kuću, ceo komšiluk vidi, a kada kuću obiju, niko ništa nije video, ni čuo. Sada želimo da čujemo kako se živi u Srbiji? Kakvi su današnji političari? Ovo pitanje kao sa neba, pa u rebra. Nema tu ni pet ni šest, kao kod Skandinavaca, kao kiša oko Kragujevca. Ali, doći će i Skandinavci na red. Polako.''
Posle priče o stogodišnjacima, trebalo bi nastaviti u istom duhu, kako izazvati osećaj zabave, da li se treba pozvati na stare Grke koji su smatrali da humor kontroliše ljudsko zdravlje i sreću.
Šta uraditi u ovakvim trenucima? Da ispričam neki vic, da budem ironična, sarkastična, satirična.
Uspešno izbegavam ovakva pitanja na početku, ali znam da će me sačekati posle pola sata neko novo pitanje na tu temu.
Naši političari se trude, ponekad im dobro ide , a po neki put ne, ali liče na sove, jer imaju velike oči, zbog tvrde stolice. Ko razume, shvati će.
Nisu više postavljali ovakva pitanja.
Kako pokazati sreću u nesreći? To je kao da te udari struja u vreme jeftine tarife.
'' Maja, mi od vas puno očekujemo?''
''Kako to mislite puno?'' Izraz iznenađenja na mom licu
'' Mi puno putujemo i znamo da su ljudi u istočnoj Evropi obrazovaniji od onih u zapadnoj.''
'' Kako to mislite obrazovaniji'', ne razumem
'' Svi oni koji žive na zapadu, za dobro obrazovanje moraju da plate. To znači da su najbogatiji obrazovani, dok u komunističkim zemljama istočne Evrope, svi su imali iste šanse, od dece radnika u fabrici, do dece lekara . Mnogo je to humanije bilo u istočnom bloku, što se obrazovanja tiče. To je moj zaključak putujući. Ljudi više znaju i logički bolje zaključuju. Ja sam medicinu završio u Italiji, a radio sam u Engleskoj.''
''Dobar dan! Mi imamo zakazanu turu razgledanja grada.''
'' Dobrodošli, odakle ste?''
''Iz Grčke, ja sam iz Samosa a ona je iz Ikrije. Čuli ste za Ikriju?''
'' Ne, nisam.''
'' Čuli ste za Dedala i njegovog sina Ikara koji se tu utopio kada je pobegao sa Krita?''
'' Da, da, hoće deca visoko da lete, pa ima sunce istopi krila od perja i voska.''
''Znate li po čemu je poznata Ikrija?''
'' Ne!''
''Postoje samo četiri mesta na svetu u kojima ljudi žive blizu 100 godina. To su: Portoriko, Okinava u Japanu, Korzika i Ikrija u Grčkoj. Tamo i žene žive duže jer im Bog vraća vreme provedeno pri parkiranju. Svi se znaju i ostrvo zovu crvenim, jer svi glasaju za komuniste. Sve se zna! Na primer: kada nekom uđe ljubavnica u kuću, ceo komšiluk vidi, a kada kuću obiju, niko ništa nije video, ni čuo. Sada želimo da čujemo kako se živi u Srbiji? Kakvi su današnji političari? Ovo pitanje kao sa neba, pa u rebra. Nema tu ni pet ni šest, kao kod Skandinavaca, kao kiša oko Kragujevca. Ali, doći će i Skandinavci na red. Polako.''
Posle priče o stogodišnjacima, trebalo bi nastaviti u istom duhu, kako izazvati osećaj zabave, da li se treba pozvati na stare Grke koji su smatrali da humor kontroliše ljudsko zdravlje i sreću.
Šta uraditi u ovakvim trenucima? Da ispričam neki vic, da budem ironična, sarkastična, satirična.
Uspešno izbegavam ovakva pitanja na početku, ali znam da će me sačekati posle pola sata neko novo pitanje na tu temu.
Naši političari se trude, ponekad im dobro ide , a po neki put ne, ali liče na sove, jer imaju velike oči, zbog tvrde stolice. Ko razume, shvati će.
Nisu više postavljali ovakva pitanja.
Kako pokazati sreću u nesreći? To je kao da te udari struja u vreme jeftine tarife.
'' Maja, mi od vas puno očekujemo?''
''Kako to mislite puno?'' Izraz iznenađenja na mom licu
'' Mi puno putujemo i znamo da su ljudi u istočnoj Evropi obrazovaniji od onih u zapadnoj.''
'' Kako to mislite obrazovaniji'', ne razumem
'' Svi oni koji žive na zapadu, za dobro obrazovanje moraju da plate. To znači da su najbogatiji obrazovani, dok u komunističkim zemljama istočne Evrope, svi su imali iste šanse, od dece radnika u fabrici, do dece lekara . Mnogo je to humanije bilo u istočnom bloku, što se obrazovanja tiče. To je moj zaključak putujući. Ljudi više znaju i logički bolje zaključuju. Ja sam medicinu završio u Italiji, a radio sam u Engleskoj.''
Ne znam da li da se branim od ovih stereotipa
i vremena koje je odavno prošlo, ali prijalo mi je, jer sam se osetila kao
Ministarka prosvete Jugoslavije koja dočekuje važnu stranu delegaciju, lično
postavljena na dužnost od Josipa Broza.
'' Imate li nekih posebnih želja za obilazak grada?''
'' Voleli bi da vidimo kako živi običan svet i kako provodi ovaj četvrtak prepodne?''
'' Odlično, idemo onda na pijacu Zeleni Venac. Tamo ćete videti Srbiju bez šminke. Seljake, koji prodaju svoje i tuđe proizvode. Sve je jedinstveno, neponovljivo, sveže, puno toplih boja kao duga, mirisa, ukusa i obećavam da ćete probati sir i šunku.''
Laganom šetnjom stigli smo do pijace. Srpska gospoda na pijaci kao u nekom filmu bili su raspoloženi za ćaskanje sa mojim gostima, nudeći im svoje proizvode.
Ušli smo u pokriveni deo u kome se prodaje sir i kajmak. U tom trenutku, čujem da me neko zove:
''Seko, dođi, mladi Užički kajmak.''
''Mala, evo imam sveže duvan-čvarke, dođi da probaš!'' 1''
'' Gospođo, izvolite kraljevački sir!''
Kako da prevedem ovo: Gospođo-Mala-Seko, ali nije važno.
'' Odakle su ti gosti?''
''Iz Grčke!''
''Baš lepo, bio sam u Grčkoj letos, u Haniotiju. Bilo mi je mnogo dobro, reci im to. Prvi dan sam izgoreo na suncu, drugi dan sam se prejeo maslina, bilo mi muka, boleo me stomak i nisam išao na plažu. Žena je kupila kožnu jaknu, braon, lepa koža, baš kakvu je htela. Deca su dobila nove rančeve za školu. Sve sam pare ostavio tamo, ali nije mi žao, reci im to. Svaki dan sladoled, giros, baklave...''
''Ovaj gospodin što prodaje sir, oduševljen je grčkim prirodnim lepotama, manastirima, crkvama, jer šoping ga uopšte ne interesuje!'' Naravno, šalim se.
Ova ležernost naših ljudi kada vide nekog stranca je nestvarna, prosto ga oduševe svojom toplinom i jednostavnošću, sve izgleda prosto i uzvišeno u isto vreme, to me fascinira i svaki put za mene kao da je prvi. I upravo to je najveća turistička atrakcija kod nas.
'' Imate li nekih posebnih želja za obilazak grada?''
'' Voleli bi da vidimo kako živi običan svet i kako provodi ovaj četvrtak prepodne?''
'' Odlično, idemo onda na pijacu Zeleni Venac. Tamo ćete videti Srbiju bez šminke. Seljake, koji prodaju svoje i tuđe proizvode. Sve je jedinstveno, neponovljivo, sveže, puno toplih boja kao duga, mirisa, ukusa i obećavam da ćete probati sir i šunku.''
Laganom šetnjom stigli smo do pijace. Srpska gospoda na pijaci kao u nekom filmu bili su raspoloženi za ćaskanje sa mojim gostima, nudeći im svoje proizvode.
Ušli smo u pokriveni deo u kome se prodaje sir i kajmak. U tom trenutku, čujem da me neko zove:
''Seko, dođi, mladi Užički kajmak.''
''Mala, evo imam sveže duvan-čvarke, dođi da probaš!'' 1''
'' Gospođo, izvolite kraljevački sir!''
Kako da prevedem ovo: Gospođo-Mala-Seko, ali nije važno.
'' Odakle su ti gosti?''
''Iz Grčke!''
''Baš lepo, bio sam u Grčkoj letos, u Haniotiju. Bilo mi je mnogo dobro, reci im to. Prvi dan sam izgoreo na suncu, drugi dan sam se prejeo maslina, bilo mi muka, boleo me stomak i nisam išao na plažu. Žena je kupila kožnu jaknu, braon, lepa koža, baš kakvu je htela. Deca su dobila nove rančeve za školu. Sve sam pare ostavio tamo, ali nije mi žao, reci im to. Svaki dan sladoled, giros, baklave...''
''Ovaj gospodin što prodaje sir, oduševljen je grčkim prirodnim lepotama, manastirima, crkvama, jer šoping ga uopšte ne interesuje!'' Naravno, šalim se.
Ova ležernost naših ljudi kada vide nekog stranca je nestvarna, prosto ga oduševe svojom toplinom i jednostavnošću, sve izgleda prosto i uzvišeno u isto vreme, to me fascinira i svaki put za mene kao da je prvi. I upravo to je najveća turistička atrakcija kod nas.
Нема коментара:
Постави коментар