Šta je šah? Nekome hobi, zaraza, strast, nekome profesija. To je igra između dve strane gde logika poprima umetničku dimenziju a taktika oštrenje uma. Prisutni su svi elementi igre sa 32 figure na 64 polja gde onima koji ne igraju šah sve to izgleda kao gubljenje vremena. Cilj igre je dovesti protivnika u šah mat poziciju. To je situacija kada za kralja nema spasa. Pobednik je igrač koji je matirao suparnika. Osim pobede partija se može završiti remijem to jest rezultat je nerešen. U strategiji se krije razmišljanje, a u taktici posmatranje.
Crna dama na crno polje, bela dama na belo polje, do dame kralj, do njih lovci, to su hvatači krivina, konji se kreću po tabli kao pijani, topovi su ograničeni pravolinijski , a pešaci su verni i požrtvovani patuljci. Samo pešaci idu pravo a napadaju koso. Žene vole šah samo zbog toga što su kraljevi nepomični a one kao kraljice imaju svu moć. Ali u životu je kao u šahu. Uvek te dokrajči neki konj dok pokušavaš da osvojiš kraljicu. Šah treba shvatiti kao razonodu.
Igranje šaha na Kalemegdanskom parku na otvorenom je omiljena razonoda beogradskih penzionera. Meni oni izgledaju kao muškarci koji su odlučili da se odmore ili pobegnu od svojih žena glavom bez obzira i tu su pronašli svoj mir sa istomišljenicima i sebi sličnima.
"Evo ti novac kupi nove cipele i sve šta hoćeš samo me ostavi na miru"
Ova zabava je besplatna . Bitno je druženje, ćaskanje, upoznavanje sa šetačima koji su spremni da zastanu i pogledaju dobru partiju. Dva igrača na šahovskoj tabli okružuju i kibiceri. Oni čine lepotu igre. Oni su poput generala koji su samo maštali o nekim bitkama u kojima nikada nisu učestvovali.
Oni najbolje znaju da povlačenje figura je znak da je inicijativa prešla kod protivnika .
Primetila sam da među turistima iz Amerike poznavaoci ove igre uglavnom su poreklom iz istočne Evrope (bivšeg komunističkog režima) i Amerikanci Jevrejskog porekla. Obično to nisu sinovi Irskih, Švedskih, Engleskih, Holandskih, Italijanskih emigranata .
Lep dan u Beogradu, idealan za popodnevnu šetnju Kalemegdanom , sudaram se sa prolaznicima predvodeći grupu Holanđana. Dok ih slušam kako pričaju pomislim na poreklo Holandskog jezika. To mi liči na takmičenje u ispljuvavanju mrava. Ko ima više mrava u šaci taj je pobednik. U naredna tri života ne bih mogla da ponovim ovo što oni pričaju. Svaka čast našim ljudima koji žive u Holandiji na svakoj izgovorenoj rečenici. Očigledno Holanđani nisu bili romantični, ni maštoviti pri stvaranju jezika. Kada hoću da ih nasmejem ja ponovim neku njihovu rečenicu na holandskom i to je prava zabava za njih.
Šetajući zaustavili smo se pored naših šahista koji u žaru borbe i ne primećuju moje goste. Ali tu su kibiceri
- Odakle su Vam gosti?
- iz Holandije
- Holandija, Ajax 1973. u Beogradu protiv Juventusa pobedio je 1:0, igrali su : Staj, Surbir, Hulshof, Blankenburg, Krol, Neskens, Han, Miren, Rep, Krojf i Kajzer.
Aplauz mojih gostiju dugo je trajao. Koje oduševljenje, kao 12 bodova na pesmi Evrovizije.
Kada je čuo aplauz još jedan kibicer je dodao.
- Nemačka 1988 Holandija prvak Evrope, igrali su:
Brukelen, Tigelen, R. Kuman, Van Rele, Vanenburg, Muren, Gulit, Van Basten, E. Kuman, Rajkard, Vouters.
Ovaj put aplauz je bio još jači. Ovi moji Holanđani nisu leteći već su oboreni sa nogu. Osećala sam se suvišnom u ovakvom društvu.
- Svaka njima čast odlično igraju fudbal. Uvek nas pobede sa nekim teniskim rezultatom 6:1.
Sramota da se priča. Ne ponovilo se. Nego recite Vi nama jel znaju ovi da igraju šah?
- Mi smo ovde na pešačkoj turi obilaska grada, nemamo vremena za partiju šaha.
- Kako nemate vremena kada su ljudi penzioneri.
- Lazo pomeri se da dođe čovek, ovaj Holanđanin da igra šah. Ako ne možemo da ih pobedimo u fudbalu možemo u šahu.
- 100% možemo.
Nastaje opšte odobravanje ostatka grupe..hajde hajde...
- Moramo da vidimo kako oni razmišljaju, zašto su dobri u fudbalu? Nikada nisam igrao ranije, hoću da igram sa jednim Holanđaninom.
Moji gosti shvatili su poziv domaćina, ali su odbili da igraju.
- Da ste ih pozvali na brzo klizanje ili biciklizam, prihvatili bi, ovako oni znaju da ste vi bolji i zato moramo da nastavimo turu.
- Molim vas, kada završite pešačku turu vratite se i ja vas čekam, moramo da odigramo šah biće mi drago, ovo je jedinstvena prilika.
Ovakva Srpska gostoljubivost je sastavni deo mojih tura, ali već sam navikla.
Posle pešačke ture sa grupom izašla sam na suprotni ulaz Kalemegdanskog parka da ne bi naišli na strastvene šahiste koji šah sa mojim gostima doživljavaju kao istorijski meč Borisa Spaskog i Bobija Fišera 1972 na Islandu.
Crna dama na crno polje, bela dama na belo polje, do dame kralj, do njih lovci, to su hvatači krivina, konji se kreću po tabli kao pijani, topovi su ograničeni pravolinijski , a pešaci su verni i požrtvovani patuljci. Samo pešaci idu pravo a napadaju koso. Žene vole šah samo zbog toga što su kraljevi nepomični a one kao kraljice imaju svu moć. Ali u životu je kao u šahu. Uvek te dokrajči neki konj dok pokušavaš da osvojiš kraljicu. Šah treba shvatiti kao razonodu.
Igranje šaha na Kalemegdanskom parku na otvorenom je omiljena razonoda beogradskih penzionera. Meni oni izgledaju kao muškarci koji su odlučili da se odmore ili pobegnu od svojih žena glavom bez obzira i tu su pronašli svoj mir sa istomišljenicima i sebi sličnima.
"Evo ti novac kupi nove cipele i sve šta hoćeš samo me ostavi na miru"
Ova zabava je besplatna . Bitno je druženje, ćaskanje, upoznavanje sa šetačima koji su spremni da zastanu i pogledaju dobru partiju. Dva igrača na šahovskoj tabli okružuju i kibiceri. Oni čine lepotu igre. Oni su poput generala koji su samo maštali o nekim bitkama u kojima nikada nisu učestvovali.
Oni najbolje znaju da povlačenje figura je znak da je inicijativa prešla kod protivnika .
Primetila sam da među turistima iz Amerike poznavaoci ove igre uglavnom su poreklom iz istočne Evrope (bivšeg komunističkog režima) i Amerikanci Jevrejskog porekla. Obično to nisu sinovi Irskih, Švedskih, Engleskih, Holandskih, Italijanskih emigranata .
Lep dan u Beogradu, idealan za popodnevnu šetnju Kalemegdanom , sudaram se sa prolaznicima predvodeći grupu Holanđana. Dok ih slušam kako pričaju pomislim na poreklo Holandskog jezika. To mi liči na takmičenje u ispljuvavanju mrava. Ko ima više mrava u šaci taj je pobednik. U naredna tri života ne bih mogla da ponovim ovo što oni pričaju. Svaka čast našim ljudima koji žive u Holandiji na svakoj izgovorenoj rečenici. Očigledno Holanđani nisu bili romantični, ni maštoviti pri stvaranju jezika. Kada hoću da ih nasmejem ja ponovim neku njihovu rečenicu na holandskom i to je prava zabava za njih.
Šetajući zaustavili smo se pored naših šahista koji u žaru borbe i ne primećuju moje goste. Ali tu su kibiceri
- Odakle su Vam gosti?
- iz Holandije
- Holandija, Ajax 1973. u Beogradu protiv Juventusa pobedio je 1:0, igrali su : Staj, Surbir, Hulshof, Blankenburg, Krol, Neskens, Han, Miren, Rep, Krojf i Kajzer.
Aplauz mojih gostiju dugo je trajao. Koje oduševljenje, kao 12 bodova na pesmi Evrovizije.
Kada je čuo aplauz još jedan kibicer je dodao.
- Nemačka 1988 Holandija prvak Evrope, igrali su:
Brukelen, Tigelen, R. Kuman, Van Rele, Vanenburg, Muren, Gulit, Van Basten, E. Kuman, Rajkard, Vouters.
Ovaj put aplauz je bio još jači. Ovi moji Holanđani nisu leteći već su oboreni sa nogu. Osećala sam se suvišnom u ovakvom društvu.
- Svaka njima čast odlično igraju fudbal. Uvek nas pobede sa nekim teniskim rezultatom 6:1.
Sramota da se priča. Ne ponovilo se. Nego recite Vi nama jel znaju ovi da igraju šah?
- Mi smo ovde na pešačkoj turi obilaska grada, nemamo vremena za partiju šaha.
- Kako nemate vremena kada su ljudi penzioneri.
- Lazo pomeri se da dođe čovek, ovaj Holanđanin da igra šah. Ako ne možemo da ih pobedimo u fudbalu možemo u šahu.
- 100% možemo.
Nastaje opšte odobravanje ostatka grupe..hajde hajde...
- Moramo da vidimo kako oni razmišljaju, zašto su dobri u fudbalu? Nikada nisam igrao ranije, hoću da igram sa jednim Holanđaninom.
Moji gosti shvatili su poziv domaćina, ali su odbili da igraju.
- Da ste ih pozvali na brzo klizanje ili biciklizam, prihvatili bi, ovako oni znaju da ste vi bolji i zato moramo da nastavimo turu.
- Molim vas, kada završite pešačku turu vratite se i ja vas čekam, moramo da odigramo šah biće mi drago, ovo je jedinstvena prilika.
Ovakva Srpska gostoljubivost je sastavni deo mojih tura, ali već sam navikla.
Posle pešačke ture sa grupom izašla sam na suprotni ulaz Kalemegdanskog parka da ne bi naišli na strastvene šahiste koji šah sa mojim gostima doživljavaju kao istorijski meč Borisa Spaskog i Bobija Fišera 1972 na Islandu.
Нема коментара:
Постави коментар